Мирољуб Тодоровић

Нови стваралачки импулси

Романом Алтајски сумрак Богислав Марковић нам указује на нове стваралачке импулсе и баца светлост на неке тек овладане просторе у иначе обимној и вредној продукцији романа.

Слојевит и густ, изузетно динамизован текст Алтајског сумрака, препун обрта, гротески, слика стварних и измаштаних, уверљивог значења, вешто сенчених ликова испреплетаних судбина, отвара се и развија пред нашим очима, и у нашој свести, као на филмској траци.

У лавиринту заводљивог и вербално омамљујућег приповедног ткања јасан је и препознатљив, до перфекције изграђен, особен стил овог мајстора приче.

Разарајући традиционални (конвенционални) прозни идиом, Богислав Марковић помоћу моделотворних искустава неоавангарде (сигнализма) и постмодернизма, меша стварносно, фиктивно, документарно и фантастично, како би својим ингениозним даром за креативну конструкцију у новом кључу, мајсторски, и на веома убедљив начин, приказао нашу кошмарну збиљу.