Снежана Вељковић
Судскомедицински случајеви у извештајима окружних лекара Кнежевине Србије
Професор др Снежана Вељковић
После Другог српског устанка и каснијих замршених преговора Србија је 30. октобра 1830. од Порте добила Хатишериф којим јој је призната аутономија и статус кнежевине. Посебним актом Бератом Милошу Обреновићу призната је наследна кнежевска титула.
Србија је остала у саставу Отоманске империје али је Хатишерифом добила слободу вероисповести, право на подизање и обнову цркава, самосталну административну управу, независно судство, слободу кретања и трговања, 2 што ће рећи: имати власт постављати у земљи својој, право на печатење књига, болница и школа ради васпитаније деце своје,
Кнежевина Србија тада се састојала од 18 нахија, имала је 2. 732 села са 93. 549 кућа, пет градова: Београд, Смедерево, Шабац, Ужице и Соко и 12 вароши: Ваљево, Пожега, Крагујевац, Рудник, Јагодина, Ћуприја, Пожаревац, Гроцка, Пореч, Параћин, Сврљиг и Ражањ.*9
Године 1833. Кнежевина Србија има 698. 624 становника. У Београду је живело 7. 033 душа, и то 4. 199 мушких и 2. 834 женских. У то време у Србији је радило 19 дипломираних лекара, медицинара и санитетских практичара (такозваних емпирика). *9
Године 1866. Србија има 1.216.246 становника. У њој је радило 1.008 чиновника, 812 свештеника, 489 учитеља, 46 адвоката и 77 лекара, апотекара и бабица. *9
Године 1878. Београд броји 27.605 становника, Шабац 8.208, Пожаревац 7.829, Крагујевац 6.663 и Смедерево 5.107. *9
У Кнежевини Србији је у распону од око педесет година, донесен низ закона, од којих су овде наведени само они, хронолошки поређани, који су омогућили развој правосуђа, здравства и школства. То су:
1834. Попечитељство Правосудија и Просвешченија
1839. Основана Санитетска управа
1839. Наставленије за окружне лекаре и физикусе
1844. Законик граждански за Кнежевство Сербско
1844. Устројеније јавног училишног наставленија
1844. Устројеније шпитаља Централне војске
1847. Устројеније духовних власти Књажевства Сербског
1849. Уредба о издавању лекарских свидетељства
1852. Закон о оснивање Сталне лекарске комисије
1862. Закон о устројству Военог министарства
1863. Закон о устројству Велике школе (Академије)
1865. Закон о устројству болница државних, окружних, среских, општинских и приватних
1865. Закон о устројству судова и Закон о судском поступку
1865. Основана Катедра за Судску медицину и Игијену на Великој школи у Београд
1865. Закон о оснивање Сталне лекарске комисије
1868. Стални лекарски одбор.
1872. Оснивање Српског лекарског друштва
1879. Закон о установљењу Народног санитетског фонда
1881. Закон о уређењу санитетске струке и чување Народног здравља
Већ 1839. године у Кнежевини Србији објављено је Наставленије за окружне лекаре и физикусе, познатије као Пацеков закон о санитетској служби, које је садржало делокруг рада лекара, па су основани физикати по свим окружјима (нахијама). *3
У члану 18 наведене су судскомедицинске обавезе државног лекара – физикуса:
Ако би Суд, или Консисторија преко Начелничелства мненија или сведочанства од Физикуса потребовала, то физикус по заповести Начелничества, дужан је безпристрасно своје свидетелство, мненије или сведочанство дати, у распрама брачним, рањеним, бијеним, убијеним, отрованим, нагло умрлим, болест кријућим или на себе лажљиво навлачећи и прочим пободним случајевима. Где је нуждно може и секцирање тела предузети. Но сам по себи не сме Лекар овакове ствари предузимати. *10
Исте 1839. године урађена је и прва позната обдукција у Србији. О томе се, међутим, може само индиректно закључити јер је сам др Пацек 1851. написао: Кнез Милан балзамиран је 26. јулија 1839. у Београду, док је др Линдермајер тврдио да је Пацек извршио прву секцију леша – у оно време у Србији још нечувен догађај – и то секцију леша од туберкулозе рано преминулог кнеза Милана... а већ од 1853. су се слободно и у судским поступцима скоро увек вршиле секције без икакве бојазни. *7
Организацијом здравствене службе од 1839. године утврђена је обавеза окружних лекара да Попечитељству внутерних дела редовно шаљу тромесечне и годишње извештаје. На основу Уредбе за окружне лекаре и физикусе од 21. августа 1839. дужан је сваки окружни физикус и лекар известија своја сваких петнаест дана окружном Началничеству предати а свака три месеца таково право Началничества Попечитељсту Внутерних Дела доставити:
Што је приметило при поступању с мртвацима при сарањивању.
Какви су се случаји Судејско-лекарски догодили и колико.
Јесу ли какве природне редкости у људству или марви. *10
Ти извештаји, обично писани руком самог лекара, извор су медицинских података о стању народног здравља у том периоду. У њима се налазе и први подаци о судскомедицинским случајевима које су тада решавали окружни лекари.
Данас се они налазе спаковани у фасцикле у Државном архиву Србије, Фонд Министарства унутрашњих дела (МУД), Санитетско одељење (1838–1914). *3
Извештаји окружних лекара обично су написани на неколико страница, подељених у пасусе или одељке који су обрађивали поједине области и из њих се наводе најинтересантнији судејско-лекарски делови:
Извештаји окружних лекара
Сведитељство Лекарско
Да сам при разгледању тела водом снешеног и на обалу извученог нашао главу отечену и сасвим модро-црну, водителне части такође отечене и модре. Кром тога по телу модре пруге на више места сгуљену кожу и да нигди нисам могао никакову сечну, убодну или ти нагнечену рану видети, из кое би се на ударце закључити могло и да е по нађеном и виђеном мнение моем, да е исти нађени удављеником морао се несрећним неким случаем удавити са овим потврђујем
Лекар Окружја Смедеревског Доктор К. Михаиловић
МУД - С. Ф IV. 28/1846
Управитељство вароши Београда известије
Да је Ђорђе Анастасијевић случаино упао у Саву и почео да се дави, и два случајна пролазника с помоћу чамца пришла утопљенику и тако утопљено тело из воде изваде и одма за ноге обесе да вода из уста изиђе, као што е то уобичаено у нашем Отчеству, кое е тако убитачно да то вешање многима краће обкончание живота проузрокује и доктор Белини кои кад дође види да е тело више докончало и да никакве помоћи за повратак у живот не може бити, како е пола сата из воде извађено, да се ние тело вешало може бити да би се могло у живот повратити.
Управитељ Вароши Београда
МУД – С. Ф IV. 66/1846
На основу известија военног лекара…
Штаб овај Похваљеном Попечитељству учтиво јавити да е редов, војник Другог Батаљона Милисав Драгићевић из Трнаве Окружја Чачанског јуче у 8 сати пре подне у Касарни напрасно се преселио у вечност.
Из држаног над покојним лекарског испита приметио е се поглавителни узрок напрасне смрти његове тај, да е од нервозног удара преминуо.
За штаб Доктора Јован Машин
МУД - С. Ф IV. 103/1849
Началничество Окружја Смедеревског Известије
…да е досад над 6 лица парање наређено било и то у следујућим случаевима:
1во. Мара, жена меанџије Стевана… у 7 мцу трудна, бивша од неког солдата биена, побацила дете и потом се опасно разболела, а после 14 дана од свог мужа кундаком од пушке биена, под његовим рукама умрла. Парање се у овом случају морало предузети, да би се дознало у колико е од солдата, а уколико од мужа своега иста жена умрети морала…
2го. Константин Јованић орач, од Јована Флорића ударен каменом малим, после 2 дана, за кое време ишао и ео, на едан пут е умро, ту е било нужно испитати да ли е од реченог ударца умро, или е ударцем од камена болест навукао и зато умро…парање предузето и апоплеxио у мозгу показало.
3ће. Едан Циганин Никола Марковић на путу мртав е нађен; напољу ние било ране, само две модрице на челу… наређено е парање кое е показало да е он од запаљења џигерице боловао, од чега умрети моро.
4то. Милица, жена Тасе Петровића… од свог мужа биена, после три сата под чудним знаковима (лаксира и безнаниа) умрла е… парање је 6ог јунија предузето при коме се доказало: да е смрт само од отрова следовала.
5то. Умрла у сели Скодању девоика Аница од 10 година стара, која е од Миленка Милојевића с колима прегажена била и то после догађаја на 12 дана. Почем се на мртвом телу рана никаква није наћи могла, парање ту било нуждно предузети. Коим се испоставило да е слезина била пукнута и да јој је смрт непосредствено од кола и коња доћи морала.
6. то Меанџија Јован Јанковић у својој меани ујутру нађен мртав. Лекарским испитом показало се да е убиен. Парање у овом случау само од оне части тела предузето е које е било повређено, а цело тело ние парано, и то због недостатка потребног алата…
Окружни физикус др Јован Валента
МУД - С. Ф IV. 58/1854
Началничество Шабачко
Извештава ради знања како е се нека Циганка именом Стана жена неког Васе Степановића Чергарског, скитала е се са Циганима и између 3–4 т. м. незнано из ког узрока о дрво обесила.
Извештава како е се 6 пр. мца. нека ена жена Петра Крстића из Глушавца о дрво и то пијана бивша обесила.
МУД - С. Ф VI. 3О/1857
Годишне известије физикуса Окружја Шабачког
Од судско-лекарски случаи следујућа су се догодила:
Због тужбе синовца и сестрића покојног Радосава Ђуриђа из Свилеува кои е у маиу 855 умро, … сирјеч да е Радисав од убоја умро… после извршеног лекарског испита из кога се осведочило да е Радисав Ђуриђ природном смрћу умро.
У јуну имао сам у Рачанском карантину, едан е поштар г. Јован Поповић, напречац умро био. Пореди изследованиа узрока те преке смрти лекарским испитом осведочио сам да е Јово Поповић у наступу падајуће болести умро.
Др Антоније Гродер
МУД - С. Ф I. 58/1857
Окружног лекара Годишне Известије.
Случаја Судско – лекарских показало се: едан стар човек у Гугрусовцу обесио се е... една девоика убиена у селу Новомтану, едан солдат обесио се у селу Драниси...
Окружни лекар Јосип Вардијајић
МУД – С. Ф I. 56/1857
По налогу Началничаства имао би ја отићи у село, да испитам од кое болести е умро тако напрасно Саво Радовић: као што е човек умро у друштву гди су се овеселили, он можебит умро од крвног удара или од отрова. У ободвоим случаевима нужно е секцирање… Али као што инштрументе секцирања немамо, ние ни нужно да изиђем, ер спољешњи преглед биће безполезан.
Саизволећи др Алоје Хоффман
МУД - С. Ф IV. 39/1858
Началничество Окружја Шабачког.
О медикосудејским и полицајним предметима, као и напрасним смртима,
човекоубијству и самоубијствима били су следећи случаи:.
1. У Дрини нашло се едно дете. Испитом сведочи се да е живело, но мртво у воду бачено.
2. Умро е у Владимирцима Мића Дамјановић од убоја и следственог повређнија мождине ртене.
3. У Причиловицу е Иван Беро колцем убиен. Ова два случаа била су предмет лекарско-судеијског испита и обдукције.
4. У Мишару била е 13 годишна кћи Радована Мирковића силована. Ови случаи био е предмет лекарског и полицајног испита.
22. У Децембру и то 24 ноћила се у кући евреиског трговца Јосипа три момка...од ћумура с коим су собу греали, овим угушена. Едан од њих повратио се у живот, остала два мртва су остала и била су предмет лекарског испита.
Окружни физикус Антон Гродер
МУД - С. Ф IV. 98/1861
Началничество Окружја Чачанског.
Насилно загушење. 12 септембра пр. године рано ујутру нашла су око ¼ сата од куће удаљену са едним појасом јако везаних мишица на леђима лежећу...мртво тело 16 годишне Милијане кћери удове Ивана Вуковића из Ездина...Трагова борбе на месту насилиа, нити пак на телу изузимајући пак на устницама уста 2 мала огребна места и едну малу на форму пола грашка личећу, такођер на дооњој устници уста 2 са ноктом причињену, већ од ваздуха засушену рану, наћи ни су се могли. Нити на мишицама гди су са појасем везане могла се сугилациа видети, но на против мртвачке модрице простирале су се само до везани места.
Премда нису се нашли на детероднима частима, коима иначе већ фалили знакови девства трагови солтиа ипак не може се одрећи та намера...Загушење чрез затворена уста и носа, при к ребрима уцелом пространству притиснутои левој белој џигерици. Од здравој три пута већој отекнутој злезени… Закључити се може да е оно (тело) већ мртво на то место донесено и намештено, можда и само после смрти на истом месту су и руке везане ер е појас девоичин био.
МУД - С. Ф IV. 84/1861
Окружни лекар Т. Тренчвини
Началничество Окружја Београдског:
О Медико судејским и Медико полицајним предметима...ово следујуће поднети:
Димитрије Анђелић...25 г. стар од лопова нападнут...имао на врху главе рану са ножем распорену, на левој страни главе више ува другу рану. На долактици левој руци рану. На горњој части десној руци рану од убоја колцем...
Миленија, супруга Благоја Петровића...26 година стара злостављана од мужа свог: има рану на десној плећки, отока на десној руцу, рану на левој страни прса, модрице на левом куку и на левој страни дебелог меса, притом она е саката на више времена од убоја и подаље отечена од грбина до крста...
Митар Лукић из Ресника...око 37 година стар злостављан колцем и секиром. Има на деснои очи погребана места, на левој страни образа пред уветом рану, на десној раменици модрица више, и међу плећи на грбини модрица, на лакту леве руке и левог кука отока.
Милица, жена Димитрија Трифуновића...живи одвоено од мужа, око 30 г. стара била трудна и разболела се е...Сумња пак се показала да она ние побацила или отровала дете, подвргнута лекарској визитацији она јоште се налази у трудном стању.
Физикус Окружни др Флор Бирч
МУД - С. Ф IV. 84/1861
Началничество Окружја Пожаревачког:
У Медико-полицајним случаевима било е следеће:
26 фебруара 1860 године ископан Миладин Пеић у Раслу кои е 26 маиа 1856 погвинуо...на захтевање Суда окружног у Јаг. почем после смрти прегледан био ние, дал би му се узрок смрти на костима дознати могао.
Самоубијством е означено Јованом Траисавцем из...кои се у В. Градишки у Пандурској служби метнувши пиштољ у уста 28 фебруара сам убио.
У селу Вуковцу...убио се сам из пушке Радосав Милорадовић кои е одвише времена боловао и сваку надежу за оздрављениа изгубио био.
Окружни физикус Др В. Теодоровић
МУД - С. Ф IV. 84/1861
Началничество Окружја Смедеревског:
Медико Судиски, Медико Полицајни предмети били су:
Жена главног кмета Тасе Петровића била е од свог синовца Секиром тако у лице смртно рањена, тако да су све кости десне стране лица од Басис Црании а и саме ове размакнуте. Зуби сви на пола избечили а вилица на парчиће раздерана била.
Нека Милица, кћи покојног лекара Ђоке, после порођаја полудила (маниа пуерпераллис) и у том стању се изгорила и од бола умрла е.
Окружни физикус Др Јован Валента
МУД - С. Ф IV. 84/1861
Началничество Окружја Ћупријског Известије:
О напрасним смртима било е случаева ова: една девоика од 16 година у селу Дреновцу. ... родила 8 пр. мца. едно дете мушко по казивању њиовом мртво. Мати ове девоике која при порођају дете дочекала и дужност едне бабице извршавала, на питања показала е: да е девоика у едан пут болове добила, наслонила се при том на разбои и тако наеданпут стоећи дете родила. Дете кое е лекар 9ог гедао и отваро, нашло се за живот способно, а проба са белом џигерицом доказало, да е дете после порођаја живело. Узрок смрти био е тај, едан цол изнад леве обрве, види се модрица од величине едне рубље, на истом месту испод коже нашла се сасирена крв од величине еднога цванцигера. Жилице кожне око мозга (Дура матер) пуне крви. При сечењу мозга скроз показало се на више места мозак као са црвеном фарбом намазан.
Из преднаведеног дакле закључуе се да е шлог (Цапиаллар. Хаеморрхагие) узрок смрти детета, кои е, могло бити, као што преднаведена модрица показуе произашал од спољашње повреде. На питање одкуда е та модрица на детету одговорила е мати девоиачка, да е отуда што е дете при порађању на земљу пало и убило се. Остављено дакле Полицајној власти изследити да ли е немарно или случаино тај шлог учињен.
Лекар др Куфас, МУД - С. Ф II. 113/1863
Као што се из наведених примера види, тадашњи лекари су се у свом раду сусретали са судскомедицинским проблемима који су остали актуелни и данас: од дијагностике повреда и насилних смрти до тумачења односа између повреда и обољења, утврђивања убистава и самоубистава, дијагностике напрасних смрти, побачаја, порођаја, чедоморства, анализа постморталних промена, до парцијалне обдукција, ексхумације, итд...
Треба напоменути да су лекари тога времена били или Срби из Аустро-Угарске или странци, сви школовани на аустроугарским и немачким или швајцарским медицинским факултетима. У то доба, настава се изводила у три дела или ригорозијума. После положених испита првог дела добијало се звање лекарског помоћника, са завршеним другим делом звање магистра хирургије, а после положених свих испита трећег дела звање доктора целокупне медицине, хирургије и акушерства и очних болести. *12
С друге стране, XИX век је период изванредног развоја патолошке анатомије (Рудолф Вирхов 1821–1902) тако да су студенти медицине током школовања веома много радили на обдукционом материјалу: почев од анатомије, преко патологије до судске медицине, која је тада била део обавезне едукације лекара. То значи, да су тадашњи окружни лекари били стручно оспособљени да се практично баве судскомедицинском проблематиком на терену.
У вези са судскомедицинским радом окружних лекара треба поменути још један проблем. Физикуси су били дужни да пишу и лекарска уверења, самостално или комисијски. Тако су потребе за лекарским комисијама бивале су све чешће, проблеми који су обрађивани постајали су све сложенији, одговорност за рад све већа, те је Стална лекарска комисија у саставу Председатељ др Емерих Линдермајер, чланови: др А. Маинерт, др Ј. Машин, варошки физикус, Штаб-доктор Белони, др С. Милосављевић, др Вагнер, Деловодитељ др А. Медовић донела је 1856. године пропис о цени лекарски услуга (МУД – С. Ф IV. 68/1856). *10
Опредељење награде за лекарске услуге:
За Докторе Медицине
За посете и Конзилијуме лекарске праксе
За предузимање визитације
За парање мртви телеса
а) на зактевање власти
1. За обичну секцију мртваца 6 форинти
2. За изванредну секцију мртваца 10 форинти
3. За парање мрцине (крупна стока) 5 форинти
4. За парање мрцине (ситна стока) 2 форинти
б) на зактевање приватни лица – са знањем власти предузимани имајући секцију не подлеже такси но погодби
В. За услуге лекарске на писмено принешене:
а) Кратко лекарско Свидетељство 1 форинта
б) Виза реперта, или пробраним научним доказатељствима подробно објашњено свидетељство 2 до 5 форинти
в) Описание или Историа болести 5 до 10 форинти
г) Писмено давање лекарски Свидетељства 2 до 5 форинти...”
Законом о устројству Сталног лекарског одбора 1868. године Стална лекарска комисија преименована је у Стални лекарски одбор.
Литература
- Баралић Т. Д. Зборник закона и уредаба о Лицеју, Великој школи и Универзитету у Београду, Научна књига, Београд, 1967
- Bataković T. D. Nova istorija srpskog naroda, Naš dom / L’age d’homme Beograd/Lausanne, Užice, Grafolib, 2006
- Државни архив Србије, Министарство унутрашњих дела, Архивски фонд Санитетско одељење
- Ђорђевић В. Министарство народног здравља, прилог за историју санитетске реформе у Србији, 1879–1910. Београд, Штампарија Србија, 1910
- Закон о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља, Сава, Београд, 1921
- Jeremić R. Zdravstvene prilike u jugoslovenskim zemljama do kraja XIX veka, Zagreb, 1953
- Михел Е. Правилник за вршење судских секција, Срп арх за цел лек, supll. 1898
- Михаиловић В. Историја Главног санитетског савета у Србији од његовог постанка до данас, Гласник Централног хигијенског завода, 1952, VII, XIII, 1–3, 55–85
- Модерна српска држава 1804–2004, Хронологија, Историјски архив Београда, Публикум, Београд 2004
- Санитетски закон, Штампарија Краљевине Србије, Београд, 1913
- Станојевић В. Организатори здравствене службе и истакнути болнички лекари старог Београда, Годишњак града Београда, књ. IX-X, 1962–63, 171–197
- Čolović R. Hronika hirurgije u Srbiji, Prosveta, Beograd, 2002
(Изговорено на 15. Студеничкој академији 800 година српске медицине, у манастиру Студеница, јуна 2010. године.)
Датум последње измене: 2011-02-02 00:47:53