Стојан Бербер

Познати сомборски лекари

ДР ЈОЖЕФ БИКИ (1758-1804)

Рођен у Баји.

Медицину завршио у Пешти.

Радио је као жупанијски физик у Сомбору (до 1796).

Писац је четири публикације на мађарском језику:

  • Закон трезвене мудрости (1784);
  • Званично упутство о третирању куге (1795);
  • Медицинско-политичке диспозиције (1795);
  • О издавању званичних лекарских уверења (1796).

Др МИХАИЛО РАФАЕЛ ФОН ГЕЛЕИ (1763-1812)

Медицину завршио у Бечу са „најодличнијим успехом“.

Специјализирао хирургију и опстетрицију.

Радио на универзитетској клиници у Бечу и био лекар-консултант цара Леополода II.

Дописни члан Мађарске академије.

Учествовао успешно у сузбијању Иришке куге (1795-96).

Жупанијски физик у Сомбору након др Бикија све до годину дана уочи смрти.

Написао више медицинских публикација, као што су Упутство за труднице и Последица лечења млеком и климатотерапијом разних хроничних обољења.

У Сомбору 1797. г. написао и публикацију од 24 стране на немачком језику о успешном цепљењу од вариоле: Примарна схватања о погибељној опасности од великих богиња у сигурној благој форми код цепљења.

ДР ВАСИЛИЈЕ МАКСИМОВИЋ (1808-1868)

Рођен је у селу Риђици, поред Сомбора.

Основну школу и гимназију завршио је у Сомбору.

Завршио филозофију у Сегедину, а потом и медицину у Пешти.

Одбранио дисертацију на латинском „De scorbuto“.

Радио је у Сомбору бесплатно у сузбијању колере, због чега се побунио градски физик др Матијас Лос, јер ће остати без плате. Др Максимовић је због тога једно време радио у Бечеју, потом у Панчеву.

У Сомбору је од 1845. године као градски физик, после смрти др Лоса.

Учинио је много на унапређењу здравствене службе и побољшању нормативних аката: код убистава обавезно тражи обдукцију која ће бити плаћена, забрањује продају лекова без лекарских рецепата, предлаже да се отвори јавно купатило, и томе слично.

Након смене на дужности током револуције 1848/49. године, поново је у Сомбору градски физик, а потом и жупанијски.

Његов син је др Ђорђе Максимовић, лекар широке културе, који је надзирао градњу прве савремене болнице у Сомбору, а потом био и њен управник.

Други син му је др Ника Максимовић, правник и познати политичар свога времена.

ДР КОНСТАНТИН ПЕИЧИЋ (1802-1882)

Рођен у Борову, студирао права у Пожуну, а медицину завршио у Пешти са дисертацијом о лечењу сиромаха, што се води као прва јужнословенска социјално-медицинска студија.

Ради кратко у Пешти и С. Митровици, а потом у Сомбору од 1831. до 1835. г.

Једно време радио и у С. Карловцима, потом дуже у Панчеву и на крају као управник Текелијанума у Пешти.

Учествовао је активно у српском покрету 1848/49. г. као члан Главног одбора и депутације код цара у Бечу.

У Сомбору је написао књигу Руководитељ к изгубљеном здрављу, која је штампана 1934. г.

Његову аутобиографију и изводе из наведене књиге штампао је овај аутор 1982. г. у књижици „Правила дуговечности“.

Цитат из Пеичећеве Аутобиографије:

  • Поуке ради за младиће овде ми је приметити да сам ја један од телом слабих садругова био и да сам опет врло млоге, крепке и јаке бивше преживео. Узрок налазим у начину живота уреднијем, који ми је у младости свагда по могућству умерен, а доцније разумом руковођен био.
  • Премештање моје у Сомбор породило је мени срећан преобраштај целога живота мога домаћег, јер њему имам приписати изредну супругу своју Ану, која ми је красну и похваљену децу моју родила и одранила и необично честито васпитати помогла, што ми данас старост моју диче и усрећавају. Характером и знањем изредног сина Александра, права доктора; велеумну ћерку Софију, удату за генералног аустро-угарског конзула доктора Светозара Теодоровића, и Ђурицу, надежде пуног гимназисту III разреда у Шопрону.

Цитат из Руководитеља к изгубљеном здрављу:

  • Један владатељ даде у Бечу два Грка, који су камење из људи особито сретно вадити умели, учити хирургију (фелчерију), надајући се да ће они онда јоште другојачији мајстори постати кад оне делове тела човечијег савршено упознају, кроз које су пре као слепци нож у ово увлачили. Шта је било? Грци се редом изуче, но на чудо царево целу своју велику мајсторију у вађењу камена изгубе. Постану врло обични фелчери немачки. Зашто да су пре као неучени каменосечци, никаквог знања о деловима тела нашег и о саставу њиховом немајући, сретнији били? Баш зато што им је благородство оних делова, кроз које су нож у тело упуштали, непознато било, што нису пре знали мислити да се ти делови страшно од ножа запалити, у ватру прећи или загнојити, се могу, и фистуле (цевне гнојанице) и вечито мокраће безвољно течење причинити или и саму јектику привући.

ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ – БАТУТ (1847-1940)

Рођен у Сремској Митровици.

Медицински факултет завршио у Бечу.

Један од оснивача Медицинског факултета у Београду.

У Сомбору покренуо и уређивао лист „Здравље“ 1880. године, штампајући га у примерцима посебно ћирилицом, а посебно латиницом.

О Батуту је до сада већ доста написано и речено.

Овај аутор је 1983. године штампао књижицу Здравље на длану, у којој се налазе изабрани чланци и одломци из Батутовог сомборског “Здравља”.

Остаје нам да поменемо да је ове године (2006) изашла у издању Народне књиге и Политике од књижевника Васе Павковића потписана књига Доктор Батут против надрилекара, сачињена на основу текстова др Батута.

ДР ЈОВАН ПАЧУ (1847-1902)

Рођен у Александрову (Суботица).

Лекар приватне праксе и познати композитор.

Радио је успешно у Сомбору од 1881. до 1886.г. и био цењен код грађана.

Лечио бесплатно ђаке Српске учитељске школе.

Сарађивао као композитор много са ондашњим чувеним песником Митом Поповићем (Дико моја, слатка моја неверо, Шалајдалајданом и др.).

ДР РАДИВОЈ СИМОНОВИЋ (1858-1950)

Рођен у Лединцима, у Срему.

Медицину завршио у Бечу.

Живео у Сомбору од 1896. до смрти.

Лекар, историчар, етнолог, геоморфолог, планинар, публициста, фотограф, а нада све здравствени просветитељ.

Активан сарадник Матице српске.

Године 1938. прослављена је у Војводини његова 80- годишњица.

О њему је доста говорено и писано, па и сомборски Здравствени центар носи његово име.

Нека дела Р.С.

  • Манастир Житомислић у Херцеговини, Нови Сад, 1891.
  • Куга у Срему пре сто година, Загреб, 1897.
  • Погрешке наших филолога, Сремски Карловци, 1906.
  • Др Лаза Костић, његов живот и рад, Сомбор, 1913.
  • Немачка наука у служби политике, Сомбор, 1921.
  • Етнографски преглед Војводине, Нови Сад, 1924.
  • Дурмитор, Београд, 1932.
  • Срби лекари у Војводини, Београд, 1937.
  • Tectonische Urhohlraume unter den Falten-Gebirgen (Тектонске прашупљине испод набраних планина), Сомбор, 1925.


Неке немедицинске мисли Р.С.:

  • Цела наша школска настава је празна парада и досадно малтретирање деце; а резултат је шупаљ калпак на празној глави, јалов цвет без плода, голе речи без дела, опсена и обмана. Нико данас не иде у школу да нешто научи, него да добије “квалификацију” на папиру, да са њом може постати званичник, чиновник и “господин”. (1927)
  • Данас 90 одсто наших школованих капуташа и интелектуалаца не чита ништа књижевно лепо, ни у песми, ни у прози, него новинарске чланке и извештаје о политичким заплетима и смицалицама свију народа и држава, тачне описе како су извршена разна убиства, крађе и преваре у целом свету... (1935)
  • Наше обожавање странога капитала је право идолопоклонство! ... Нико не размишља да ли би стран капитал долазио да нама помаже или да од нас граби. (1935)

ДР ЈОЖЕФ ТИМ (1864-1959)

Рођен је у Сомбору.

Завршио медицину у Грацу.

Радио као градски лекар, а потом као помоћник жупанијског лекара у Сомбору.

Године 1917. напушта медицину и одлази у Беч, где се бави само историјом.

Прелази у Пешту 1936. г.

Плодан писац. Посебно су му познате књиге:

  • Историја Срба (1892) и
  • Историја устанка Срба у Мађарској 1848-1849. године (1930).

Долазио у Србију као лекар у испомоћ.

Одликован Орденом св. Саве.

ДР МИЛЕНКО ПЕТРОВИЋ (1844 – 1959)

Рођен у Сомбору.

Син познатог песника и научног радника др Мите Петровића, који је био професор у Српској учитељској школи.

Медицину завршио у Пешти.

Хирург.

Српски добровољац у Првом балканском рату.

Први управник Болнице Краља Александра и краљице Марије, која је сазидана и отпочела са радом 1925. г.

Друштвено активан.

Пружао лекарске услуге и заточеним у Шарварском логору током Другог светског рата.

ДР ЂОРЂЕ ЛАЗИЋ (1908-1990)

Рођен у Сомбору.

Завршио медицинске студије у Загребу.

Хирург и инфектолог.

Дугогодишњи управник Опште болнице у Сомбору.

Директор Средње медицинске школе у Сомбору.

Народни лекар.

ДР ФРАЊО АМБРОШИЋ (1924)

Рођен у Вировитици.

Медицинске студије окончао у Загребу.

Хирург.

Радио у Пули и на Цетињу.

Од 1962. г. је начелник Хируршког одељења у Општој болници у Сомбору.

Хабилитовао на Медицинском факултету у Сарајеву са темом Проблем ехинококозе у Црној Гори.

Утемељивач модерне хирургије у Сомбору.

ДР МИЛИВОЈ ДЕДИЋ (1924)

Рођен у Сомбору.

Медицински факултет завршио у Београду.

Радиолог.

Редовни професор на Медицинском факултету у Новом Саду.

Управник Института за радиологију.

Дисертација: Рендгенолошка дијагностика карцинома бронха периферног типа и диференцијална дијагностика округластих сенки.

Вишегодишњи консултант Опште болнице у Сомбору.

Председник Удружења радиолога Југославије 1976 – 1980. г.

ОСТАЛИ ПОЗНАТИ ЛЕКАРИ

  • Др Нада Ћовић Градић, хирург
  • Др Рене Балеј, неуропсихијатар
  • Др Мирјана Белеслин, интерниста
  • Др Душан Милеуснић, оториноларинголог
  • Др Јован Панић, дерматовенеролог
  • Др Коста Попов, уролог и историчар медицине
  • Др Вељко Тинтор, педијатар

ПОЗНАТИ ЛЕКАРИ У ВЕЗИ СА СОМБОРОМ:

  • Проф. др Петар Драча, гинеколог (Нови Сад)
  • Проф. Др Иван Бикар (+1980), стоматолог (Београд)
  • Проф. Др Тома Штрасер (1922-+?), кардиолог (Београд, Женева)
  • Проф. Др Ђорђе Табори (1929), фтизиолог (С. Каменица)
  • Проф. Др Шандор Гроза (1929), инфектолог (Београд)
  • Проф. Др Томислав Јањатовић (1931), оториноларинголог (Земун)
  • Проф. Др Михајло Здравковић (1936), кардиолог (Београд)
  • Проф. Др Рајко Игић (1937), фармаколог (Тузла, Чикаго)
  • Проф. Др Илона Лукач (1940), радиолог (Нови Сад)
  • Проф. Др Србољуб Голубовић (1943), инфектолог (Бањалука)
  • Проф. Др Гинтер Сотрел (1942), гинеколог, Бостон (САД)
  • Проф. Др Ђорђе Јањић (1942), ортопед и трауматолог (Нови Сад)
  • Проф. Др Марко Ковач (1942), кардиолог (С. Каменица)
  • Проф. Др Мирослава Кристофоровић - Илић (1943), специјалиста хигијене (Нови Сад)
  • Проф. Др Душан Бацковић (1966), специјалиста хигијене (Београд)

27. 10. 2006.

На Растку објављено: 2008-07-10
Датум последње измене: 2008-07-10 12:16:49
 

Пројекат Растко / Историја / Историја медицине