Душко Новаковић

Песме

Пансион Ша-Никетан

Тагора универзитет, пред наступ:
Уморан од путовања, скрхан
Са симптомима могуће дијареје

Покушавам да се средим сугестијом,
Но пролив се обрће у мени
Као рубље у веш машини.

Један црвенкасти, пуначки гуштер,
Прилепљен за рапави плафон,
Нетремице ме посматра одозго

Главом која виси, у обртању,
Прати ме док неспретно мењам
Унеређене гаћице. Двоумим се:

Да скрцкам још који кекс
И отпијем од прокуване воде,
Или легнем у кревет и умрем

И искључим се из своје и његове приче
О надимању стомака који личи
На мајушни дечји мех, препун гасова

С којим се, узнемирен вањском вревом
Гегаво и онако назадачке
Он спушта низ зид, приближава ми се

И на подлози прозорског рама,
Пропет на задње ноге, гледа
У призор у који гледам и ја –

У колону, унижене и непотребно
Маскиране у Будин осмех
Комунистичке партије Индије

Због које га молим да ми каже другарски:
Шта да читам студентима, неку љубавну или ову
Ускоро заглушену експлозијама народних уста.

Boarding house Sha-Niketan

Tagora University, before stage appearance:
Tired from a journey, crushed,
With symptoms of possible diarrhea

Seeking to salvage my self with suggestion,
But laxity circuits inside of me
As a laundry in washing machine.

One red, plump lizard,
Glued on a rough ceiling,
Has fixed an eye on me from up above

Head which hangs, in a twist,
Follows my clumsy attempt to change
undone drawers. I hesitate:

To mill down more cookies
And drink up boiled water
Or, lie down and die

Seclude from a story of mine and his
About blow up stomach that appears
Like a tiny child’s bubble, overfull with gases

In which, disturbed with outward splutter
Shamble and if backwards
He descents down the wall, approaching me

And on a surface of a window frame,
Reared on hind legs, looks
At a sight that I am looking –

In a column, degraded and unnecessary
Masked in Buddha’s smile,
Communist party of India

Because of that I beg him to tell me as a fellow:
What to read to the students, a love one or this one
Soon to be stun with explosions of national muzzle.

(Translated by Pavle Novaković)

Биоскоп Лимијер

Целулоидни котур одмотава стварне уличне борбе,
Стварно пролажење прсију кроз прса, избачај слезине,
И нема трикова у томе што неки људи металним мрежама
Хватају друге људе, а други људи, такође, неке друге људе
Поливају катраном од којих ови пламте као јеретици у Торуњу.

Шта су то, молим вас, јеретици? Шта је то кинотека?
Је ли то клупко пупчаних врпци повезаних у једну ленту сна
А крвоток су им вапаји конзервираног, звучног меса?
Је ли то врста метафизичке хладноће – одсуство бића из бића
Хладноће која се у платнима примиче оку из посебних контура даљина.

И шта су то, молим вас, даљине? И где се, молим вас, збива
Математичка прошлост даљина? У ком босанском Белфасту
Морамо скрушено мислити на породичне злочине и спасење
Или ближе нама, на Содому, на Гомору, на Тир...
Шта беше, молим вас, Хирошима, шта Нагасаки? Птице или врста инструмената?

Можда вртови где су људи научили како да нестају у светлости
А никакво особењаштво око тога нису пре исказивали ничим?

Cinematek Lumiere

Celuloid bobinen nystar av verkliga gatustrider,
Faktiskt förlopp byster genom byster, mjälte     utstötning,
Och inga knep i detta för somliga mäniskor med metal näter
Griper andra män, och andra män, också, några andra män
Häller tjära över av vilken de flammar som kättare i Torun.

Vem är de, jag ber er, kättare? Cinematek, vad är det?
Är det nystan med navelsträngar bindad i en amulett av sömn
Och blodomloppett är nädropar av konserverad, ljudlig kött?
Är det slag av metafysisk kylan – lov av varelse från varelse
Av kylan vilken i dukar flyttar närmare öga från särskilda konturer i avståndett.

Och vad är de, jag ber er, distanser? Och vart någonstans, jag ber er, händer
Det matematiskt förflutna av avståndett? I vilken bosnisk Belfast
Måste vi tänka ångerfull på familjära förbrytelser och frälsning
Eller oss närmare, på Sodome, på Gomorrhe, på Tyr...
Vad var, jag ber er, Hiroshima, vad var Nagasaki? Fåglar eller slag av musik instrumenter?

Kanske trädgårdar var mäniskor lärde sig att försvinna i ljuset,
Och ingen konstighet inemot detta utmärkte de sig icke med ingenting?

(Översettning Miroslav Nikolić)

Мала елегија о бициклу и тргу

Док не престанем сањати
Долазе ми из те астралне сфере
Толике радости и дивна
Буђења у сиротињском кварту
Где дани пролазе у ћутању
Све док се ћутање не одрони
За шкрипом ђубретарских кола.

А ја бих хтео да некоме
Сан свој испричам, на пример:
Синоћ сам учио да бициклирам
Мајка ми је придржавала седло
И трчала, мученица, за мном
У круг, у круг, у круг
По пустом градском тргу, па нестала.

Њено лице, изобличено грчевима,
Остало је овде на земљи, стално мени иза леђа.

Petite élégie sur une bicyclette et sur une place

Aussi longtemps ljue je ne cesse pas de rêver
Me parviennent de cette sphère astrale
Tant de joies et de merveilleudž
Réveils dans un ljuartier pauvre
Où les jours passent en silence
Aussi longtemps ljue le silence ne croule pas
Sous le grincement de la voiture des éboueurs.

Mais moi je voudrais à ljuellju’un
Conter mon rêve, par edžemple:
Hier au soir j’apprenais à faire du vélo
Ma mère tenait la selle
Et elle courait, la pauvre, derrière moi
En rond, en rond, en rond
Sur une place déserte de la ville, puis elle a disparu.

Son visage, déformé par des spasmes,
Est demeuré ici sur terre, toujours dans mon dos.

(Traduit par Ljiljana Huibner-Fuzellier

et Raymond Fuzellier)

Црна мокраћа

Понекад, горе, на димњацима,
Учини ми се да чујем
Безбрижно ћућоре есесовци.

А оно што се слива са таванице
И капље, кап по кап
Њихова је црна мокраћа.

Черная  моча

Иногда мне слышатся голоса сверху –
Беззаботная болтовня эсэсовцев
На крыше, на трубах.

А то, что с потолка сливается
И капает, капля за каплей –
Это их черная моча.

(Перевод Злата Коцич)

На Растку објављено: 2008-03-14
Датум последње измене: 2008-03-22 20:03:43
 

Пројекат Растко / Књижевност / Сигнализам