Славица Жижић-Борјановић

Покретање првих српских новина и часописа, улога лекара, објављивање тема о здрављу – историјски осврт

Славица Жижић-Борјановић, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Београд

Кратак садржај

У прошлости нашег народа покретање новина и часописа, посебно оних са здравственим темама везано је за истакнуте појединце. Такви појединци били су заправо институције. Дали су трајан печат оном чиме су се тада бавили. Створили су културно благо свог народа. Лекарство тада није значило пуки занат. Лекари су били и покретачи оснивања различитих установа, друштава, медицинских часописа али и наших првих дневних листова. Оснивање првих штампаних јавних гласила код нас започето је пре два века. Како видимо лекари су понекад при томе имали одлучујућу улогу. Неке тада покренуте новине и часописи и данас трају, а других се само по добру сећамо.

Кључне речи: српске новине и часописи, лекари, здравствене теме

Summary

In history of our nation launching of new journals in general as well as those with health related themes was always connected with individuals. Such individuals were in fact the institutions. They left their mark on the activities of that time and forever. They created the cultural treasure of this nation. Once in us the medicine did not mean only the medical art and science itself. Physicians were also engaged in foundation of various institutions, societies and in launching of medical journals as well as first daily newspapers. The launching of first printed public newspapers in us started two centuries ago. As we can see the physicians sometimes played the decisive role in that. Some of newspapers launched at that time continue till today, while we remember well of others.

Key words: Serbian printed public newspapers, physicians, health topics

Увод

Покретање новина и часописа у сваком времену захтева бројне предуслове, нарочито у земљама слабе економске снаге, које оскудевају у писменим и образованим појединцима. По свему, у прошлости, овакве појаве представљале су културни подухват.

Штампана реч одувек су имала велику моћ. Пратећи историјат појаве српских новина и часописа, истраживањем личности њихових покретача и окружења, можемо осетити и дух оног времена.

Свест о значају штампане речи и ентузијазам појединаца савладавали су бројне препреке. До оснивања високообразовних институција наши људи, школовани на страни (у Бечу, Прагу, Пешти, Берлину, Паризу и другде на универзитетима у Европи), доносили су са студија дипломе, али и контакте, назоре, идеје – нову мисао (1, 2). Окупљали су истомишљенике, оснивали бројне образовне и институције културе (некад у томе и предњачили у односу на друге и развијеније средине). Појединци су поклањали своју духовну имовину и даровитост. Имали су слуха за ново, народу потребно, свест о вредности онога што се гради, ствара. Стварали су културно благо.

Циљ рада

 Циљ рада јесте да се укаже на велики значај појединаца у покретању новина и часописа на српском језику; и на улогу лекара оснивача и уредника, особито дневних листова и оних са здравственим темама.

Материјал и методе

Дескриптивним методом анализирана је улога појединаца у покретању првих српских новина и часописа коришћењем расположиве архивске документа грађе.

Резултати и дискусија

Српско новинарство има традицију дугу два века. Крајем 18. века, 14/25 марта 1791. године, у Бечу, словом Грци, а уствари Цинцари, браћа Публије и Георгије Маркидис Пуљо издају Сербскија посведневнија новини које су већ следеће године замениле Славеносербскија вјадомести Стефана племенитог Новаковића, бившег секретара у Сремским Карловцима, власника штампарије и првог српског новинара. Потоње су излазиле од краја 1792. до краја 1794. године (по старом календару). Тако ова два прва покушаја издавања српских новина због неискуства и проблема у штампању и растурању нису оставила дубљи траг у српском новинарству (3, 4).

Прве дуговечније српске дневне новине покренули су бечки студенти из наших крајева. На подстицај Јернеја Копитара (1780–1844) лингвисте, слависте и управника дворске библиотеке дана 1/13 августа 1813. године у Бечу бивши карловачки ђаци и тамошњи студенти медицине Димитрије Давидовић (1789–1838) и Димитрије Фрушић (1790-1838) основали су Новине серпске из царствујушћег града Вијене.

Димитрије Давидовић, први уредник Новина серпских, постаје отац српског новинарства. Медицину је ускоро заменио уређивањем гласила на народном језику, а касније и штампарством. Био је дипломата, политичар, књижевник.

Димитрије Фрушић, после завршетка медицине (1816) сасвим се посветио лекарском позиву. У знак сећања на његов допринос покретању првих српских новина, Друштво новинара Војводине данас додељује награду његовог имена за серију репортажа под мотом: Истина, поштење, традиција.

Живот Димитрија Давидовића јесте за наш народ пуна књига (4). Био је први књажев секретар, први уредник новина у обновљеној Србији, први писац Устава. Израдио је највиши правни акт државе (раније називан конштитуција) и дао му назив Сретењски устав (1835). Димитрије Давидовић био је један од најистакнутијих политичара ондашње Србије. Сматра се да је ово његово првенство било мера његовог поимања дужности. За Давидовића род и отечество биле су речи које је увек писао почетним великим словом јер је најважнија црта његове личности било родољубље (4).

Двојица Димитрија, покренули су лист на подстицај Јернеја Копитара, вечитог подстрекача добрих српских тежњи и намера, патрона новије српске писмености и културе. Од покретања ове новине биле су отворене за све српске књижевнике, а међу најзначајнијима био је Вук Стефановић Караџић (1787–1864) који је исте 1813. дошао у Беч. Од 1816. гласило добија назив Новине серпске и овде излази до 1822. После паузе од десетак година поново креће издавање Новина серпских али сада у обновљеној Србији (5), у Крагујевцу (1834), а убрзо затим у Београду (1835).

После неколико година од прекида излажења Новина серпских Вук Стефановић Караџић у Бечу 1826. почиње да издаје нарочити календар - Српски илустровани календар Даница. У предговору намењеном првом броју стоји: Календар је књига која народу највише ползе може учинити-једно зато што се сваке године издаје, друго што га готово сви људи купују који читати знаду, а треће што се цијелу годину по рукама непрестано премеће. Вук је већ тада, безмало пре два века, на особит начин издвојио главне особине штампаних медија: редовност излажења, читаност, значај понављања информација. Обновљена Вукова Даница данас има велики број пренумераната из земље и иностранства. Траје.

Љубомир Ненадовић (1837–1916) и Константин Пејчић (1814–1888), физикуси (лекари) који су бринули о здрављу грађана Панчева јануара 1871. године започели су да издају и уређују Домаћи лекар, месечник, лист за чување и неговање народног здравља. Излазио је од 1871. до 1873. године (4). Др Ненадовић је говорио: Ја сам валда први у нашем народу почео давати устмена простонародна поучења и то овде у Панчеву. Додајмо да је идеју за одржавање Првог конгреса лекара и природњака (1904) који се поклапа са стогодишњицом обележавања Првог српског устанка дао панчевачки лекар Љубомир Ненадовић.

Годину дана касније од покретања Домаћег лекара, у предвечерје Ђурђевдана 1872. године, петнаест београдских лекара, оснива Српско лекарско друштво (СЛД) и одређује његову улогу ...да се зачне лекарска књижевност, позове српска мисао на самостални културни рад и оснује огњиште српске науке. У формирању друштва и покретању часописа Српски архив за целокупно лекарство, главну улогу одиграо је др Владан Ђорђевић (1844–1939) хирург, некадашњи студент медицине у Бечу, касније начелник санитета у рату и миру, државник и књижевник (6). И друштво и часопис (тада међу прва три у Европи), трају и данас.

Посебно место у борби за народно здравље писаном речју заузима др Милан Јовановић Батут (1847–1940). Још на студијама медицине у Бечу схватио је колики је значај спречавање болести, здравствено просвећивање, брига о народном здрављу. Одмах је уочио и изнео своје запажање о слабој здравственој култури нашег народа: Лекар дође, нареди, посаветује итд али док затвори врата а која брбљива бака претурила све то. Покренуо је и уређивао Здравље, лист за лекарску поуку народу најпре у Сомбору (1880) а затим на Цетињу (1882), међу реткима у тадашњој Европи. Мото листа био је Здравље је срећа и снага, а болест најамник пропасти.

Др Радивој Вукадиновић (1870–1920) је са санитетским мајором Владимиром Поповићем и општинским лекаром Слободаном Рибникаром (сви из Ћуприје) основао Друштво за чување народног здравља. Идеја је настала пред крај 19. века. Најпре је 26. и 29. октобра 1896. године освануо проглас у београдском Новом дневном листу: Оснујемо друштво за чување народног здравља. Несвакидашњи оснивачки скуп организован је у свечаној сали Велике школе 19. маја 1902. године. Био је позван и др Јован Данић, уредник Српског архива за целокупно лекарство, као представник СЛД-а. Поручио је: Наш одговор је лако погодити. Он гласи: У добри час (7).

Године 1906. почело је да излази Здравље, лист овог друштва, под уредништвом др Милана Јовановића Батута. Од 1911. године уредник листа био је др Радивој Вукадиновић уз помоћ др Војислава Кујунџића. Поред тога др Радивоје Вукадиновић је неколико година издавао нарочити календар Здравац са додатком лекарских савета и поука за народ, а учествовао је и у оснивању дневног листа Политика.

Међу најстаријим, дугогодишњим сарадницима Политике били су и лекари Радивој Вукадиновић и Милан Јовановић Батут. О здравственим темама у овом листу тада су писали признати ауторитети. Још тада се показало да је давање поверења за уређивање новинских стубаца о здравственим темама најбољи начин информисања јавности. Први број дневног листа Политика, која је ушла у други век постојања, штампан је 25. јануара 1904. године. Оснивач је био Владислав Рибникар.

Подсетимо како се то догодило. У кафани Српска круна у Београду донета је одлука о покретању листа. На окупу су били: оснивач листа Владислав Рибникар (1871-1914), лекар Радивој Вукадиновић (1870-1920), историчар и академик Станоје Станојевић (1874-1937), Александар Белић (1876–1960) познати српски филолог и Димитрије Диша Стевановић придошао из Босне, касније задужен за финансије у листу. Готово је, покренућемо лист! Ускликнуо је Владислав Рибникар. Нека се зове Политика, додао је др Радивој Вукадиновић. Нека наслов буде исписан оваквим словима, каже Рибникар, показујући на штампарска слова. Тако је почело (7).

Штампана гласила на матерњем језику код нас покренута су пре више од два века. Међу покретачима били су некада студенти школовани на страни као код настанка Новина серпских или пак истакнути интелектуалци као у случају покретања Политике. Заједнички им је био ентузијазам, висока свест о значају гласила на српском језику, истрајност, вера у успех упркос оскудним материјалним средствима. Међу покретачима било је поред других професија и медицинара и лекара. Сви су они улагали рад, знање и пуно слободног времена. Поред осталог, кроз историјат оснивања новина и часописа о чувању здравља и стручним часописима из медицине уопште можемо јасније видети колика је била одговорност тадашњих лекара, њихове обавезе али и свест о значају трајних културних вредности нашег народа (4, 8, 9).

Литература

1. Јокановић В. Др Јован Апостоловић и његово време. Нови Сад: Српска академија наука и уметности, Огранак; 2007.

2. Јовановић Батут М. Др Љубомир Радивојевић. Просветни добротвор српски. Београд: Задужбина доктора Љубомира Радивојевића;1912.

3. Бербер С. Здравствена пропаганда у јавним медијима. У: Јокановић ВТ, уред. Медицинска наука, етика и масмедији. Нови Сад: Академија медицинских наука СЛД, огранак Академије за Војводину, 2008; стр. 17–23.

4. Љушић Р. Оријентални новинар, европски политичар Димитрије Давидовић (1789– 1838). Београд: Политика, Тањуг; 2006.

5. Богуновић Н. уредник. Београд. Београд: Културни центар Београда и туристичка штампа;1984.

6. Максимовић Ј. Допринос лекара из Војводине у успостављању здравствене сужбе у Србији и оснивању и раду Српског лекарског друштва. Мед Прегл 2008; ЛXИ (3-4): 191-203.

7. Вуковић Ж. Пре сто година основанио је Друштво за чување нардоног здравља. Срп Арх Целок Лек. 2002; (9-10): 354-355.

8. Жижић-Борјановић С. Поуке о чувању здравља. Зборник радова Другог међународног конгреса „Екологија, здравље, рад, спорт”, Бања Лука; 2008.

9. Жижић-Борјановић С. Утицај медијских информација на превенцију болести. У: Јокановић ВТ, уред. Медицинска наука, етика и масмедији. Нови Сад: Академија медицинских наука СЛД, огранак Академије за Војводину, 2008; стр. 25–36.

(Трећи међународни конгрес Екологија, здравље, рад и спорт. Бања Лука 10. до 13. септембра 2009. године)