Драган Јовановић

Поетска реконструкција фрагментованог света

Предговор књизи: Шкеровић, Слободан. „Химера или Борг“ (есеји). Тардис, Београд 2008.

У студији Колапс културе, о утицају популарне културе на процесе формирања савремених друштвених типова мушкараца и жена, ирски психоаналитичар Роб Ведерил (Rob Weatheril) сматра да се савремено (глобално) друштво суочава са проблемом нестајања живота у заједници. Такође, уочава да је модерна култура прожета општим осећањем страха и параноје услед недостатка људске солидарности и емпатије, односно поништавања друштвеног споразума које пак разлаже нагонску структуру човека. Процеси фрагментисања друштва, расцеп између Ја и Других, ослобађа огромне количине нагонске енергије које постају слободне и опасне. Ведерил сматра да мноштво фантастичних слика савремене културе порука и обмана комада наш унутрашњи универзум уништавајући прошлост и освојене вредности у корист интензивне емотивности садашњости.

У свету где су на конфузан начин доведени у исту раван митови и ТВ сапунице, класична и бесмислена музика, врхунска књижевност и петпарачки романи, песнички и компјутерски стихови, тешко је да се изгради складно, снажно и добро интегрисано Ја. Противречне представе стварности у рекламама и производима масовне културе доводе до распарчавања, сматра Ведерил, јединствене, целовите слике света и уређеног система вредности. Логична последица овог кретања је разарање и фрагментисање слике о себи, односно дезинтеграција, распад сопства (self), онога Ја, које још само из навике изговарамо, немајући одавно референцу на коју би се односило.

Урушавање фундаменталних вредности, идеала и значења, оставило је огромну празнину у духу и души појединца, коју он/она настоји да испуни, да што пре попуни, јер производња је све бржа и бржа, па и ова допуна – конзумација мора да прати наметнути ритам; потрошња брзе хране, „лако сварљивих“, комерцијалних филмова, ТВ ситкома, речју, instant-life-а. Апатичном, и празном, духовно осакаћеном појединцу потребна су снажна узбуђења и зато похлепно чита таблоиде препуне сензација, шокантних прича, „гута“ све јаче дозе филмова препуних насиља, садизма, убијања и бруталног, порнографског секса. „Ослобођени“ културних норми, идеала, вредности и забрана кршења правила, лишени осећања за трагично, припадници савременог друштва, принудно, слепо и неповратно, срљају у аномију и емотивни и социјални нихилизам.

Анализа овакве, дистопијске дијагнозе савременог друштва и појединца у њему (Новог Вавилона)[1] , једна је од централних карактеристика и збирке есеја Слободана Шкеровића Химера или Борг. Збирка садржи 15 есеја, полемика, приказа и рецензија о различитим темама и феноменима савременог друштва: од анализе данашњих домета и утицаја НФ књижевности, праксе и поетских постулата (сигналистичке) поезије, традиционалности и модерности, преко глобалних корпорацијских стратегија, противречности глобализацијских процеса, масмедијских пракси културне индустрије, до савременог тероризма, урбаних побуна и алтернативних артистичких форми отпора, света виртуелне реалности и карактеристика глобалне заједнице која настаје на Интернету.

Оно што је ипак карактеристично за Шкеровићев приступ данашњем свету и његовој фрагментацији је покушај да кроз своје текстове дефинише и неку врсту активистичког, поетског, артистичког и интелектуалног отпора данашњем стању ствари. Цитирајући Карлоса Кастанеду (Carlos Castaneda) у свом есеју „Ратнички метод и сигнализам“[2] , Шкеровић успоставља етички и естетички кодекс за ангажованог песника и интелектуалца данас, кога он види пре свега као онога који треба да буде опасност за овакав друштвени и културни поредак, да буде оно што Морис Дантек (Maurice Dantec) назива пустоловом и навигатором III миленијума, песник-филозоф, метафизички саботер у времену које најављује нестанак визије старог хуманистичког режима.

Позиција Песника као Урбаног (глобалног) ратника који наставља традицију „безрезервног оглашавања слободе“ и који неће устукнуту „пред лицем пакла“, један је од начина отпора према савременим феноменима испразности потрошачке културе и њеног претварања у механизам контроле и доминације, сматра Шкеровић. Савремена културна индустрија апсорбовала је и саму уметност и њен прометејски смисао претварајући је у кич и симулацију, а човека и његов унутрашњи свет и потребу за спознајом колонизовала, преобликујући их у робу. Наводна могућност избора у потрошачком обиљу ствара на тај начин илузију слободе, претварајући човека у емотивног сиромаха и маргиналца, личност „интегрисану у поредак“, „брендованог купца“ пожељног, контролисаног идентитета. А он заправо увек остаје ту где је и био.

Језик и стил ових есеја је песничког проседеа, сажет и пристрасно ултимативан, страствен, емотиван, без класичних теоријских аспирација – у трагању за истином и њеном елаборацијом, пре свега заснован на индивидуалном искуству и осећајности уметника, који кроз песничке слике и визије, баш као у научној фантастици, опажа теорију свуда око нас, у свему што види и чује.

Живимо у времену које најављује крај хуманистичког режима; у времену пост-људског света у којем се homo sapiens трансформише у медиасапиенс и у којем идеолошки апарати глобалних медија имају контролу над симболичким светом, метафорама, нашим сновима и фантазијама. А онај који контролише наше фантазије – контролише све. Стога нам је, данас, потребна навигација и свет у којем можемо да синтетизујемо и ритмове природе и наше електронске VR (virtual reality) животе, свет у којем можемо да имамо и компјутере и логорске ватре, у којем је уметник шаман еволуције и електричар онтологије, ментални DJ, онај који се окреће космолошкој перспективи и будућности човека изван окошталих стереотипа културне бирократије и стерилне академске рутине. Збирка есеја пред вама је управо такав покушај критичког преиспитивања савремених феномена.

Београд, 11. март, 2008.

[1] Илија Бакић, Нови Вавилон – проса бруталис, Кањишки круг, Кањижа, 2001.

[2] „Човек који је предодређен да буде магично биће више то није. Он је обично парче меса. Нема више никаквих снова за човека, има снова за комад меса, отрцаних, конвенционалних, имбецилних.“ – Карлос Кастанеда, Активна страна бескраја, „Народна књига“, Београд, 1999, стр. 185.