Драган Ивановић

Реч на почетку књиге „Колевка здравства у Србији“

Из књиге: Драган Ивановић, Колевка здравства у Србији, Књ. 1, издавач: Српска књига, Рума.

Иако је Шабац колевка здравства у Србији а у минулих четрнаест деценија изнедрио је импресиван број врхунских стручњака готово свих грана медицине - још нема књиге са целовитим и документованим приказом пута од барака до хируршког блока и, већ је извесно, модерне болнице под једним кровом. Тако су незаслуженом забораву предати најдоследнији и најугледнији следбеници Хипократа - почев од Јована Стејића, првог лекара Србина у овом граду, Драге Љочић, Шапчанке и прве Српкиње са завршеним студијама медицине, Антонија Гродера, првог магистра породиљства у Србији... па све до Андре Јовановића, Михаила Дуњића, Теодора Божина, Боре Гирића, Николе Милановића, Чеде Кнежевића, Митре Михаиловић, Ружице Војић...

Искрено желећи да бар део те прошлости сачувам за нове нараштаје, упустио сам се, као новинар, који се тим послом бави од априла 1962. године, у авантуру које сам постао свестан тек пошто сам наишао на готово непремостиву препреку: на одсуство писаних трагова о развоју здравствене службе и животним путевима истинских хуманиста, о неуморним браниоцима људских живота. Још једном се потврдило да смо народ који радије негује усмена предања него писану реч. А оно што је евентуално остављено некоме на чување и што је претрајало трагична ратна разарања и ништа мању мирнодопску небригу - завршило је у приватним архивама појединаца које, опет, не занимају никог живог.

С друге стране, деценије су учиниле своје, многи угледни лекари су помрли, не ретко без ближих својих потомака, па је било мукотрпно доћи до најосновнијих података или какве пристале фотографије. У таквим околностима, унапред свестан да нећу ни приближно описати све припаднике плејаде великана овог најплеменитијег позива, остао сам одлучан да не узмакнем, и да се колико год је могуће осврнем на животни радни век неизоставних заслужника.

О учинку овог мог посла нека се немилосрдно суди. Године 2005.  шабачко здравство имаће четири крупна јубилеја: 140 година од изградње „старе болнице" (1865), 100 година од издвајања хирургије у засебну службу, 45 година од оснивања Медицинског односно Здравственог центра „Др Лаза К. Лазаревић" и 40 година успешне мисије Центра за мајку и дете.