Тамара Лујак

Читање — услов живљења (афоризми)


Највише нас троше они које највише волимо.

 

Слава – одобравање једнаких,
завист свих осталих.

 

Он је миран и сталожен.
Човек прошлости.

 

Не волим песимисте.
Сувише су оптимистични.

 

Давитељ против давитеља – друго име за институцију брака.

 

Сувенири су примамљиве глупости за које, тек пошто их купите, схватите да вам не требају.

 

Други – онај који мисли да може боље од првог.

 

Искуство – друго име за разочарање.

 

Моћан је онај ко има оружје у рукама а не користи га.

 

Онај ко је живот провео у оковима не може да појми слободу.

 

У писца руке не мирују.

 

Бол је тежак,
али продуктиван.

 

Гушим се,
завапи планета.

 

У браку је, као и у свакој другој породици, тешко остати свој.

 

Јефтини поклони вређају,
како укус, тако и сујету.

 

Ја сам брза жена.
Спорост је мој параван.

 

Што више штедиш себе
то ти теже бива.

 

Људи све брже одлазе.

 

Одмор није на земљи већ под њом.

 

Уморио сам се,
рече живот и почину.

 

Природа је највећи уметник.

 

Добру рибу ваља чекати.
Зато се бавим пецањем.

 

Бог не жури са одговорима.

 

Боже, што ми је вруће,
рече Сунце и зађе за облаке.

 

Вени, види, плати.

 

Бивши пријатељи – садашњи непријатељи.

 

Сви се мењају само ја остајем иста,
уздахну Смрт.

 

Мирна сам док ме не изазовеш,
рече Природа човеку.

 

Колико је жучи човек у стању да прогута?

 

Живци су најдебље струне.

 

Неке су ране вампирске – непрестано крваре.

 

Самоћа је једини искрени пријатељ.

 

Ум је некоме утеха, некоме терет.

 

Праве љубави не умиру никад.

 

Мегаломанија – нова болест човечанства.

 

Радника у пољу боле леђа од рада, умног човека - глава.
Коме је од њих двојице лакше?

 

Један осмех кошта много суза.

 

Тихи бојкот најмучнија је ствар.

 

Грозница долази у најразличитијим облицима.

 

Сета – бреме година.

 

Што затомњује није љубав.

 

Онај ко је живот провео на слободи не може да схвати појам окова.

 

Живот је као дете –
никад не испадне како треба.

 

Они који не сањају – не лете.

 

И за останак је потребна храброст.

 

Стид је најљупкији оков.

 

Уметност је отклон од стварности.

 

Кад си писац никад ниси сам –
сви твоји ликови те прате где год да си.

 

Споро схватам, брзо заборављам.
Или беше обрнуто?

 

Неке су ране попут кратера –
никад не знаш кад ће да се активирају.

 

Дечје игре нису ништа мање сурове од игара одраслих људи.

 

Смрт је промискуитетна,
са њом свако заврши.

 

Тело је платно по којем живот исписује наше успехе и неуспехе.

 

Не можеш ти толико да ћутиш
колико ја могу да причам.

 

Онај ко мисли да је најлакше рећи: Одлазим –
тај никад није волео.

 

Уметност је најтананији вид протеста.

 

Урадих менталну и физичку генералку.
Тек сад ништа не знам – али се добро осећам.

 

Слава је хиљаду погрешно хитнутих ножева.

 

Понављање је мајка наука.
Наука је мајка понављања.
Мајка је наука понављања.

 

Умрећу, ал' ћу преживети.

 

Стојим чврсто,
са две ноге у облацима.

 

Да бих добила оно што желим морам да се променим.
Да бих се променила морам да добијем оно што желим.

 

Живот је попут филма:
оно што је испред,
није и иза камере.

 

Човек је увек у невољи само се његов однос према њој мења.

 

Човеков је ум најтешњи кавез.

 

Шта каже земунски вампир кад угледа слепог миша?
- Де си брате?

 

Кола су мачкин најбољи пријатељ.

 

Моја интелигенција је спора,
али достижна.

 

Све ствари лепо почну,
само се неке од њих лепо и заврше.

 

Куд ћемо се ситније од овога делити?

 

Ко једном на вас дигне руку,
или је више дизати неће,
или ће је дизати стално.

 

Да сам нормална –
полудела бих!

 

Најбољи љубавник је –
онај који воли.

 

Кад ћутим,
тад највише причам.

 

Није моје да питам.
Твоје је да ми причаш.

 

Мислим – дакле немам пара.

 

Поглед је моје најјаче оружје.

 

Вама не треба човек из сенке.
Вама треба сенка.

 

Рајске двери су међ’ женским ногама.

 

Рибе се лове у мутном.

 

Какав имаш осећај кад улазиш у мене,
упита просторија.

 

Кад је неко срамежљив тешко се сломије.

 

Тело је кутија за накит у којој човек чува своје највеће благо – душу.

 

Када смо се упознали нисам знала да гледам у своју будућност.

 

Нисам за посао под притиском, рече преса.

 

Афоризам је вежба духа и ума.

 

Шта то радиш Србијо?!
Пропадам!

 

Новац дође и прође.
Пажња остаје.

 

Најзад!
Две жене седе и причају ко људи!

 

Колико год да нам је боље,
биће нам све горе.

 

Биће нам лепше од Сада,
рекоше мазохисти.

 

Питамо се, Хамлете,
би л’ ти ил’ не би ти?

 

Немојте се секирати што су вам родитељи такви какви су.
Бог је сигурно имао добар разлог за то.

 

И шта вреди ако сте величина
кад немате коме да пренесете своје знање?

 

Гола сам као истина.

 

Најплоднији дани су најјаловији.

 

Ускоро ће и размишљање почети да нам наплаћују.

 

Кад нам испуњава жеље да ли нас Бог тиме награђује или кажњава?

 

Ако вас корени вуку,
немојте се опирати.

 

Данас се деца рађају са дипломом.
Такво је време дошло.

 

Уметности, сувише си лепа да би ти човек одолео.

 

Фантастика поставља пред вас изазов да створите бића и светове из труни, из бљеска идеје, од погледа странца, покрета људи око вас - извлачи из вас вештину да обичне, свакодневне ствари преточите у нешто чаробно, бајковито, нестварно...

 

Фантастика нам је потребна као ваздух који удишемо.

 

У научној фантастици машта је граница -
а машта нема граница.

 

Научна фантастика је најшира књижевна палета
на којој су доступне све постојеће и непостојеће боје.

 

Читати књиге а не читати фантастику,
то је као пловити реком а не упознати њене обале.

 

Прича – путовање душом.

 

Прича је муком засејана њива.

 

Хаику је најкраћа ода природи.

 

Сваки је човек један афоризам.

 

Земља је саткана од афоризама.

 

Афоризам је штап
којим се подупиремо кроз живот.

 

Афоризам је трептај ума.

 

И змај седи на јајима.

 

Змај крљушт мења као змија свлак.

 

Змај воли да двори не и да служи.

 

Што патуљак додирне претвори се у племенити метал,
што змај дотакне претвори се у прах.

 

Змај кује завере,
патуљак оружје.

 

Што змај скује то ни Бог не може да откује.

 

Насрће ко ала на сунце.

 

Једнооки див земљом ходи, морем броди,
небом плови и срцем сања.

 

Ала али не мисли зло,
али не мисли ни добро.

 

Ни див не воли да самује.

 

Жена – како то тешко звучи.

 

Племенит је онај који даје и кад нема.

 

Афоризам се пакује у мале бочице.

 

Афоризам је мудрост у малом.

 

Брак ставља тачку на радост изазова.

 

На почетку плачете од среће,
на крају од туге.

 

Ако се сам не научиш –
нико те неће научити.

 

Није тешко бити паметан.
Тешко је то постати.

 

С чиме у Европу?
С крампом и мотиком.

 

Док ала оштри зубе сунце расте – лето је.

 

Кад ала закрили сунце наступа јесен.

 

Док је ала у пуној снази – зима влада.

 

Пролеће се буди док ала дрема.

 

Вилењак је онај несташко који дели пољупце после поноћи.

 

Вилењак је баштован моје душе.

 

Вилењак је највећи дар шуме.

 

Док вилењак дрема патуљци пирују.

 

Дивови кад плачу реке настају.

 

Снага змаја крије се у вили.

 

Гора пева кад се див роди.

 

Палчић на палчићу стоји звезде броји.

 

Звезде трепере на небу
јер дрхте над човековом судбином.

 

Ко брише звездану прашину?

 

Млечни пут је настао
како би звезде знале да се врате кући.

 

Пријатељ је попут звезде репатице –
улети у ваш живот, обасја га,
укаже вам на прави пут и – нестане.

 

Сваки почетак је тежак.
Као и средина, а нарочито крај.

 

Жена се не пита.
Она се узима.

 

Што се у више поља разумете,
то вам је животни простор скученији.

 

Ко каже да перпетум мобиле не постоји?
Живим да бих радила. Радим да бих живела.

 

Нисмо толико блиски да бих могла да плачем пред Вама.

 

Што се не подгрева – поквари се.

 

Можда се не сналазим баш најбоље на копну,
али сам зато одличан пливач.

 

Не спомињи залуд име Njегово.
Остави Човека на миру!

 

Од данас немам више шта да радим
запослио сам се за стално.

 

Ђаво носи ал’ човек проноси.

 

Човек снује, ђаво кује.

 

Што ђаво смисли жена је већ три пута урадила.

 

Див се само на снагу ослања.

 

Каткад и палчић чини битну разлику.

 

Каткад и палчић љуту битку бије.

 

У сваком патуљку див дрема.

 

Најопасније су оне вештице које најмање врачају.

 

Вила је свака жена о којој сневате,
а вештица је она коју освојите.

 

Ко вас лако одушеви лако вас и разочара.

 

Вештица је жена која је истовремено и мајка и маћеха.

 

Мислим дакле полудећу!

 

Раднику, баш као и детету,
човек никако не може да угоди.

 

Смрт је највећи људождер.

 

Неваспитано дете –
готов непријатељ.

 

И ја се кријем од папараца.
Зато ме и не видите.
Бог

 

Само тренутак, одмах долазим!
Мој тренутак, разуме се.
Бог

 

Мало је оваквих пријатеља као што сам ја.
Бог

 

Нисам ја измислио правду, већ космос.
Бог

 

Не можеш сам кроз живот.
Зато сам ја ту.
Бог

 

Истина је у срцу.

 

Бог је један.
Али вредан.

 

Звезде су наши преци.

 

Јунак је попут тихе воде.
И брег рони.

 

Ала алу гледа ал' не види.

 

И змај вије гнездо.

 

Ђаво никад не пропушта прилику.

 

Ђаво никад не самује.

 

Лако је вилама да буду лепотице.
Оне су једине жене у шуми.

 

Ветар пири да нас умири.

 

Онај ко с годинама не зри као вино,
претвори се у сирће.

 

Што више знаш то више вредиш.
Знам да варам, лажем, крадем...

 

Ништа се по изгледу не бира:
ни воће, а камоли човек.


Дозволи ми да те додирнем,
рече књига и отвори се.

 

Афоризам – бисер,
књижевност – шкољка.

 

Свемир је као језик.
Има почетак, али нема крај.

 

Негујте своје непријатеље.
Једног дана вам могу бити од користи.

 

Бог је најлошији играч.
Погледајте само какве нам је карте поделио.

 

Зар је битно шта вас покреће – оптимизам или песимизам – док вас покреће?

 

Кад знаци пажње изостану,
тад је навика победила.

 

Праве се вредности кад тад препознају.

 

„Струје се данас пребрзо мењају“,
помисли риба и закопа се у муљ.

 

Ма колико тежак био, живот тече.

 

У једном срцу две су истине.
Јавна и тајна.

 

Ја сам твоја, ти си мој.
Хајде да се мењамо.

 

„Ко ме носи, не дао му Бог“,
рекла је Уметност.

 

Уметност је немилосрдна.

 

„Ко дош’о, добро ми дош’о.”
Натпис на вратима Пакла.

 

Не бојте се себе.
Бојте се својих жеља.

 

Из мрака црпим светлост.

 

Ту смо да путујемо мислима и да се повремено сусретнемо.

 

„И би светлост“,
рече свитац.

 

„Боље квантитет, него квалитет“,
помисли Природа и насели Земљу.

 

Смрт није велики крај,
она је велики почетак.

 

Једном ћу бити стара као ти, Земљо.

 

Дошли смо на овај свет само из једног разлога.
Да патимо.

 

Хиљаду: зашто?
Милион зато.

 

Србија коју волим... нема је више.

 

 

Ако су навике човекова друга природа,
онда сам ја други човек.

 

Када их сатерате у ћошак, жене постају практичне.
Другим речима – осветољубиве.

 

 

Од малих ствари се почиње,
са још мањим се завршава.

 

 

Колико је далеко пакао?
Ни метар – јер сте већ у њему.

 

 

Енглези су стасавали под Норманима, а ми под Турцима.
Неки људи једноставно имају среће.

 

 

Утрошите неколико месеци или година покушавајући да ступите у брак,
а остатак живота проведете покушавајући да иступите из њега.

 

 

Женама је у праисторији било много лакше.
Тада је маљавост била у моди.

 

 

Људи су попут аутомобила:
што бољи бензин у њих сипаш – дуже ће да трају.

 

Не плашим се тебе.
Плашим се себе у твом присуству.

 

Ми смо народ који највише воли гужве: у пошти, у продавници, на улици… Тад смо једни другима најближи, тад смо најинтимнији – извређамо се као да смо у кругу породице.

 

Свако жели да му срце макар још једном затрепери. Да би вам се то, међутим,  догодило, потребно је да претходно издате онога коме сте срце већ поклонили.

 

Данас човек више ни улицом не може да се прошета. Већ мора тротоаром.

 

Да бисте били нечији,
морате да будете своји.

 

Мој брат је син јединац.

 

Да није васкрснуо, одвајкада би се превртао у гробу.

 

Поскупео је рачун за струју.
Што се мени жалите? Ја сам измислио сунце.
Бог

 

„Иди да спаваш сунце моје“,
рече Месец.

 

„Нећеш вала. Ја сам је измислио”,
рече Бог Тесли и узе му Нобелову награду.

 

„Боже, како сам блед“,
рече вампир свом одразу у огледалу.

 

Вампир је човек који поред ноктију пушта и зубе.

 

„Не. Не желим да паднем. Упрљаћу се“,
помислила је пахуљица пре него што је дотакла тло.

 

„Кад порастем, бићу бог“,
помисли Зевс док се љуљао у колевци.

 

„Прва ствар коју ћу да научим кад порастем јесте где се искључује мозак“,
помисли робот и настави да се игра.

 

Мој мозак ради искључиво ноћу.
Тад, наиме, има више струје.

 

„У раду је спас’’,
рече Цврчак и засвира.

 

Свега овога не би било да је Адам отишао право у полицију...

 

Што је сигурно – несигурно је.

 

Чуваћу те, мој анђеле чувару.
Данас је такво време дошло.

 

Човек је рођен да би патио,
да није не би био човек.

 

Читање - услов живљења.

 

Чему све патње кад убирамо плодове смрти?

 

Храбар је храбар,
јер је довољно луд да све проба.

 

Умирем са сваким даном са којим се рађам.

 

Толико те волим да ти не опраштам.

 

Тешко је писати. Тешко је живети. И волети, заборавити, праштати. Али је најтеже умрети.

 

Тешко вама ако вам се снови остваре.
За чим ћете онда жудети?

 

Смрт је стање ума.

 

Смрт је једини начин да постанеш идеалан.

 

Сила царује,
новац кладе ваља.

 

Сви се ми на крају одужимо мајчици Земљи тиме што – умремо.

 

Сви крећемо од нуле –
на нули и завршавамо.

 

Свет је леп онолико колико сам ја луда.

 

Свако питање је лако питање.
Ако знаш.

 

Свако носи свој крст, али дозволи ми, Боже, да свој носим уздигнуте главе.

 

Свако има својих предности и мана.
Ја имам ту срећу да имам више мана него други људи.

 

Родна груда је као прва љубав:
човек је никад не заборавља и увек јој се враћа, па макар и у мислима.

 

Пут од човека до човека је магловит,
пут до самога себе је – трновит.

 

Постајемо дрски под утицајем других.

 

После мене – потоп,
рече Бог и раста се с душом.

 

Понекад се и смрти треба смејати.

 

Особа која претерано верује људима осуђена је на пропаст.

 

Оно сам што у мени побудиш.

 

Одувек сам била упорна.
У погрешним стварима!

 

Нисам стара као Ви –
али радим на томе.

 

Није само црнина знак жалости.

 

Непријатељи су вам као пријатељи –
око неких се врашки морате потрудити,
док вам се други сами наметну.

 

Нема средине.

 

Не треба мени мене давати у руке.

 

Не тражи кривца у себи, већ у другима.
Биће ти лакше.

 

Најтеже је кад и мисли стоје.
Тада човек стварно није низашта.

 

Највећа умешност сваког детета је да кад порасте –
не личи ни на једног од родитеља.

 

Најбоље је не очекивати ништа;
тада стопостотно добијате.

 

Навику је тешко променити.
Баш као и човека.

 

На младима свет остаје.
Тешко нама.
И њима.

 

На мени је да заголицам машту.
На вама је да стварате даље.

 

Мудрост се не рађа,
она се ствара.

 

Мршавићу у сну.

 

Моји ме много воле.
Кажу да сам најбоља – док спавам.

 

Моје је да ти кажем и укажем.
Твоје је да паднеш.

 

Мој човек и јесте ни није мој.
Јесте, јер ме воли; није што га волим.

 

Мењам расположење као небо облаке.

 

Мене треба законом забранити.

 

Људе мрзи.

 

Љубав је океан у којем се и најбољи пливачи даве.

 

Љубав је космос.
Мржња је галаксија.
Опроштај је планета.

 

Љубав је као комедија – први пут кад је одгледате, помислите да слађе и смешније нема на свету. Већ после трећег гледања почиње да вам бива досадно.

 

Лепо је надати се,
али неисплативо.

 

Кради мало,
ал' од сваког.

 

Кога нема без њега се мора.

 

Капљица несреће уништава океан среће.

 

Када је прича спремна, она једноставно допре до вас не бирајући ни место, ни време, ни прилику.

 

Кад престанем да цвркућем,
тад почињем да размишљам.

 

Ја сам сама себи - превише!

 

Ја сам као правда:
спора, али достижна.

 

Ја сам зрно у песку космоса.

 

Ја нисам добра.
Али покушавам то да будем.

 

Истина је само други облик лажи.

 

Имам кратку памет, а дугачак језик.
Зато стално саму себе споплићем.

 

Изузеци постоје да бисмо их волели.

 

И најбољи ће вам сести за врат,
само ако им дозволите.

 

И кад мало боље погледате, благословени смо два пута у животу:
једном кад се родимо, и једном кад – умремо.

 

Жуди за стварима које се не виде:
добрим мужем, топлим домом и мирним животом.

 

Живот је сан мртвих.

 

Живот је као тобоган.
Увек тражиш нове изазове.

 

Живети и заборавити.

 

Жена има хиљаду осмеха
ал’ за вољеног човека само један.

 

Доћиће и наше време.
А тада ћете и ви депилирати ноге!

 

Добро пазите кога кујете у звезде, јер – постоје и звезде падалице.

 

Доброта шаље људе у окове.

 

Добри писци - лоши карактери.

 

Деца не памте батине:
каква заблуда.

 

Дајем колико могу,
а свако узима колико му треба.

 

Does it matter whose God is it,
as long as He is giving us the answers?

 

Да ли је живот кратак или се исувише брзо одвија?

 

Да бисте били задовољни собом морате да радите,
а да бисте могли да радите морате бити задовољни собом.

 

Да бисте достигли оне који су испред вас,
морате да их претекнете.

 

Велика дела се рађају из бола.
Тренутног или трајног.

 

Буди глуп кад треба,
али паметан увек.

 

Боље је имати и изгубити, ма колико то болело, него немати никад.

 

Богат је онај који троши твоје време.

 

Благостање постоји само у речнику.

 

Биће ми жао кад одем, јер свега овога неће бити –
лажи, преваре, безакоња...

 

Бити искрен значи лагати што мање.

 

Бити паметан је исто што и бити глуп, само са друге стране.

 

Бити сам је боље него бити једини.

 

Ако довољно вредиш срећа ће ти доћи сама.

 

Ако други први не могу да се склоне, зашто бих ја?

 

Ако немаш мира у кући, немаш мира у души. И обрнуто.

 

Разлика између мене и тебе је у томе што се ја увек могу спустити на твој ниво, али ти никада не можеш достићи моју висину.

 

Велики ум умире тешко.

 

A woman can be a very stupid man.

 

Не кажњава се само злочин.

 

Свако је сам кад му неко треба.

 

У океану лажи нико не зна да плива.
Сви само тону.

 

Стварати не значи и створити.

 

Колико различити светови зближавају,
толико и удаљавају.

 

Ко пре истини - његова истина.

 

Интересантна ствар: када читате добре и лоше приче инспиришу вас оне - лоше.

 

Чим отворим очи ја слажем.

 

Жене су безобразне јер личе на своје очеве.

 

Чудан је тај свет књига:
ма колико богат био, опет је себичан.

 

Ја сам у ствари добро прикривени оптимиста.

 

На Растку објављено: 2012-02-23
Датум последње измене: 2012-02-22 20:10:24
Спонзор хостинга
"Растко" препоручује

IN4S Portal

Плаћени огласи

"Растко" препоручује