Брана Димитријевић
Бечко школовање једног српског лекара: Никола Ђорић
Никола Ђорић рођен је у Смољинцу 1. маја 1859. године од мајке Јоване и оца Вићентија. Основну школу завршио је у месту рођења, четири разреда гимназије у Пожаревцу, пети, шести и седми у Првој Београдског гимназији, а на Философском факултету Велике школе учио је природно-математички одсек (1877 – 1881). Био је примеран ученик Велике школе, с одличним оценама, а због сиромаштва примао је благодејање (стипендију), које је добијао и у гимназији. По завршеној Великој школи радио је непуну годину дана као предавач гимназије у Нишу, а онда се пријављује на конкурс за доделу државне стипендије, намеран да студира медицину.
Овде је дат препис дела преписке између потоњег др Николе Ђорића, Министарства унутрашњих дела Краљевине Србије, и Краљевског српског посланства у Бечу, добијени љубазношћу др Ивана Ђорића хирурга ортопеда, унука Николиног.
Ова драгоцена заоставштина састоји се од 49 документа на двоструком белом папиру без линија формата 340 х 210 милиметара* писаних ћирилицом. Сваки поједини папир најчешће представља обраћање државног питомца по струци лекарској, г. Николе Ђорића Министарству унутрашњих дела, а на полеђини је одговор поменутог Министарства** који се прослеђује Краљевском српском посланству у Бечу, са наредбом о извршењу. Али постоје и наредбе Министарства унутрашњих дела Краљевском српском посланству у Бечу одвојено, најчешће на зеленом папиру истог формата. Уз то постоје и два телеграма, један на српском други на немачком језику. И шест таксираних потврда (Zengniss) Медицинског факултета у Бечу о положеним испитима. Несумњиво да је ово део обимније преписке, али и оваква каква јесте ова заоставштина допушта да се донекле реконструише не само део живота потоњег др Николе Ђорића, него и што шта узгред. Овде се она даје незнатно скраћена, сређена хронолошки. У тадашњи правопис није дирано.
Ниш. 4. маја 1882.
Господину Министру унутрашњих Дела.
Према расписаном стечају Министарства унутрашњих дела од 10. априла ов. г. С No. 1627, слободан сам пријавити се господину Министру као кандидата за питомца за изучавање медицинских наука. Прилажем своје школске сведоџбе, од којих прва сведочи да сам положио испит зрелости а друга да сам свршио природно-математички одсек философског факултета Велике школе. Прилажем лекарску сведоџбу о потпуном здрављу. Прилог бр. 4. сведочи о сиротном стању, које се може видети и из предходне сведоџбе под 2. да сам ђаком био благодејанац. Молећи господина Министра унутрашњих дела да моју молбу уврсти у ред осталих, остајем с одличним поштовањем и господину Министру одани
Никола В. Ђорић.
Београд. 16. Јуна 1882.
На основу члана 32ог тачке 7, 2 и 3 Закона од 30ог Марта 1881. г. о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља и на основу кандидације професорског савета Вел. Школе из 14 Јуна т. р. бр. 325 према одредбама тачке 5те и 6те члана 32ог поменутог закона
Постављам:
Николу Ђорића предавача нишке гимназије за државног питомца по струци лекарској, са годишњом стипендијом од 2.020 динара и са путним трошковима. Одређујем да он научи лекарске науке на медицинском факултету у Бечу и полаже испите тачно према одређеним обавезама... које ће он својеручно написати и потписати. Благодејање почиње му тећи од 10ог Јула.
Министар
Београд. 21 Јуна 1882.
Господину министру унутрашњих послова
Господине,
У одговору на ваше писмо од 16 ов. м. СН 2078, част ми је известити вас да сам данас препоручио директору нишке гимназије да г. Николу Ђрића, предавача, разреши дужности и упути у санитетско одељење повереног вам министарства.
Примите господине уверење мога поштовања
Министар просвете и цркв. послова
Стојан Новаковић
Београд. 12. Јул 1882.
Обвеза
Примљен за државног питомца по струци лекарској и одређен да изучим лекарске науке на медицинском факултету бечког универзитета обвезујем се:
1. Да ћу време које ми остаје на располежењу до почетка нове школске 1882/3 године, када се имам као редован ђак уписати, употребити једино на то, да се што боље спремим у немачком језику, и да добро проучим цео план лекарских студија у Бечу и ред по коме се испити полажу.
2. Да ћу најдаље при крају трећег семестра 1884. године положити ова три испита, који састављају tentamen physicum, т.ј. из зоологије и Ботанике при крају ове 1882/3 год. А из минералогије при крају трећег семестра.
3. Да ћу остале испите који састављају rigorosa за академијски степен доктора целокупног лекарства, распоредити тако за време мојих студија, како ћу моћи на концу шесте године мојих студија, а то је у Јулу 1888. године постати доктор universae medicinae бечког универзитета, и да ћу се одмах после тога вратити у отаџбину да у њој одслужим онолико година у државној служби која ми се одреди, колико сам година уживао државну стипендију.
4. Да се из места мојих студија нећу никуд удаљавати ни за најкраће време без одобрења министра унутрашњих дела.
5. Да ћу цело време које будем имао на расположењу употребити једино на моје стручно и опште образовање, посвећујући подједнаку пажњу како наукама о лечењу болести тако и наукама о спречавању разбољевања, и чувању здравља како бих могао у своје време послужити отаџбини не само као добар лекар него и као темељно образован хигијеничар.
6. Ако до конца трећег семестра т.ј. до конца школске 1883 године не положим испите из Зоологије, ботанике и Минералогије, ја знам, да ћу престати уживати државну штипендију и за тај случај обавезујем се да се одма вратим у отаџбину, где ћу служећи у месту које ми се одреди, отплатити целу суму, која је за мене као питомца утрошена.
Никола В. Ђорић,
државни питомац по струци лекарској
Беч. 20 Новембра 1882.
Господину министру унутрашњих дела.
Приликом првог јављања које ће бити 2. Јануара (по рачунању времена западног хришћанства) наступајуће 1883. године ми смо намерни да се пријавимо за полагање испита из предмета „tentamen – a physicum – a“.
Зато молимо Господина Министра унутрашњих дела, да изволи наредити: да нам се до гореназначеног дана преко овдашњег нашег посланства пошаље испитна такса за „tentamen physicum“, која за нас двојицу износи 42 = четрдесет и две форинте аустријске вредности.
Господину министру понизни
Свршени философи природно-математичког осека, редовни слушаоци медицинског факултета на бечкоме свеучилишту, државни питомци
Никола В. Ђорић
Вељко Ј. Станић
Краљевском српском посланику у Бечу. 30 Новембра 1882
Господине посланиче,
Два питомца по струци лекарској, Никола В Ђорић и Вељко Ј. Станић, молили су ме да им пошаљем 42 форинте за полагање испита Tentamen physicum. Па како се код вас налази једна партија испитне таксе, част ми је замолити вас да би изволели горе поменутим питомцима, сваком издати по 21 форинту, на име испитне таксе.
Министар
Беч. 2/14 Јуна 1883.
Господину Министру унутрашњих дела
Да бих се здравствено опоравио пошто сам зимус болестан био, молим г. Министра да ми дозволи да о феријама школским проведем два месеца у отаџбини са уживањем стипендије.
Господина министра унутрашњих дела понизни
Ник. В. Ђорић
држ. Питомац по струци лекарској
Кр. Срп. Посланику у Бечу
Г. Никола Ђорић државни питомац, молио ме је да му дозволим да може ферије школске провести код куће ради опорављења.
Мени је част замолити вас, да би изволели саопштити му, да сам одобрио његовој молби и да то време док се буде бавио код куће ужива благодејање.
(Без потписа)
Беч. 10 Јуна 1884.
Господину Министру унутрашњих дела Краљевине Србије
Најпокорније молим господина министра унутрашњих дела да ми изволи одобрити, да у времену од 25 – 30 јуна по нашем бројању, дакле после окончаних овогодишњих универзитетских предавања, могу доћи у отаџбину и тамо школски одмор провести са уживањем државне стипендије. Ово ми је веома потребно због болести ми сестре, коју ће ми требати у споменутом времену из овдашње болнице у Србију допратити.
Господина министра понизни слуга
Никола в. Ђорић
држ. питомац по струци лекарској
Београд.25/6
Др Лази Стевановићу.
Писати посланику да му је одобрено одсуство и да ће уживати за то време штипендију.
Потпис (министров?) нечитак
Београд. 25 Јуна 1884.
Господине посланиче,
Г. Никола Ђорић, Светозар Арсенијевић, Живота Јанковић и Иван Лачаревић, државни питомци по струци лекарској молили су ме да им дозволим да могу провести овогодишње ферије у Србији једно због виђења са родбином а друго због поправка здравља и да им за то време тече благодејање потпуно.
Уважавајући разлоге које су они навели у својој молби, ја сам решио да сви гореименовани могу доћи у Србију за време ферија и да им се за то време благодејање не обуставља, о чему част ми је известити вас, да изволите о томе обавестити их а у исто време уверити вас о моме поштовању.
Министар
Чачак. 3/15 Јула 1884.
Господину Министру унутрашњих дела
Пошто ћу већину школских ферија остати овде у Чачку, то молим господина Министра да изволи одобрити и наредити, да ми се штипендија за месец Август изда у овд. Окружном начелству.
Господина Министра понизни слуга
Никола В. Ђорић
државни питомац по струци лекарској
Београд. 7 јула.
Начелству округа чачанског
Г. Никола Ђорић државни питомац по струци лекарској који се сада о феријама школским бива тамо, молио је Министра унутр. дела да нареди да му начелство окружно изда благодејање за месец Август пошто намерава тамо дуже се време забавити.
Нека га начелство извести да му се по молби не може учинити стога што се овде све плате добијају при крају месеца, а не унапред; што питомци на страни добијају благодејање унапред, то је зато што се они налазе ван своје куће те им је нужан новац за издржавање.
Према томе он може добити благодејање за месец Август, али тек при крају Августа.
Vienne. 30 Јула 1884. Legation royal de Serbie, No. 966
Господине Министре,
На молбу г. Н. В. Ђорића медицинара који се сада налази у Београду на одсуству, част ми је послати Вам 360 динара, са учтивом молбом, да му их изволите предати на име његове штипендије за Август и Септембар.
Признаницу на ову суму није потребно узимати од Г. Ђорића, пошто је он већ посало признаницу посланству.
Молећи Вас да ме изволите о пријему ове суме известити, част ми је овом приликом поднети Вам уверење мога особитог поштовања.
Одправник послова
Б(?). Дакић
[На истој страни:]
3. Августа 1884. Београд. Горњу суму у 360 динара у злату примио сам
Н. В. Ђорић
држ. питомац
Беч. 30 Новембра 1884.
Господину Министру унутрашњих дела
Молим господина министра да изволи наредити да ми се пошаље десет форината а. вр. (аустријске вредности) за које ћу узети курс из анатомије овде на универзитету.
Г. Министра понизни
Никола В. Ђорић
држ. пит. по стр. лекарској[На полеђини:] Примљено 3ег Децембра 1884.
Београд. 21 Декембра 1884.
Краљевском српском посланику у Бечу
Изволите издати г. Николи Ђорићу питомцу државном десет форината а. вр. на име курса из анатомије а из суме која вам је послата за ту цељ.
Министар
Беч. 18 Марта 1885
Господину Министру унутрашњих дела
Због веома важних фамилијарних неприлика нужно ми је доћи сад о феријама у Београд на три дана.
За то најпокорније молим г. Министра да ми дозволи одсуствовање од пет дана рачунајући то од 22 до 26 ов. м.
Г. Министру понизни
Никола Ђорић
држ. питомац по струци лекарској
Београд. Краљ. срп. Министарство унутрашњих дела. Санитетско одељење.
20 Март 1885.
Краљ. срп. посланику у Бечу.
Господине посланиче,
На молбу г. Николе Ђорића државног питомца по струци лекарској, ја сам му одобрио пет дана одсуства, о чему част ми је известити вас с молбом, да би изволели саопштити ово одобрење и г. Ђорићу.
Министар
Беч. 13 Априла 1885.
Господину Министру унутрашњих дела.
Понизно молим господина Министра, да изволи одобрити да ми се пошаље 10 fl. (форинти) а. вр. За један курс из физиологије, из кога ми предмета предстоји испит.
Никола Ђорић
држ. питомац по струци лекарској
Београд. 15/4 886.
[Печат:] Краљ. срп. Министарства унутрашњих дела. Санитетског одељења.
Кр. срп. посланику у Бечу.
Нека изволи посланство издати државном питомцу по струци лекарској г. Николи Ђорићу 10 фор. На име курса из физиологије из које ће ускоро полагати испит а из суме на ту цељ одређене.
По наредби
Белкић
Беч. 30 Априла, 12 маја 1885.
Господину Министру унутрашњих дела
Молим понизно господина Министра да навали одобрити, да ми се пошаље 55 форината а. вр. у име испитне таксе за први ригорозум.
Молим да ми се пошаље иста такса што пре, да би се на време могао јавити на испит, још овог семестра.
Господину Министру понизни слуга.
Никола в. Ђорић
држ. питомац по струци лекарској
Београд. 5 Маја 1885 год.
Кр. српском посланству у Бечу.
Господине посланиче,
Г. Никола Ђорић државни питомац по струци лекарској у Бечу, молио је да му се пошаље 55 форината а. вр. у име испитне таксе за први ригорозум.
Част ми је замолити вас да би изволели издати тражену суму именованоме питомцу из оне суме новца која је на ту цељ одређена.
Министар
Беч. 29 Маја 1885.
Господину министру унутрашњих дела
Из приложене потврде види се да сам професору физиологије на овд. универзитету платио 10 форината а. вр. у име једномесечног хонорара за микроскопска вежбања у његовом лабораторијуму.
За то молим господина министра да изволи одобрити, да ми се ових 10 форинти надокнаде.
Ја бих се радо био обратио, као што иначе чине питомци, г. министру, да ми се ових 10 форинти пошљу, па тек онда да узмем курс, али тако бих изгубио чекајући на новац а веома ми је хитно било да што пре почнем рад у физиолошком лабораторијуму.
Извињавајући ту малу неправилност овиме остајем господина министра понизни слуга
Никола Ђорић
држ. питомац по струци лекарској
Београд. 5 Јуна 1985
Кр. српск. посланству у Бечу
Поштовани посланиче,
Част ми је замолити вас, да би изволели издати г. Николи Ђорићу државном питомцу у Бечу 10 форинти на име слушаног курса и микроскопског вежбања за шта ми се је г. Ђорић писменом молбом обратио како је он већ хонорар за исти курс платио.
Примите господине Посланиче уверење мог одличног поштовања.
Министар
Беч. 15 Јуна 1885.
Господину Министру унутрашњих дела
Молим понизно господина Министра да ми изволи дозволити да школске ферије проведем у Србији са уживањем стипендије.
Господина Министра понизни
Никола В. Ђорић
државни питомац по струци лекарској
Београд. 10. Јун. 85.
[Печат:] Краљ. срп. Министарства унутрашњих дела. Санитетског одељења.
Одобравам, о чему известити молиоца преко нашег посланства у Бечу.
Министар
[ Потпис министров нечитак]
Београд. 18 Јула 1885.
Кр. Српском посланству у Бечу.
Господине,
На молбу г. Николе В. Ђорића државног питомца, одобрио сам да може школске ферије провести у Србији и уживати стипендије, о чему част ми је замолити Вас да би га изволели известити.
Примите господине посланиче, уверење мог отличног поштовања.
Министар
Ниш. 7 Октобра 1885.
Господину Министру унутрашњих дела
Покорно потписани постављен сам за лекарског помоћника I – ве пољске болнице дунавске активне дивизије и налазим се сада при истој болници у Нишу.
Како ће се ових дана слати стипендије мојих друговима који се сви још у Бечу баве, то молим понизно господина министра, да изволи наредити, да се мени не шаље тромесечна стипендија у Беч, него да ми се пошаље једномесечна за месец Новембар ов. г. овамо.
Ја овде живим на свој трошак и што сам имао новаца потрошио сам до сад. Војничка спрема само стајала ме је 150 динара. За то молим понизно да ми се стипендија за Новембар одмах пошаље, да бих имао од чега живети, а надам се да ће се то моћи учинити, што се државним питомцима и до сад стипендија унапред издавала.
Господину министру понизни
Никола В. Ђорић
држ. пит. по струци лекарској
Ниш. 15 октобра 1885.
Господину Министру унутрашњих дела
Дознао сам да је моја стипендија у питању, а то за то што се мисли, да ја овде имам какво издржавање у болници, као лекарски помоћник.
Но то није случај. Ја сам одлазио у главни санитет министарства војног и тамо ми је казано, да је решено, да ја и даље остајем стипендиста и да место свачега другога примам као и до сад своју стипендију као и други моји другови.
Према томе молим најпонизније господина министра да изволи наредити да ми се стипендија издаје и шаље на адресу I. пољске болнице дунавске активне дивизије. Молим да ми се што пре одговори, чему се имам надати и шта има очекивати по овој ствари.
У прошлој молби навео сам своје тешкоће околности, па молим најпонизније и сад, да се исте узму у обзир и да се не прави са мном изузетак изван мојих срећних другова, који штудирају и напредују, а ја остајем уназађен.
Господина министра понизни слуга
Никола В. Ђорић
државни питомац по струци лекарској
Бела Паланка. 12 Новембра 1885
Господину Министру унутрашњих дела
I пољска болница дунавске активне дивизије при којој се налазим као лекарски помоћник бави се сад у Белој Паланци, и пошто ће иста по наредби шефа војног санитета остати овде дуже времена узимам слободу покорно замолити господина министра да изволи наредити да ми се овамо, а на команду болнице пошаље моја стипендија за месец Новембар.
Молим господина министра да се ова молба што пре испуни у толико већма, што ће бити веома тешко да ми се стипендија пошаље ако доцније буде болница где где кренута где нема поште.
Јесам господина министра понизни слуга.
Никола В. Ђорић
државни питомац а сад лекарски помоћник I пољ. бол. дун. акт. див.
Ниш. 4 Децембра 1885.
Господину Министру унутрашњих дела
По налогу господина Министра унутрашњих дела од 14 прошлог месеца издао сам из касе ове дивизије г. Николи Ђорићу питомцу по струци лекарској 208 динара и 33 паре на име припадајуће му стипендије за месец Новембар тек. год.
Молимо господина министра да би изволео наредити да ми се горња сума новаца на попуну касе ове болнице пошаље.
[Потпис нечитак]
Ниш, Децембар 1885.
Господину министру унутрашњих дела.
Част ми је известити Г. Министра да сам примио двеста и осам динара и тридесет и три паре: колико је из благајне I пољске болнице издато било Г. Николи Ђорићу државном питомцу. У прилогу вам шаљем признаницу.
Командир I пољске болнице Дунав. актив. Дивизије Санитетски Капетан I класе.
[Потпис нечитак]
Јагодина. Телеграм од марта 1886.
Г. Командиру Војеном
По депеши АН – 1030 разрешен је и данас упућен питомац Никола Ђорић.
Начелник округа
М. С. Јовановић
Беч. 11/7 29/6 1887
Господину Министру унутрашњих дела
Најпокорније молим господина Министра да ми дозволи да могу доћи у Београд и остати тамо два месеца о феријама, рачунајући од 20 јула по новом.
Господину Министру понизан слуга
Никола Ђорић
држ. питомац по струци лекарској
Београд. 4/7 1887.
Решење:
Одобравам, да може доћи у Београд због породичних потреба и да се ту бави шест недеља и да за то време може имати стипендију.
Министар
Јоца Митровић [факсимилом]
Беч. 13/25 Септембар.
Господину Министру унутрашњих дела
Учтиво молим господина Министра, да изволи одобрити, да ми се из касе министарства унутрашњих дела пошаље преко Краљ. српског посланства у Бечу 30 форината а. вр. за школарину и курсеве за зимски семестар 1887/8 шк. године.
Понизни
Никола Ђорић
Државни питомац по струци лекарској
Београд.
Краљ. срп. посланику у Бечу.
Господине,
Г. Никола Ђорић, државни питомац по струци лекарској, молио ме је, да му на име школарине и курсева за зимски семестар пошаљем 30 фор. а. вр.
Ја сам овај издатак одобрио г. Ђорићу, с тога част ми је замолити вас, да би сте имали доброту, из новца који је за школарину и таксе што га код вас имате, издати г. Ђорићу 30 фор. и затражити му да овај издатак оправда признаницом надлежних.
Министар
Беч. 3 Јануара 1888.
Господину Министру унутрашњих дела
Пошто ми је пасошу за иностранство истекао рок, то најучтивије молим г. министра, да изволи одобрити да ми се изда нов.
Господину Министру понизни
Никола Ђорић
Државни питомац по струци лекарској
Београд. 17/I 1888.
Министарство унутрашњих дела. Санитетско одељење.
Сојузити с актима тога питомца, па написати објаву, која да се преда његовом тасту, да му извади пасош.
Беч. 4 фебруара 1888.
Господину Министру унутрашњих дела.
На акт господина министра од 26 јануара ове год. СNo.388 одговарам: да мени предстоји као најближи испит из унутрашње медицине и да ћу се за тај испит јавити у понедељак 6. фебруара. До сад нисам то учинио зато што сам имао курс из тога предмета, за који ми је, а ради испита, господин министар ранијим актом одобрио издатак. Курс је јуче 3 фебруара тек свршен.
Што се тиче најближег испита после овога, т. ј. теоретскога другог ригорозума, могу, као додатак изјавити, да ћу на сваки начин бити у стању, да њега одма у почетку летњега семестра положим,
Молим господина министра да ово удостоји своје пажње.
Никола Ђорић
држ. питомац по струци лекарској[На полеђини непотписано:]
Пошто је он за годину дана доцније отишао на медицину то да му се продужи рок до краја идућег зимњег семестра.
Беч. 26 Марта 1888.
Господину Министру унутрашњих дела
Учтиво молим господина министра да изволи одобрити, да ми се пошаље испитна такса за други ригорозум у суми од шездесет фор. а. вр.
Господина министра понизни
Никола Ђорић
Државни питомац по струци лекарској[На полеђини:]
Београд. Министарство унутрашњих дела. Санитетско одељење. 29/8 1888.
Др-у Ђ. Димитријевићу. Написати писмо посланику. [Потпис нечитак.]
Београд. 30 августа 1888.
Краљ. српском Посланику
Господине Посланиче,
Господину Николи Ђорићу државном питомцу одобрио сам по његовој молби да му се на име испитне таксе за други ригорозум изда 65 фор. а. вр.
Извештавајући Вас о овоме, господине Посланиче, част ми јер замолити Вас, да би изволели дати г. Ђорићу поменуту суму који ће издатак питомац имати да оправда уредном признаницом од стране универзитетске квестуре.
Примите господине уверење мог одличног поштовања.
Министар
Беч. 22 Септембра 1888.
Господину министру унутрашњих дела
Понизно молим господина министра да изволи одобрити да ми се изда још 45 форинти а. вр. за курсеве из предмета другог ригорозума: за један курс из перкусије и аускултације, за један из дијагностике унутрашњих болести и један из дечјих болести, сваки по 15 форинти а. вр.
Уједно јављам господину министру да сам пређе одобрених ми 35 форинти употребио за курсеве, који су још у време ферија читани, и то: 12 форината за један из патолошко анатомске дијагностике и 15 за један из патолошко анатомске технике сецирања. Осим тога сам се уписао као ванредни слушалац медицине на предавања професора Штрикера из опште и експерименталне патологије.
Признанице о томе приложене су већ у Краљевском овд. посланству.
С најдубљим поштовањем понизни
Никола Ђорић
држ. питомац по струци лекарској.
Београд. Министарство унутрашњих дела. Санитетско одељење.
29/9 88.
Краљ. Срп. Посланику – Беч
Господине посланиче,
Част ми је молити Вас да изволите издати г. Николи Ђорићу држ. пит. по струци лекарској 45 форинти а. вр. на име такса за курсеве из предмета другог ригорозума, а из суме, која вам је за тај цељ послата, с тим да г. Ђорић буде дужан у своје време оправдати тај издатак.
Министар.
Беч. 8 Децембра 1888.
Господину Министру унутрашњих дела
На 2. децембра о. г. положио сам испит из патолошке анатомије. Али сам за исти морао пре тога узети још један курс из патолошке анатомије, а то зато, што је исти био скопчан са дијагностичким вежбама, што ми је од неоцењиве користи било за добро разумевање предмета а и за поуздан испит.
За то сад шаљући господину министру потврђену признаницу о томе, молим да ми изволи одобрити тај курс.
За други практичан испит другога ригорозума – интерна медицина – узео сам, као што ми је г. министар раније одобрио, већ један дијагностичан курс код дра Фориша, асистента клинике Т. Бамбергера. Али би мени веома потребно било, да узмем и један курс код једног од асистената клинике проф. Нотнагела, а то нарочито зато, што се тамо поклања много већа пажња нервним болестима, док на споменутом курсу који сам походио, није било баш ни једног случаја нервних болести. Зато молим понизно г. министра да ми одобри још и за тај курс 15 форината, те да са више знања предстанем на испит.
Признанице како за положену ригороску таксу тако и за пређе одобрене курсеве налазе се у овд. Краљевском посланству, где сам их у своје време предао.
Господина министра понизни слуга
Никола Ђорић
државни питомац по струци лекарској
Беч. 10/22 Јуна 1889.
Господину Министру унутрашњих дела
У прилогу подносим господину министру сведоџбу о положеном испиту из унутрашње медицине. За теоретски II ригорозум јавио сам се такође и скоро ћу доћи на ред за полагање.
Но како би ми веома потребно било, да се после тога испита опоравим за кратко време ван Беча, те би доцније у толико живље наставио да полажем на време и последње испите; то молим госп. Министра да ми дозволи да после испита могу доћи у отаџбину и тамо остати за време школских ферија.
Препоручујући се пажњи господина министра остајем покорни
Никола Ђорић
држ. питомац по струци лекарској.[Молба је од стране г. Министра била уважена, али је Краљ. српском Посланству послата тек 28/VI 1889.]
Беч. 27 Јули 1889.
Господину министру унутрашњих дела
26. ов. мес. положио сам други теоријски ригорозум о чему подносим у прилогу сведоџбу.
У исто време молим господина министра да ми дозволи да могу о феријама доћи у отаџбину и тамо остати два месеца.
И најпонизније молим да г. министар изволи одобрити да ми се по приложеној признаници изда унапред благодејање за месец август, пошто ми је пут скопчан са трошковима које бих могао само на тај начин измирити.
Надајући се да ће господин министар удостојити своје пажње ову понизну молбу стајем покорни
Никола Ђорић
држ. питомац по струци лекарској.
Београд. (септембра, јер није назначен датум)
Господину министру унутрашњих дела
За предмете трећег ригорозума : хирургију, окулистику и бабичлук треба узети по један дијагностичан и један оперативни курс, сваки по 15 фор. а. вр. и тако исто за посећивање предавања из судске медицине треба ми 5,25 фор. а. вр. свега: 95,25 фор. а. вр.
Осим тога ваља да одмах положим и испитну таксу у 65 форината.
За то молим господина министра да изволи одобрити, да ми се може издати за све те потребе 169,25 форината а. вр.
Господина Министра понизни
Никола Ђорић
држ. питомац по струци лекарској.
Беч. 21/9 Октобра 1889.
Господину министру унутрашњих дела.
Дошавши у Беч видех у Краљ. срп. посланству да су ми по мојој молби одобрени министарским актом само издаци за курсеве, а за испитну таксу ништа није наређено, а ја сам истом молбом молио да ми се одобри и једно и друго.
Најоданије молим господина министра да изволи наредити да ми се овде у Краљевском посланству изда 65 фор. а. вр. у име испитне таксе за III ригорозум, и то што пре јер се 4 новембра по новом јављам (за испит) а пре тога морам положити таксу.
Понизни
Никола Ђорић
држ. питомац по струци лекарској.
Беч. 18/30 Октобра 1889.
Господину министру унутрашњих дела
Најпонизније молим господина министра да изволи наредити да ми се у овдашњем Краљ. посланству издаје штипендија за три месеца у напред у оним случајевима, кад се из благајне министарства пошље за три месеца.
Осим других ситних околности, најважнија која ме нагони да молим за ово, јесте та што плаћам стан (Wohnung) три месеца унапред а то ми ремети остале издатке.
Препоручујем се пажњи господина министра остајем понизни
Никола Ђорић
држ. питомац по струци лекарској.
Београд. 21.10.89.
Министарство унутрашњих дела. Санитетско одељење.
Краљев. Српском посланику. Беч.
Поштовани,
Г. Никола Ђорић државни питомац по струци лекарској, обратио ми се с молбом, да му одобрим, да може примати тромесечно благодејање унапред.
Мада нисам за то да се одступа од општег правила, које постоји за издавања благодејања питомцима, опет нисам могао унеколико не уважити молбу г. Ђорића познавајући његово стање, фамилијарне околности и обавезе, које тамо постоје, зато сам решио, да се г. Ђорићу издаје двомесечно благодејање унапред.
Беч. 18 Априла 1890.
Господину министру унутрашњих дела
За потпуну хируршку спрему за практички и теоријски испит морам посећивати предавања професора Вајнлехнера редовно и за то морам платити 10,10 фор. а. вр. Тако исто треба ми да узмем и један оперативни курс из хирургије. За то молим г. министра, да изволи наредити да ми се изда овде у Кр. срп. посланству 10,50 фор. за споменута предавања и 15 фор. за курс.
Понизни
Никола Ђорић
држ. питомац по струци лекарској.
[Актом Министарства унутрашњих дела СNo. 2921, од 20/IV 90 овој молби је удовољено.]
Беч. 10/23 Јуна 1890.
Господину министру унутрашњих дела.
Јуче сам полагао испит из хирургије, али сам био особито несрећан, те сам пао на четири месеца. Макар да сам се тако спремио био, да сам потпуно мирне савести изишао на испит ипак ме је професор бацио на операцији. Мало моја забуна, а још више необична строгост и срџба професорова због невеште асистентуре закључише моју злу судбу.
Јављајући се по дужности господину министру за овај случај најоданије мислим, да ми се остави још рока за обнову овог испита. Међутим ја ћу настати да се за време ферија спремим поуздано и за теоријски испит, те да се најдаље у новембру ставим као свршен лекар на расположење господину министру и отаџбини.
Најоданији и понизни
Никола Ђорић
држ. питомац по струци лекарској.
Беч. 19 Јули 1890.
Господину министру унутрашњих дела
Најоданије молим господина министра да изволи одобрити да ми се изда 30 форината а. вр. као хонорар за два курса један операциони и један дијагностички, који ће се држати сад о феријама.
Истина, ја сам у своје време посећивао те курсеве на клиници професора Алберта, али би на сваки начин добро и за мене препоручно било, да оба курса, а нарочито онај операциони узмем и на клиници код професора Билрота код кога ћу и испит полагати.
Времена пак имаћу доста за то, као и воље да у највећем степену могућности користим себи тамо.
Молећи господина министра да ову молбу удостоји своје пажње остајем најоданији
Никола Ђорић
држ. питомац по струци лекарској
Београд. 25/VIII 90.
Кр. српском посланству у Бечу.
Част ми је умолити вас, господине посланиче, да изволите из суме, којом располажете за издржавање и школовање питомаца, издате г. Николи Ђорићу, државном питомцу по струци лекарској, 30 фор. а. вр. да плати курсеве из хируршке дијагностике и хируршких операција, но с том да се тај издатак у своје време оправда.
Беч. 22 Јула 1890. Кр. српско Посланство.
Господину Министру Унутрашњих дела.
Господине Министре,
При пријему дужности од мога претходника, примио сам од њега као готов новац и приложену признаницу г. Николе Ђорића, нашег држав. питомца по којој је истоме издато из касе Посланства 20 динара, услед једне депеше благајника повереног вам министарства, г. Сарајевчића, која овако гласи: „Положени (врло нечитко, али највероватније: износ) издајте Ђорићу питомцу.“
Пошто овај издатак није до сада исплаћен Посланству, то ми је част молити вас за наредбу, да ми се издатих двадесет динара што пре пошаљу.
Изволите примити, Господине Министре, уверење о мом одличном поштовању.
Посланик
Ђ. С. Симић
Беч. 3. Септембра 1890. Кр. српско Посланство.
Министру унутрашњих дела у Београду.
У одговору на писмо Министарства од 3 пр. мес. СNo. 5648, част ми је јавити да сам примио 20 динара за касу посланства колико је било издано г. Николи Ђорићу, питомцу тог Министарства.
Посланик
Ђ. С. Симић
Беч. 7/III 1891.
Господину министру унутрашњих дела
Част ми је јавити господину министру да ми је овдашњи Кр. срп. посланик издао на признаницу 61 фор. а. вр. у име таксе за промоцију, да бих тако могао бити промовиран прекосутра у Суботу 9 Марта, дакле још пре ускршњих ферија.
Али одмах после тога, ја ћу морати да идем на клинику професора Билрота, да се тамо дам оперисати од извесног тумора фиброзне природе, који ми од неког времена много досађује.
О томе ћу поднети, по потреби, и извешће у своје време.
Дакле молим најоданије г. министра да ми дозволи да останем овде ради тога још 20 дана, рачунајући то од 22/10 Марта с тим, да ћу се вратити и пре тога рока у домовину, чим будем здрав.
Према томе молим да ми се путни трошак пошаље, да се вратим у отаџбину.
Господину министру најоданији слуга
Никола Ђорић
држ. питомац по струци лекарској.
Београд. 11/III 91.
Кр. српском посланику у Бечу.
Господине посланиче,
Част ми је умолити Вас, господине посланиче, да изволите саопштити Др-у Николи Ђорићу, државном питомцу, да може по његовој молби, остати у Бечу ради операције,*** која му се има извршити, 20 дана.
Министар
Никола Ђорић студирао је Бечу девет година, од предвиђених шест, одсуствујући због српско–бугарског рата 1885/86. Потом се, у пратњи своје супруге Јулке, ћерке Гаврила Витковића враћа у Беч да настави студије. За доктора опште медицине промовисан је почетком марта 1891. године, у својој тридесет и другој години живота. Радио је као окружни физикус у Нишу, Варварину, Ражњу, Неготину, Шапцу, Врању и Врањској Бањи. По завршеним Балканским ратовима постављен је по сопственој жељи за физикуса Скопског округа, али је напрасно умро (1913) на сам дан када је требало да ступи на нову дужност.
Напомене
* Овакав формат папира данас не постоји. Мада би могло да се каже: скраћени Б 4.
** У периоду о коме је реч министри унутрашњих дела били су:
а) до 21. септембра/3. октобра 1883 - Милутин Гарашанин
б) до 7/19 фебруара 1884 - Никола Христић (био и председник Министарског савета)
в) до 2/14 маја 1885 - Стојан Новаковић
г) до 23. марта/4. априла 1886 - Димитрије Маринковић
д) до 1/13. јуна 1887 - Милутин Гарашанин (био и председник Министарског савета)
ђ) до 19/31. децембра 1887 - Радивој Милојковић
е) 14/26. априла 1888 - Светозар Милосављевић
ж) до 22. фебруара/6. марта 1889. - Никола Христић (био и председник Министарског савета)
з) до 23. фебруар/7. марта 1889 - Јован Бели-Марковић (тзв. дводневна влада имала задатак да прихвати абдикацију Краља Милана и одмах поднела оставку)
и) до 16/28. марта 1890 - Коста Таушановић
ј) до 1/13 маја 1890 - Коста Таушановић
к) до 16/28 јануара 1891 - Јован Ђаја
л) до 21 јануара/ 2 фебруара 1891 - Михаило Кр. Ђорђевић, заступник
м) до 11/23. фебруара - 1891 Светозар Милосављевић
н) до 21 март/2 април 1892 - Јован Ђаја
али се по тону и стилу писама не даде закључити да их је толико било. Министарска писма потписивали су писари тог истог министарства, некад се потписујући и сами, уз напомену „по овлашћењу“.
*** Запазити да за свој боравак у болници и операцију др Н. Ђ. од Министарства не иште новац. А ово стога што ни од др Ник. Ђорића новац у том циљу није тражен. Важило је правило да се од колеге лекара трошак за преглед, лечење, операцију не наплаћује.
Датум последње измене: 2012-03-05 15:35:19