Петар Пауновић

Некоји писци о здрављу

Увод

Цео живот је трагање за здрављем. На први поглед нам се чини да су на том послу активнији они који су здравље изгубили. Зло, у овом случају, као да је јачи покретач?

Животне вредности моле би се поделити у две групе: главне и све остале. Од главних постоје само две: живот и здравље. Када се оне остваре могуће је много лакше достићи и све друге. Може се живети са неким поремећајем здравља и неспособношћу, али једино када је човек здрав све друго се лакше оствари, а у тешким животним приликама и – преживи. Опстанак и дужина живота је су у управном односу са солидним здрављем. Зато се живот и здравље, у народном животу често заједно помињу, како у свакодневици, при сусрету и поздравима, тако и у честиткама, молитвама, пословицама, обичајним и религиозним ритуалима.

С друге стране већина људи мало зна шта је здравље, а и они који знају више, често застану пред питањем: “Шта је здравље?” – збуњени и без неког прецизнијег и садржајнијег одговора. Ни у ђачким књигама ни у факултетским уџбеницима, чак и оним из којих студирају учитељи и лекари није исцрпније о томе писано, можда из уверења да бављење болестима, о којима су написани томови и томови књига, најцелисходније говори - о здрављу. Зато је потреба за трагањем за здрављем стално присутна. Једна таква могућност је трагање за здрављем у књижевности.

Песник Тин Ујевић дефинише здравље

Питање дефиниције здравља је веома компликовано. Имао сам прилике да разговарам са многим одраслим мушкарцима и женама о томе. Разговор сам започињао једноставним питањем: да ли знају шта је то здравље? Многе је питање доводило у недоумицу, осећали се непријатно, нису знали шта да одговоре. Најчешће је било: "Здравље је када нисам болестан". Случај је, међутим, хтео да добијем занимљив одговор на то питање од једног чобанина, на једној од појата испод Дели - Јована. "Здравље када се не осећа своје тело". Та се дефиниција поклапа са физиолошком чињеницом да сви наши органи, или највећи њихов број, када смо здрави раде у тишини. Рад здравог срца се не чује и не осећа. Рад бубрега, мозга, жлезда са унутрашњим лучењем, функционисање крвотока, желуца и црева, коже...

Када је реч о дефиницији здравља у оптицају је, међу ученим светом, дефиниција Светске здравствене организације, али је она рекло би се млада, јер је успостављена тек 1946. године на њеном првом заседању. Та дефиниција је прилично уопштена, од неких хваљена од других оспоравана. Њен највећи недостатак је, што ако би се стриктно поштовала, на свету не би било сасвим здравог човека. Упркос свему, она садржи у себи свих пет димензија здравља: физичку, емотивну, менталну, духовну и социјалну.

Задржавајући се на значају дефиниције здравља како за разумевање те појаве тако и из дидактичких и стручних разлога потражио сам решење у књизи "Опојност ума, мисли и погледи" хрватског песника Тина Ујевића. Ево како он дефинише здравље:

„ПО МОМ МИШЉЕЊУ, ДЕТЕРМИНАНТНИ ЧИНИЛАЦ, КОЈИ ДЕЛУЈЕ У СВАКОМ ЧОВЈЕКУ КАО СТВАРАЛАЦ ПСИХИЧКИХ ОСОБИНА И ЧИНОВА, ТЕ ОДРЕЂУЈЕ ЧОВЈЕКОВ УСУД У НАЈОПЋЕНИТИЈЕМ И НАЈПОЈЕДИНИЈЕМ СМИСЛУ, ЗОВЕ СЕ ЗДРАВЉЕ. ДРУГИМ РИЈЕЧИМА, ЈА ЗДРАВЉЕ СМАТРАМ ИМАНЕНТНИМ, АЛИ АПСОЛУТНИМ НАЧЕЛОМ КАУЗАЛИТЕТА КОЈЕ ЖИВИ У СВАКОМ ЧОВЈЕКУ. ЗДРАВЉЕ, ДАКЛЕ, СТВАРА И КВАЛИТЕТУ ЧОВЈЕКОВЕ ПОЕЗИЈЕ И ЛИТЕРАТУРЕ; ОНО, И НИШТА ДРУГО. ПИТАТИ СЕ, ДА ЛИ ЈЕ ДУЖИНА ЧОВЈЕКОВА ЖИВОТА И ТОК ЊЕГОВА РАЗВОЈА УНАПРИЈЕД ОДРЕЂЕН У КОЛИЈЕВЦИ, ИЗГЛЕДА ПОМАЛО МЕТАФИЗИЧКИ, ПА ИПАК, И ДУЖИНА ЧОВЈЕКОВА ЖИВОТА И РАЗВОЈ ЊЕГОВИХ НАДАХНУЋА ОДРЕЂЕН ЈЕ ПОСРЕДНО ЗДРАВЉЕМ, А ТО ЈЕ ЗДРАВЉЕ ЈЕДАН ЕКВИЛИБРИЈ КОЈИ НИЈЕ САМО ПРЕТХОДНО ОСТВАРЕН НЕГО СЕ НЕПРЕСТАНО БОРИ, КРОЗ РАЗНЕ МИЈЕНЕ ОРГАНИЗМА ЗА СВОЈЕ ОДРЖАЊЕ.

На крају додаје: “ЉЕПОТА ЈЕ И БИТИ ЗДРАВ И ИМАТИ НОВАЦА,..” дотичући се тако трима главним условима човекове егзистенције: живота, здравља и новца.

Песник је овако писао о здрављу 1938. године, непуну деценију пре него што је Светска здравствена организација усвојила своју службену дефиницију У дефиницији Тина Ујевића садржане су све поменуте димениције здравља, а посебно уметничко стваралаштво. Полазећи од себе и свог стваралаштва, заокупљен немиром и страхом опет због непознавања себе, дошао је у својој дефиницији о здрављу до одговора и на нека суштинска питања, као што су: “Ко сам и шта сам, куда идем и шта тражим?” закључивши да је здравље не само равнотежа која постоји у човековом телу на рођењу већ да се оно и сам живот, “непрестано боре, кроз разне промене” самоостварујући се сваког тренутка у телу човека, одређујући му дужину живота и судбину. Осећање лепоте живота и могућност да се она на различите начине искаже, преображава се у уметничком стваралаштву и као лепота здравља.

Алберт Ками о здрављу

Један други писац, Нобеловац, Француз Алберт Ками, у својој књизи „Први човек“ описујући догађај из живота дечака Жака чини то уз помоћ атрибута здравља, а то су: игра, машта, спретност, сан, снага, ликовање, кликтање и љубав према ветру, чије брујање смирује у њему осећање страхова и бесова навлачећи му на очи, попут неког хипнотика лак, окрепљујући сан. Здравље се ту појављује као сложено лековито осећање.

„А НАЈВЕЛИЧАНСТВЕНИЈИ ДАНИ БИЛИ СУ ВЕТРОВИТИ ДАНИ... У ТЕ ДАНЕ ДЕЧАЦИ БИ ПОТРЧАЛИ КА НАЈБЛИЖИМ ПАЛМАМА, ПОД КОЈИМА ЈЕ УВЕК ЛЕЖАЛО ДУГАЧКО САСУШЕНО ГРАЊЕ. САСТРУГАЛИ БИ СА ДОЊЕГ КРАЈА ГРАНЕ, СВЕ ШТО БОДЕ, ДА БИ ЈЕ МОГЛИ ДРЖАТИ ОБЕМА РУКАМА. ОНДА БИ СЕ, ВУКУЋИ ГРАНЕ ЗА СОБОМ, ТРКОМ ВРАТИЛИ НА ТЕРАСУ... ТРЕБАЛО ЈЕ ПОПЕТИ СЕ НА ТЕРАСУ, УСПРАВИТИ ПАЛМИНО ГРАЊЕ И ОКРЕНУТИ СЕ ЛЕЂИМА ВЕТРУ. УХВАТИЛИ БИ ЧВРСТО СУВЕ, ШУШТАВЕ ГРАНЕ, ТЕЛОМ ИХ ЗАКЛАЊАЈУЋИ ОД ВЕТРА, ПА БИ СЕ НАГЛО ОКРЕНУЛИ. ГРАНЕ БИ СЕ ОДЈЕДНОМ ПРИЉУБИЛЕ УЗ ЊИХ, ПА СУ УДИСАЛИ ПРАШЊАВ, СЛАМНАТ МИРИС. ИГРА СЕ САСТОЈАЛА У ТОМЕ ДА СЕ НАПРЕДУЈЕ НАСУПРОТ ВЕТРУ, ДИЖУЋИ ГРАНЕ СВЕ ВИШЉЕ И ВИШЉЕ. ПОБЕДНИК БИ БИО ОНАЈ КОЈИ БИ УСПЕО ДА СТИГНЕ ДО КРАЈА ТЕРАСЕ, А ДА МУ ВЕТАР НЕ ИСТРГНЕ ГРАНУ ИЗ РУКЕ, И ДА ОСТАНЕ А НОГАМА, С ГРАНОМ САСВИМ ПОДИГНУТОМ У ВИС, ОСЛОЊЕН НА НАПРЕД ИСТУРЕНУ НОГУ, ШТО ДУЖЕ, ПОБЕДОНОСНО СЕ ОПИРУЋИ ПОМАМНОЈ СИЛИНИ ВЕТРА. УСПРАВЉЕН ТАКО НАД ПАРКОМ И ШУМОМ УСТАЛАСАНОГ ДРВЕЋА, ПОД НЕБОМ КОЈИМ СУ ПУНОМ БРЗИНОМ ПРОЛЕТАЛИ ОГРОМНИ ОБЛАЦИ, ЖАК ЈЕ ТАДА ОСЕЋАО

КАКО МУ СЕ ВЕТАР ШТО ДОЛЕЋЕ С ДРУГОГ КРАЈА ЗЕМЉЕ, СЛИВА НИЗ ГРАНУ И РУКЕ И ИСПУЊАВА ГА НЕКОМ СНАГОМ И ЛИКОВАЊЕМ, ТЕ ЈЕ НЕПРЕСТАНО КЛИКТАО СВЕ ДОК МУ РУКЕ И РАМЕНА НЕ БИ КЛОНУЛИ ОД НАПОРА, ПА БИ НАЈПОСЛЕ ИСПУСТИО ГРАНУ, КОЈУ БИ ВЕТАР НАМАХ ОДНЕО ЗАЈЕДНО С ЊЕГОВИМ КЛИКТАЊЕМ. А УВЕЧЕ, КАДА БИ ИЗНЕМОГАО ЛЕГАО, У ТИШИНИ СОБЕ У КОЈОЈ МУ ЈЕ МАТИ СПАВАЛА СВОЈИМ ЛАКИМ СНОМ, У СЕБИ ЈЕ ЈОШ СЛУШАО БРУЈАЊЕ БУЧНОГ, ПОМАМНОГ ВЕТРА КОЈЕ ЋЕ ВОЛЕТИ ЦЕЛОГ ЖИВОТА.“

Здравље је снага

Здравље је енергија, снага, моћ. Треба погледати само колика је снага срчаног мишића, тог органа величине човекове песнице које стално куца и током живота обави дивовски задатак, без предаха. Песник Бранислав Петровић био је задивљен том снагом срца. У песми “Срце“, он овако пева:

Мени је све јасно у вези са Срцем сем једног малог, оволицног питања: Шта је то што њега гони на праћакање без одмора, каква то сила командује његовим ритмичким покретима тика-така тика-така? Није ли то његова властита свест, неки његов властити циљ који је завештан негде дубоко, много дубље од човека“.

Упитаност песника над том тајном и смислом, рекло би се живота, тера и читаоца са се замисли и истражи рад срца колико може, да би можда открио да је та сила која тако дуго и снажно тера срце да куца уствари - здравље.

Слике здравља у приповеци Милована Глишића

Има писаца реалиста у српској књижевности који су посебну пажњу поклонили описивању живота људи на селу. На селу се једноставније живи, па су у животу сељака многе идеје и појаве у животу јасније уочавају. А и идеје о здрављу су присутније у свакодневици, јер од здравља сељака умногоме зависи економија сеоског домаћинства. Када се сељак разболи и постане неспособан за рад наступи криза у економији његовог живота и живота његове породице. Зато је погодно да се у таквој литератури траже и проналазе идеје о здрављу. Таква литература је приповетка "Прва бразда" Милована Глишића.

Јован Скерлић о Миловану Глишићу каже: он је "...човек са села и од села. Варош му се није допадала, изгледала му је као једна јама где гамижу бирократи и зеленаши, као паучина где пауци вребају мушице са села".

Могао је због тога Милован Глишић бити и пристрасан у описивању живота сељака и предности живота на селу у односу на живот грађана, али то не умањује могућност да у његовим приповеткама трагамо за идејама о здрављу.

А када је о томе реч, треба узети у обзир и време у којем су његове књиге написане. Сходно променама друштвених прилика, стању културе и просвећености, нарочито писмености, мењала се идеја о здрављу и у народу. Милован Глишић писао је у време када су се Србијом шириле идеје Светозара Марковића. Основни смисао тих идеја, боље рећи социјалистичког покрета у Србији, састојао се у томе да напредак народа треба тражити у будућности а не у прошлости која почива на уздрманим темељима традиција, јер оне као тег вуку српски народ уназад. У таквом времену је настала приповетка "Прва бразда" која је предмет овог разматрања.

Време у којем је настала приповетка Милована Глишића "Прва бразда" било је тешко, посебно на селу. Било је то време ратова у коме су многи мушкарци прерано губили животе остављајући имање, кућу и децу жени, која је, потом, морала да се бори за опстанак и преживљавање. Опстанак и преживљавање српског народа у таквим ситуацијама зависили су од жилавости и отпорности према свему што би га снашло. А шта су жилавости и отпорност, ако нису манифестације здравља? У таквој ситуацији, инокосна жена се морала уздати у Бога, здравље и солидарност других људи у селу, пре свега родбине, али и комшија. Биле су то основе на којима је почивала економија српског домаћинства седамдесетих, осамдесетих година XIX века.

А када је реч о идејама о здрављу у приповеци "Прва бразда" Милована Глишића, у њој се налазе неколико димензија здравља, посебно димензије духовног и социјалног здравља.

У првом делу приповетке Глишић описује крепку и поштену сељанку Миону која живи удовички. Њен муж Сибин, о чијој се куражи и јунаштву причало селу, погинуо је у рату. "Сеоску кућу не може задесити грђа несрећа него када остане без мушке главе", описује Милован Глишић ситуацију у којој се нашла Миона и њено домаћинство, које су сачињавали, поред ње и троје сирочади: "два синчића и једна кћи", једно другом до увета. Иако у тешкој ситуацији Миона је остала одана Сибину и породичним дужностима, рекло би се оданија од Пенелопе, јер јој се чинило да ће однекуда наићи Сибин и да би она онда требало да му положи рачун о свему што се догађа у у кући. Зато је радила најтеже послове на имању не хтевши да се преуда, како су то многе удовице у селу већ учиниле.

Једино је рачунала на помоћ Сибинове браће и братанаца који су сви били вредни, отресити, добродушни људи. Уз лични самопрегор и њихову несебичну помоћ она је успевала да подиже децу и спречи да кућа остане пуста.

У другом делу приповетке "Прва бразда" Милован Глишић описује живот у Миониној кући. Молећи се Богу и уздајући су у Њега и у здравље она чува кућу, подиже децу и ради на имању. Деца су јој здрава, весела, разборита и вредна. И поред свега, она је незадовољна и хоће више, зато планира шта ће даље. Пред њом је амбициозан животни план: школоваће децу желећи тако да оствари жељу покојног Сибина. Напредак види у знању када каже: "Нећу да ми деца буду слепа код очију", иако школовањем деце ризикује да остане сама у кући, на имању. Све то време њу не напушта нада у успешан подухват.

У последњем делу приповетке Милован Глишић описује Мионину срећу. Њој полазе на очи сузе радоснице "и смеје јој се" док гледа како јој је најстарији син Огњен већ толико одрастао да може сам орати њиву. Чак се не усуђује да му придржи плуг, јер осећа да би га повредила у његовој толикој осамостаљености. Нада, и вера у Бога и здравље је не напушта, и већ планира да ће Огњена, зрелог момка, још годину, две, па оженити - ако Бог да! Те ће и њена кућа пропевати.

Имајући у виду циљ постављен на почетку да се трагањем за здрављем открије и идеја о здрављу у приповеци "Прва бразда" Милована Глишића, исти је, видимо, у потпуности остварен. Анализом појмова у штиву о којима је реч, а који су посебно обележени, поменута приповетка обилује различитим манифестацијама здравља, како духовног (поштење, кураж, јунаштво, вредноћа, добродушност, самопрегорност, несебичност, молитва, нада, вера) тако и социјалног (осамостаљеност, сарадња са другима), менталног (разборитост, отреситост), емоционалног (срећа, сузе радоснице, веселост, смех, пропевати) и физичког (жилавост, отпорност, крепкост, зрелост и снага). У економији сеоског живота, сучељеног са оскудицама сваке врсте, могуће је уз помоћ здравља живети лакше, и остварити животне планове. Ако се узме у обзир да је у приповеци "Прва бразда" описан мукотрпни живот сеоске удовице, у склопу онога што се зове живот сељака, онда се долази до закључка да се здравље може остварити и у тешким условима, када оно постаје главни ослонац и покретач живота. Стога је, у народним обичајима и молитвама здравље увек спрегнуто са животом као услов, како преживљавања и опстанка, тако и сваког напретка и животне среће.

Здравље је приватна ствар

У економији живота, могућности које би се искористиле ради производње живота и здравља испреплетане су у разнобојно клупко околности и догађаја приватног и јавног живота. Али без обзира на околности под којима се живи, здравље је приватна ствар сваког појединца, нарочито добро које се ствара у телу и са којима појединац располаже и управља, добро или лоше, према сопственој вољи и интересу. Полазећи од тих чињеница човек је често и опуштен и равнодушан према здрављу све док оно не почне да копни и нестаје.

Приватно, пак, значи нешто што се само појединца тиче, лично, што само њему припада и што сам појединац, у оквиру сопствених могућности, производи и чува само за себе. Приватно је нешто што је најдрагоценије и што се себично чува од других.

Такво је и здравље у оквирима приватног живота. Приватно значи и домаће, кућно: брак, породица, жена, муж и деца, кућа, имање. Када је реч о здрављу, оно је и средство одбране и заштита од јавног.

Хрватски песник Аугуст Шеноа оделио је приватно од јавног. За њега је јавно пакао, а приватно рај. У својој песми Рај и пако Аугуст Шеноа свет око себе, који поистовећује са јавношћу, осећа као непријатељски и ђаволски. Тај свет га спутава и ограничава и из њега он сваког дана бежи својој кући милој дјеци и њиховом загрљају.

У песми са сличном темом Мој штит он појашњава разлику јавног и приватног:

Широм света, брате драги,
Пуне трња наћ' ћеш путе,
А крај пута вребају те
Засједнице змије љуте.

Широм света, брате драги,
Бјесни бура, брује громи,
Смјелу орлу изненада
С неба стрела крила ломи.

Посустајући на том путу где је осетио отров змије, и био изложен громовима и олуји, то јест, разним догађајима јавног живота, који га узнемиравају и убијају, песник жури под окриље породице, "у месташце мило", тихо, где му се смеше верна жена, рођена ћерка и синчић.

Песник осећа да му од јавног прети опасност по живот и здравље, па излаз и спас тражи и налази у приватном животу, у свом дому, где је окружен најмилијима. Многи мушкарци и жене скоро да немају приватни живот или га запостављају, зато нису ни срећни ни здрави.

Песник, уверен у успех у борби противу штетних утицаја ђаволског јавног на здравље, на крају песме Мој штит, пева о улози породице у „производњи“ живота и здравља:

Ту је мени силан запис
Проти змији, грома, стријели,
То су моје златне звјезде,
То ми ране срца цјели.

А када прође дан и крене на починак и када му се "к санку веђе сложе", он се свему што му се догодило током дана у јавном животу смеје и моли се: "штити штит мој, добри Боже". Тако уз помоћ песника, када је реч о приватном животу, где у економији живота и здравља највећи значај имају породица, жена и деца, долазимо до идеје да је приватно штит од свега оног што нам прети у животу јавном, који морамо пажљиво чувати, неговати и јачати свакога дана. Другим речима, здрава породица и топла клима у њој стварају здравог појединца отпорног на штетне утицаје по здравље у јавном животу ван ње.

О социјалном здрављу у делу Оноре де Балзака

Социјално здравље је веома сложена димензија људског здравља, коју се испољава у међуљудским односима, у некој заједници или народу, испољавањем колективног напора да се живот и здравље одржи и унапреди, укључујући и здравствену политику. Када је реч о писцима и здрављу, било би неправедно изоставити идеју о социјалном здрављу у роману „Сеоски лекар“ Онореа де Балзака“. Радња се догађа у једном густо насељеном кантону у француским Алпима, а односи се на живот и рад др Бенасија. Детаљнију анализу његовог живота, рада и напора да одржи и унапреди живот и здравље људи у том селу немогуће је овде направити, осим што бих скренуо пажњу на лик поменутог лекара, који може бити узор. Посебно данас, када се настоји створити модел лекара тзв породичне медицине.

За крај

Опишимо укратко данашњег лекара, то је:

1. лекар који свакога дана учи, прати све новине у медицини и технолошка достигнућа у лечењу настојећи да их примени у свакодневној пракси,

2. лекар који воли лекарство и свој посао

3. који воли људе, свој народ, и бори се противу опште и здравствене непросвећености на сваком кораку, током целог свог живота.

4. лекар који зна два водећа светска језика; њима се служи у праћењу медицинске литературе,

5. лекар који познаје информатику, служи се компјутером, комуницира са другим колегама и изворима информација на Интернету, има свој сајт са основним подацима о себи и свом раду,

6. лекар који у своме раду примењује научно-истраживачки метод, води стручни дневник својих искустава, и о њима пише, учествујући у раду стручних и научних скупова и

7. лекар који учествује у друштвеном животу заједнице као члан лекарских удружења хуманитарних организација, доприносећи популаризацији мера одржања и унапређивања здравља и бољој организацији заједнице на постизању здравственог и општег напретка.

Трагањем за здрављем у књижевности дошло би се још до многих аспеката здравља које се у животу човека у свакодневици јављају у неограниченом броју. Захваљујући књижевницима могу се стећи корисна разјашњења.

Васа Пелагић каже:

„ЦИЉ ЈЕ И ВЕЧНА ПОТРЕБА СВАКОМ ЧОВЕКУ ДА СТЕЧЕ ШТО ВИШЕ ЗНАЊА О ЗДРАВЉУ... ЈЕР БЕЗ ТОГА ЖИВИЋЕ У СТРАХУ И ОПАСНОСТ, И БОГАТАШИ И СИРОТИЊА. НИШТА ТОЛИКО НЕ САТИРЕ УМНО И ТЕЛЕСНО ЗДРАВЉЕ, МОРАЛНУ ЈАЧИНУ И МАТЕРИЈАЛНО БЛАГОСТАЊЕ ЧОВЕКОВО, КАО НЕРАЗУМЕВАЊЕ ОНИХ УЗРОКА, ЗБОГ КОЈИХ ТО ПОТИЧЕ, И НЕПОЗНАВАЊЕ НАЧИНА КОЈИМ СЕ ТИ УЗРОЦИ МОГУ УКЛОНИТИ.“

У Рајцу, 2006.