Дејан Богојевић

Сигнали(стичке) приче

ПОРТРЕТ

Урадио сам први портрет ове 2201. године после низа покушаја. То је портрет једне старице са марамом. Марама је на плаве туфне. Поглед старице је безличан. Шагал је 1909. године упознао Белу Розенфелд и направио први портрет који подсећа на фотографију рађену са врло кратком експозицијом. Моја вереница са црним рукавицама не личи на ову старицу. Мада, поглед је сличан. А марама је негде дубоко у мом орману.

ЛУТКЕ

Вредно брише излог. У излогу су лутке без одеће. Ветар почиње јако да дува. Лутке се пометрају, трепћу, дозивају отргнуте суве гране које ветар ковитла пред излозима. Убрзо су све обучене. У прозрачну одећу. И блистају. Невреме се преместило пред неки други излог.

ПЛАЧ

Данас носиш зелену блузу. Дречаву. Покушавам да је скинем. Не помераш се. Не браниш. Не помаже ми. Најзад успевам да стргнем ту тканину. Испод заблиста чудним сјајем њена зелена кожа. Заплакао сам, мада не знам зашто.

СПАВАЧ

Кажу да сам устао рано. Протрљао благо очи и дуго седео на самом рубу кревета. Покушавали су да причају са мном, али кажу да ништа нисам чуо. Нисам се ни померио. Неколико пута сам трепнуо, а потом поново заспао. Дуго сам спавао.

А ја сам уствари све то сањао док сам трчао по тек олисталом шумарку и пуним плућима удисао игличаст ваздух.

ДИСЦИПЛИНА

Дисциплина је средство за остваривање циља. Дисциплина је одсуство плина. Дисциплина једне војске усмерена је ка успешности ратовања. Таква дисциплина нужно подчињава појединца циљу. Циљ изнад свега.

Дисциплина је и одлука да по ловачким домовима буду окачене слике најкрупније дивљачи.

Станари нису одахнули јер се сад плазим на кућни ред.

Живот у дисциплинованим земљама је јефтин.

Не желим јефтин живот. И смрт.

СЛИКЕ

На првој слици је тело под њим смежурано и бело. Дарежљиво је препознао узалудност попут дрхтуравог гласа. Баса.

На другој слици убрзано дише. Крљушти се померају до пуцања. Прозори слабо осветљени. Прозбори.

На трећој слици око и даљине у мозгу. На почетку ум прераста у облик па у шум. Мум.

На четвртој слици дају имена тек рођенима, заборављајући имена умрлих. Коприве се опиру ветру. У етру.

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ШЕЋЕР АЛИ ГА НИЈЕ ЈЕО

Шећерџија је у оловни калуп сипао и сипао песак.

Шећерџија је у калуп сипао и сипао воду. До понора.

Шећерџија је разбио главу човеку који је волео шећер. Али га није јео. Јер није смео.

Калуп је поново био празан и јазан.

ПРИЧА О ДОЈИЉИ

Славljеничко сродство
Трештено тријумфује

Ћурчија хвалисаво
У хангару
Црн лирски зазвечи
Егоизмом доиље

Дилетантски одиљив нарцизам
Као надžак баба
Носи неумесна нижућа
Забелешка
У глувом гнезду

У руци срушен
Истрзан исход
Нанизан погрешним поготцима

Осион занатлијски заморчић

ПРИЧА О ХАУБИЦИ

Фреквентна хаубица
Хаба умесно загрижен освит оригинала
Међуречје стазе
Сродних слобода истих обода
Стога
У миру распируј бол
Светлост безглаве грешке

Цветни брег у мени
Са ореолом робовских лепота
Као разбојништва пуна врхова надсна

Вазда зрнца
Саздана од вида
Закржљалих вучјих тумарања

ОБРИЈ ЈОЈ БАРИКАДЕ

Можда је са звездама, месецом и криком птица романтично. Желим да јој видим срце и зовнем лопове њене наивне (материнске глупости). Прозбори једну на калдрмском балканском. Запали једну. Попиј једну. Напиши једну песму. О животу аутомобила, на пример. Преноћи у борделу. Обриј јој барикаде.

Тријумфални лик на уличном плакату преобрази у грозницу попљуване крви. Ти остајеш лик из града. Ти биваш звонар булевара.

.

ДИЈАЛОГ ВОДЕ

- Причај ми о постојаности воде.

- О увалама?

- Док лађе броде скамењено као кроз маглу.

- О плими?

- Од сванућа у предграђу до дневних чајдžиница на слаповима.

- О старим понорима?

- Фрекфентно стисни очне капке у црни лет. Пулсиране гозбе дозови. Водом ороси трајање свог ритма. У ходу стапање лика са одсјајем пенушавих сенки.

- Постојаност воде?

- Светлуцање уз кичму.

_______________________________________

СВАКОДНЕВИЦА УМЕТНИЧКЕ УЗВИШЕНОСТИ

(Осмех блажених осветника самоуспостављених правила богослужења залудних спознаја усред горостасног вида, усред муцавих муња што клијају долинама изреченог.)

Информација која се ствара и шаље некоме за кога мислимо да му та информација може бити потребна, да ће га подстаћи да емитује више сличних информација различитих емотивно-слојевитих (стихованих) порука које не подучавају већ провоцирају нутрину стваралачког опстанка. Ту информацију уграђујемо у код свакодневних размењивања енергија и покушаја стварања и провоцирања ново дефинисаних (скупљених/окупљених) енергија. У слојевима и спојевима таквих - разузданих енергија је неотуђиво ткиво самог сигнализма.

Ништа није случајно, понајмање комбинација симбола, сигнала, слогова, слика... Нисмо тек тако дошли до омиљене нам књиге, песме, стиха, слога или пак слова. Свако поигравање гласовима или сликама, цртежима је јасно профилисање једне, мање или више креативне, али свакако, креативне личности.

Оно што можемо пронаћи и изнова проналазити, пре свега у сигналистичкој литератури, али и у граничним подручјима је управо есенција већине претходно изречених, написаних и ненаписаних, насликаних и ненасликаних уметничких истина које се свакога тренутка надограђују, и одузимање у стваралачком процесу је надоградња што и сигналистички покрет прихвата не проглашавајући то ретрогадним атаком и због тога (између осталог) одолева толико времена и јавља се у другачијим, онебичајеним, појавним продуктима.

Поред информације и  енергије, без које нема планетарне уметности, нити предиспозиција да је буде, основ сваког авангардног покрета је у игри, у најразличитијим схватањима тог појма, појма кога још  дуго времена нећемо моћи прецизно дефинисати, јер је природа игре природа живота, а природа живота је природа стваралаштва, док само истинско стваралаштво нема, нити може имати  тачну дефиницију.

У временима у којима свако ко се бави "научним" приступом уметничког делања, жели да одређене креативне појаве сврста и класификује у унапред задане обрасце, пре свега ради лакше контроле људске мисли и промисли, донекле успева да зауздава површности, текстове који су умукли и зајезерили, али не и пулсирајуће творевине које су аутотхоне животне искре самог рађања. Сходно овом закључку се и намеће одговор на све чешће постављено питање: зашто сигнализам и даље живи?

Разлога је више, али кључни је свакако у немогућности контроле, у отказивању послушности различитим елитистичким начинима промишљања и стога увек имамо свежа дела, пресне књижевне и уопште уметничке комаде којима несметано тече чиста крв. Дела живе и постају део сигнализма који их вешто, самим својим опстанком уграђује у свакодневицу уметничке узвишености. И то траје. И то ће трајати. 

АРТ У АРТ СТРИПУ

     (свим творцима андерграунд стрипа)

Грешка у Арт стрипу
Не постоји
ТО СУ САМО МРЉЕ

Још једна додата цртица:
„Шта ће рећи поглавица?”

ГЛАВИЦА је једно брдо у мом крају

За сваког пламен
За тебе помен

У вододеринама
ЈЕР
Одјекује

Шуми црно море
Док чекају кишу
У Арт стрипу: „Јадници моји”
Од најскупљег крзна
Кров над главама сашише

У облачићима
Обли знаци облих речи

И бес
Као у црне кртице
Сукља помамним ноздрвама

То су јапанске тракице
Арт стрипа

Супер јунак угледа свој пут

ОДРОН:
Ишчашен кук
Укрстили маказе
У равници ћутљива сазвежђа прогутали

Погледај:
КАКО МОЈА ГЛАВА МИРНО
ПОСЕЧЕНА СПАВА

(Ишчаших кук кад пољубих
Црвену љубавницу без сневања
Са таванице)

Док сам радио
ОВАЈ СТРИП
Иза мојих леђа један човек је
Читао моје песме пресне
Зато мој стрип нема речи

Арт стрип лечи
До последњег
КРАТКОГ ОБЈАШ
ЊЕЊА