Будимир Павловић

Краљица Марија Карађорђевић, добровољна болничарка у рату 1916. године

Излагања са симпозијума „Српски војни санитет у 1916. години“, 2007.

Budimir Pavlović:
Queen Marija Karadjordjevich, a voluntary medical aid in a war, in 1916.
Summary

Future queen of Yugoslavia, as a seventeen year old Rumanian princess served as a voluntary medical aid in the Main Military Hospital in Bucharest, in 1916, (during the WWI). There, she tended to wounded soldiers, members of The First Serbian Voluntary Division who fought in Dobrudza.

---

После смрти румунског краља Карола Првог који није имао наследника на румунски престо долази његов синовац Фердинанд Први од Хоенцолерна. Румунска краљевска породица, била је у блиским родбинским везама са краљевским кућама Енглеске, Русије, Грчке и Португалије. Имали су шесторо деце међу којима је била и Марија (1900-1961) будућа краљица Југославије.

Две године по доласку на румунски престо краља Фердинанда Првог од Хоенцолерна (1865-1927.) Краљевина Румунија као савезник Антанте ступа у рат против Централних сила на два фронта: против Бугарске у Добруџи, и против Аустро-Угарске у Трансилванији.

Румунска краљица Марија, кћи Алфреда војводе од Единбурга, (сина британске краљице Викторије), и Марије Александровне, кћери руског цара Алексија Другог, била је према опису ћерке српског посланика у Букурешту „... надахнута узвишеним родољубљем , никада заморена. Истовремено пуна мушке снаге и женске осећајности увек се храбро борила за интересе своје земље . Иако странкиња обожавана је у народу. Схватала је Румуне и умела је са њима да поступа.... Активно је учествовала и у свим државним пословима ...“

У време избијања рата, њена кћи Марија, будућа краљица Југославије имала јe 17 година. Према писању њене рођаке принцезе, румунске књижевнице Бибеско,: „... Марија је била скромна и своју судбину носила је љупко и стрпљиво и са видљивом смерношћу краљеве кћери и краљичине унуке.“ [1]

А када је почео рат са Бугарском ова седамнаестогодишња девојчица обраћа се својој мајци , румунској краљици Марији, и моли је да са њом иде да ради као медицинска сестра у Главну румунску војну болницу у Букурешту. Као главна медицинска сестра те болнице, Краљица мајка са радошћу је прихватила принцезин предлог. Одредила је да током рата и принцеза ради као медицинска сестра.

Главна војна болница била је формирана у краљевској палати у Букурешту, а осим румунске краљице Марије, као добровољне болничарке радиле су и принцезе, њене две кћери, Марија и Јелисавета.[2]        

Тако се догодило да је будућа краљица Југославије, осим румунских и руских бораца, неговала и рањене припаднике Прве српске добровољачке дивизије. И не само да их је неговала, него им је помагала и у писању писама родбини, на њиховом матерњем језику. Стога се није чудити што је принцеза Марија, крочивши на тле своје будуће отаџбине (1922. године), већ говорила српски језик. Убрзо потом, постаће Патронеса, „висока заштитница“, Кола српских сестара, оставивши својим свестраним хуманитарним радом дубок траг.[3]

[1] Б. Павловић: Краљица Марија Карађорђевић – велики српски добротвор и задужбинар, Архиепископија Београдско-Карловачка, Београд, 2000; стр. 18.

[2] Б. Павловић: Кроки за портрет једне краљице, Орашац, Београд, 1997, стр. 3.

[3] Б. Павловић: Краљица Марија Карађорђевић – велики српски добротвор и задужбинар, стр. 40-69