Јован Максимовић

Проф. др Вера Гавриловић (16. 11. 1923 – 19. 05. 2009)

Дана 19. 05. 2009. године угасио се сјај једне од најблиставијих звезда на небу српске и југословенске историје здравствене културе, професора др Вере Гавриловић. Рођена је у Чачку 16. 11. 1923. године као једно од четворо деце из угледне породице Гавриловић. По завршетку гимназијског школовања, године 1945, примљена је на рад на тадашњу Стоматолошку клинику медицинског факултета у Београду, чији је управник био проф. др Љубомир Ђоковић. По оснивању Стоматолошког факултета поменута клиника постала је Клиника за стоматохирургију. Ту је провела укупно пет година, да би 1950. године уписала студије стоматологије и, као студент, била један од првих студената-демонстратора. Обавезан лекарски стаж, обавила је на Протетском одељењу Стоматолошке клинике ВМА, па наставила да ради на Клиници за стоматолошку протетику Стоматолошког факултета у Београду, где је 1959. године изабрана за асистента.

Још од студентских дана показиваше интерес за изучавање историје лекарског позива за који ће се животно определити. Већ 1960. године на Интернационалном конгресу за историју медицине у Грчкој саопштила свој први реферат „Contribution of Hipocrates to Dentistry in ancient Greece“ („Допринос Хипократа зубном лекарству у античкој Грчкој“). Био је то пресудни догадјај који је вредним и самопрегорним радом, током наредних деценија, изнедрио цењеног и угледног научног радника у домаћим и светским размерама. У то време је др Вера Гавриловић повезана са тада познатим именима југословенске историје медицине и здравствене културе. Са проф. др Зденком Левенталом из Београда, проф. др Лавославом Глезингером и Владимиром Базалом из Загреба, са проф. др Мирком Драженом Грмеком, професором Историје медицине на медицинским факултетима у Загребу и Паризу (Сорбона). Професор Грмек је др Вери Гавриловић предложио да започне са истраживањима из историје стоматологије, облашћу којом се до тада код нас још нико није студиозно бавио. Тако је започео дугогодишњи научноистраживачки рад др Вере Гавриловић, који је није напустио до краја живота.

Истраживања је започела у Државном архиву у Котору, а наставила у Хисторијском архиву палате Спонза у Дубровнику, научној установи на коју ју је упутио и у методологију архивског истраживања увео познати историчар проф. др Јорјо Тадић. Од тада, читавих 30 година, свако лето проводила је др Вера Гавриловић у Дубровнику, дружећи се са архивским књигама и од векова пожутелим документима и списима. Њен научноистраживачки интерес био је усмерен ка историји здравствене културе средњевековне Србије, Боке Которске, Дубровника и Далмације, а посебно ка до тад необјављеној архивској градји о историјату дубровачке болнице, од средњевековног хоспитала Domus Christi (1347) до савремене стационарне здравствених установе (1941). Истраживања је вршила и у архивима Рима, Беча, Загреба, Задра, Сремских Карловаца, Новог Сада. Вишегодишњи рад, без предаха и одмора, руковођен знатижељом и жаром истраживача крунисан је са 246 публикација (214 у земљи и 32 у иностранству), три уџбеника и осам монографија из историје медицине и стоматологије.

Педагошка делатност др Вере Гавриловић започела је 1967. године хабилитацијом „Стари српски зубни лекари XIII-XIX века“ на Стоматолошком факултету у Београду, где је прошла сва наставничка звања до редовног професора (1980. год.) на Катедри за Увод у стоматологију и Историју стоматологије. Научни степен доктора медицинских наука, из историје медицине први у нашој земљи, одбранила је 1975. год. на Војномедицинској академији тезом: „Жене лекари у ратовима 1876-1945. на тлу Југославије“, коју је Научно друштво за историју здравствене културе Југославије објавило као монографију 1976. године.

Готово да је немогуће раздвојити научноистраживачки рад и педагошку делатност проф. др Вере Гавриловић и дати предност једној од њих. Са истим жаром била је предана истраживању историје здравствене културе, као што је самопрегорно и несебично своје богато знање преносила студентима и колегама лекарима који су показивали интерес за изучавање медицинске прошлости. Написала и објавила код нас прве, још увек важеће уџбенике, „Uvod u stomatologiju“ (Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1980.) и „Istorija stomatologije“ (Medicinska knjiga Beograd-Zagreb 1969. и 1986. год.), које су, поред Београдског, прихватили и остали стоматолошки факултети у универзитетским центрима тадашње Југославије. Била је ментор бројних магистарских теза и докторских дисертација, као и конгресних студентских радова из историје медицине и стоматологије, лекарске етике и деонтологије. Проводила је са студентима и теренска етностоматолошка истраживања, а на Стоматолошком факултету у Београду изводила је и последипломску наставу из предмета Етички принципи научноистраживачког рада и Научна информатика и документација у медицинским наукама.

Као научник, педагог и лекар, проф. др Вера Гавриловић била је високо цењена. Уживала је велики углед у научним, наставничким и лекарским круговима, па је као таква била ангажована и у сталешким и стручним лекарским и наставничким асоцијацијама, уредништвима, редакцијским одборима медицинских часописа, и у Активу универзитетских наставника историчара медицине, стоматологије, фармације и ветеринарске медицине Југославије. Била је генерални секретар Научног друштва за историју здравствене културе Југославије, председник Председништва Савеза научних друштава за историју здравствене културе Југославије, дугогодишњи члан Председништва Секције за историју медицине Српског лекарског друштва и дугогодишњи национални делегат из Југославије у Societe internationale d’ Historie de la Medicine у Паризу. Била је члан Уређивачког одбора часописа Српски архив за целокупно лекарство и Stomatološki glasnik Srbije, председник Уређивачког одбора часописа Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae et medicinae veterinae и Архива за историју здравствене културе Србије и члан Савјета Acta medico-historica Adriatica (АМHА), научног часописа Хрватског знанственог друштва за повијест здравствене културе у Ријеци. Осим тога, била је уредник Програма радова за бројне научне скупове историчара медицине Југославије, од 1970. до 1991. године, и уредник зборника радова са тих скупова.

Добитник је награде Српског лекарског друштва из фонда „Проф. др Владимир Станојевић“ за најбољу књигу из историје медицине (1984. год.) и Ордена рада са златним венцем (1983. год.).

Поводом 25-годишњице и 40-годишњице Стоматолошког факултета у Београду (1973. и 1988. год.) сачинила је Споменице.

И, као што је написала и објавила књигу о своме учитељу и пријатељу, проф. др Гојку Николишу, којом се посебно поносила, тако се може и о проф. др Вери Гавриловић; књига о једном животу посвећеном и испуњеном научноистраживачким радом, једној племенитој личности, која је зрачила добротом, отменошћу, достојанственом мирноћом, безграничном духовном и радном енергијом, ерудицијом и знањем, које због своје превелике скромности никада није истицала, али је алтруистички увек била спремна да свакоме помогне и поучи га.

Имао сам ту срећу и част да сам је познавао, да ми је била учитељ и пријатељ.

Нека јој је вечна слава и хвала.