Микеле Перфети

Сигналистичка поезија

Michele Perfetti

Искуства ове поезије у свему су порушила поетски „систем“ који је традиција кодификовала. Та деструкција постигнута је на свим ширинама. У сваком случају, реч као носилац комуницирања (у традиционалном смислу) више није довољна. Она се веома често претвара у сигнал, док песник са своје стране, прибегава свему да би је повратио у облику знака.

То се најбоље види у раду Југословена Мирољуба Тодоровића који, делујући у једном истраживачком простору у пуном развоју, приређује серију поетско-визуелних експеримената у знаку сигнализма.

Недавно су нам стигли из Београда његови сигналистички пројекти највећим делом скупљени у књизи Kyberno (Edition signaliste, Београд).

Рад овог песника, који управо превазилази линеарни стих (о чему нам пружа неколико веома добрих примера), артикулише се кроз операције са словима алфабета, каткада, такође, и уз помоћ ликовних и геометријских представа.

Такав материјал распоређен у просторном оквиру проузрокује симбиозу конкретног типа различите занимљивости. Свакако, реч је сасвим сажета, а графички знак, уколико се јавља, приказује се са максимумом слободе. Ту је простор испуњен на један сложен начин, а црно-бели контраст (реч – знак – празна страница) наглашава ефекат сигналистичке провокације.

(Corriere del giorno, 27 септембар 1970, Таранто)

Превео с италијанског Д. Перовић

Објављено у зборнику ''Сигнализам – авангардни стваралачки покрет'', Културни центар Београда, 1984. и у књизи „Сигнализам у свету“, Београд, 1984.