Дејан Ајдачић

Како видим фантастику

Мало је људи који су равнодушни према фантастици. Лично су ми ближи они који је воле са уверењем да фантастика открива тајне света, но прагматичари убеђени да су чудесни светови бесмислена играрија недостојна одраслих људи. Фантастика јасно чини нејасним, али и нејасно и несхватљиво претвара у јасно и схватљиво. Залазећи у онострано фантастика обједињује овај и онај свет, приморавајући нас да поверујемо да је свет богатији но што нам то реалност сведочи. Такво проширивање искуства никако није израз незадовољства скученошћу познатог света из кога треба макар у фикцији побећи. Фикција фантастике јесте чаробна игра која нам користећи чудесно приближава далеке крајеве, времена и нестварна бића, чини очигледним преплете различитих стварности.

Како се фантастици поред прихватања у првом читању или гледању враћам, у поновљеним, понекад и вишеструким приступима тумача и проучаваоца укључујем и аналитичку тачка гледишта. Кључева за разумевање фантастике има много, али упркос свим тим кључевима, она задржава своје тајанство што људима са великим читалачким искуством и теоријским знањима допушта да задрже јединствени утисак суочења са чудесним. Дела фантастике чине сложени систем у којем се појављују неке опште стратегије, мотиви заједнички читавом низу дела, сижејни обрти који су древни и много пута коришћени. Мислим да фантастика не губи рашчлањавањем на своје чиниоце. Она се тако показује врло уском кругу посвећених читаоца као механизам који је могуће проучавати.

Волео бих да учествујем у огромном подухвату расклапања и склапања тог великог механизма фантастике у мозаику који чини непрегледан број фантастичних дела. Остварење те замисли било би могуће ангажовањем многих зналаца, а у ситуацији када се они још нису окупили, састављао сам зборнике у којима се јављају радови о магији, антиутопијама, чудима, научној фантастици у словенским културама. Надам се да ћу саставити и низ нових зборника, као и књигу о демонима у словенским књижевностима 19. века и идентитетима у словенској научној фантастици. Писац у мени спава дубоким сном, а да ли ће се некада пробудити, не могу ни сам да претпоставим.