Александар Чотрић

Пета колона

Афоризми

Штампано издање: Београд, 1997. године „Српска реч“

Објављено на „Пројекту Растко“ љубазношћу сајта „Александар Чотрић онлајн“
Уредник овог е-издања: Тамара Лујак

У почетку беше тама.
А по јутру се дан познаје.

А када је Бог створио човека,
онда је од даљег стварања дигао руке.

Њихова једина људска особина је што греше.

Близу смо истине.
Усаглашавање је при крају.

Истина је релативна.
Често не одговара званичним ставовима.

Говорили сте критички мислећи на њега.
Очигледно је да тада нисте мислили на себе.

Немиле сцене више се неће поновити.
Изведена је само премијера.

Књига је коначно угледала светло дана.
На ломачи.

Писац ће после објављивања инкриминисане књиге моћи бесплатно да живи барем неколико година.

Не може се живети од писања.
Осим ако се написано не шаље редовно Тамо Где Треба.

Он је веома тражен писац.
Од стране органа гоњења.

Са писцем ћемо лакше.
Он је у једном примерку.

Непријатељ нас напада мучки, у књигама.
Зна да ми ништа не читамо.

Необичан је по томе што прилику да говори искористи да нешто каже.

Не можете образ сачувати ако се љубите са свима!

Критика је била права комунистичка, али неким чудом остао је жив.

Пошто је сам у тој области,
он је један од бољих.

Ја сам велики борац за демократију.
Ликвидирао сам неколико недемократа.

Правим се луд да не бих био упадљив.

Изнео бих своје мишљење, али не знам шта се од мене тражи.

За мене нико није чуо.
Тако се браним од популарности.

Убили су човека у мени.
То је био начин да дочекам дубоку старост.

Трну у оку мога брата боде ми очи.

Откад сам усвојио социјалистичка уверења, приметио сам да сам увек у праву.

Дошло ми је до грла.
Због тога не отварам уста.

Имам најгорег савезника.
Служи ме само памћење.

Ако већ говорите у наше име,
ја бих да останем анониман.

Пре него што искористим право на слободу говора, морао бих пронаћи доброг адвоката.

Доста сам радио.
Сада морам да гледам од чега се живи.

Инквизиција је контрапродуктивна.
Натера човека да поверује у ђавола.

Сатиричар у служби власти само себе прави смешним.

Да нам је ова памет била онда, прогласили би нас лудима.

Траже се моралне личности.
Боље је да се саме јаве.

Брод нам тоне.
Свуда нас радо прихватају.

Неће нама нико утврђивати дијагнозу.
Боље спречити, него лечити!

Народ влада, а и надлежни му у томе помажу.

Наша историја са прошлошћу нема ничег заједничког.

И наша историја се понавља.
Сваки пут је другачија.

Понављање историје на нашим просторима је реконструкција злочина.

Не желим да прејудицирам победника, али они већ пишу историју.

Најдуже се може ићи путем који никуда не води.

Наши претходници су начинили бројне пропусте, али смо их великим ангажовањем превазишли.

Увек се враћамо својим почецима.
Све што имамо, створили смо ни из чега.

Наше друштво је окренуто будућности.
Народ мисли шта ће сутра да једе.

Нама нико ништа не може.
Чак ни они који хоће да нам помогну.

Нико није издао националне интересе.
Тако нешто код нас не постоји.

Народ и треба јавно да се жали.
Ми смо демократска земља.

Народ се после извесног времена помири са сваком својом одлуком.

Или ми не пропадамо, или дно не постоји.

Човек је наше највеће богатство.
И наш најбољи извозни производ.

Цео свет је против нас.
Што бисмо ми били изузетак?

Полусвет нас је завадио са целим светом.

Имамо врло перфидног непријатеља: дели нам хуманитарну помоћ кад нам је најпотребнија.

Није 7. јула 1941. пуцао Србин на Србина.
Пуцао је Шпанац.

Два Србина, три странке, четири државе.

Ми смо још у средњем веку били део Европе.
И од тада се код нас ништа није променило.

Да смо остали под Турцима,
сада бисмо били део Европе.

Били бисмо под Турцима и више од пет векова само да су се сетили да промене име.

Срби преко Дрине су кренули за вождом.
И сви су дошли у Србију.

Избегли Срби нису препуштени сами себи.
Наша пропаганда и те како умањује њихове патње.

Били смо надомак спаса, а онда су нам браћа притекла у помоћ.

Ослободићемо све српске земље.
Свог присуства.

Ми смо за Европу без граница.
Да би сви Срби живели у једној држави.

Хтели су да се споје са својом матицом, а она их је одвукла на дно.

Непријатељ нас је ухватио на спавању.
Сањали смо Велику Србију.

Сигурно ћемо створити Велику Србију.
Научно је доказано да се пустиње шире.

Велика Србија се види само са велике даљине.

Створили смо Велику Србију.
Срби сада живе у целом свету.

Вођа је створио Велику Србију.
Колико нас је остало, сада нам и Србија изгледа велика.

Комунисти не одустају од Велике Србије.
Сада предлажу уједињење са Кином.

Ми стојимо иза Срба преко Дрине.
Гурнули смо их у провалију.

Европа жели да покатоличи Србе и зато је на страни муслимана.

Уједињене нације не дозвољавају да се уједини српска нација.

Српске границе нису тамо где је српски војник, већ тамо где је српски полицајац.

Најтеже је бити Србин у Србији, јер треба живети са Србима.

Сви Срби ће живети у једној држави, а касније ће моћи и конфедерално да се повежу.

Председник је духовит човек.
Изјава о свим Србима у једној држави била је одлична шала.

Остварили смо гесло: сви Срби без државе!

Срби ће се вратити у Европу.
Одмах после божићних и новогодишњих празника.

Триста хиљада људи напустило је Србију.
Утврђено је да се не ради о организованој групи.

Србија се враћа у међународне организације.
Тражи пријем у Комунистичку интернационалу.

Међународне институције не могу да замисле свој рад без Срба: Међународни суд за ратне злочине, на пример.

Решили смо да идемо у Европу. Триста хиљада људи смо тамо већ послали.

Хранимо пола Европе.
Наше глупости су за њих душевна храна.

Свет мисли да ми не знамо шта је демократија.
А то је, у ствари, тачно.

Много волимо своју земљу.
Зато нам није свеједно коме ће припасти.

Да нисмо ми њих ослободили, они би нас окупирали!

Јесмо их убијали, али само зато што више нису желели да живе са нама.

Ми нећемо да размењујемо погинуле са непријатељем. Наше границе су тамо где су српски гробови.

И делови других држава ући ће у састав наше државе. То је још један доказ да нисмо затворени према свету.

Ниједан народ не воли слободу као Срби.
Када српска војска ослободи неку територију, сви други народи тај простор напусте.

Ја сам југоносталгичар.
Остала ми је викендица у Ровињу.

Тврдили смо да се Србија сагињати неће.
Али ми сада живимо у Југославији.

Није ово трећа Југославија, већ половина друге.

Ако се Црна Гора одвоји, и ми ћемо добити пријатеље у свету.

Постојање Црногораца нико не сме да негира, јер ми и они смо један народ.

Срушили смо све мостове.
Ми смо за непосредно повезивање народа.

Уместо један народ, једна држава, један вођа, све је сведено на нулу.

Ми водимо одбрамбене ратове.
И увек изаберемо најјачег противника.

Комунисти су се одрекли и свог имена, па како неће Срба преко Дрине.

Срби нису гости у Хрватској.
Хрватска је њихово вечно пребивалиште.

Решен је положај крајишких Срба у Хрватској.
Сада треба решити њихов статус у Србији.

Крајишници ће и даље бранити западне границе српских земаља.
Биће насељени поред Дрине.

Два председника могла су констатовати да су остварени њихови циљеви:
Хрватска је без Срба, а сви Срби живе у једној држави.

За куну нас вежу неугодна сећања, што се за марку не би могло рећи.

Од Хрвата смо бољи у кошарци.
Не можемо баш у свему да их побеђујемо.

Срушили су нам кров.
Да и нас једном сунце огреје.

Срби су гинули у Босни да би живели у Србији.

Муслимани тврде да је Босна земља њихових предака.
А њихови преци су Срби.

Муслимани ће сигурно створити верску државу јер у Турчина вере нема!

Срушили смо им илузије о независној држави, а заим и саму државу.

Боримо се против исламског мрака.
Запалили смо неколико муслиманских села.

Морали смо да им вратимо територије које никада нису биле њихове.

Цркву смо одвојили од државе, а џамије од земље.

Вековног непријатеља ликвидирали смо у рекордном року!

Срби су мучили заробљене Хрвате и муслимане.
Терали су их да гледају информативни програм српске телевизије.

Срби у овом рату никоме нису нанели зло.
Рушили су само своје градове.

То није поштено.
Срушили смо цело Сарајево, а само део града је припао нама.

Зашто сумњате да ћемо направити ново Сарајево?
Доказали смо да од сваког града можемо да направимо Сарајево.

Сви Срби живе у једној држави.
Утопији.

Није тачно да су рушили све пред собом.
Они нису били тако једнострани.

У борбама смо чинили и ратне злочине да бисмо одбранили част српског народа.

Није тачно да им је остављена само једна могућност.
Препуштени су на милост и немилост.

Избегли смо братоубилачки рат.
Одрекли смо се своје браће.

Непријатељ минира преговоре.
Ми смо се ограничили само на џамије.

Заједнички живот није могућ.
Кућа избеглог комшије није довољна за обојицу.

Можете да бирате: хоћете ли да живите са нама или нећете да живите?

Пре ћемо се помирити са поразом него са комшијама.

Ми смо за хумано пресељење становништва.
Посредством хуманитарних организација.

Сведоци ратних злочина су врло непоуздани.
Што је за једне ослобођење, то је за друге окупација.

Лако је пронашао два сведока.
Оперисали су као тројка.

Нисмо ми против добросуседских односа.
Зато смо све своје комшије преселили у суседну државу.

Српски народ се увек бранио.
Али пошто у овом рату нисмо успели да се одбранимо, постали смо агресори.

Овај рат смо изгубили.
Нисмо научили да побеђујемо слабијег од себе.

Код нас нема национализма.
У питању су само појединци које је захватила масовна хистерија.

Борићемо се до последњег човека јер је нас више.

Дипломатија је наша шанса да не изгубимо све територије на бојном пољу.
Нешто се може изгубити и за преговарачким столом.

Овога пута водили смо мудру политику.
Међусрпски обрачун оставили смо за крај рата.

Мир је наш први ратни циљ.

Мир је највећи интерес српског народа, али ми нисмо себични да гледамо само своје интересе.

Ратни хероји су кукавице.
Плаше се мира.

Кад смо на крају видели шта нас чека, одлучили смо да од почетка будемо за мир.

Изборили смо се за равноправне услове ратовања. На почетку рата противника је било више.

То је непоновљив доживљај.
После педесет година бити поново слободан.

Могли смо у рату да постигнемо много веће успехе, али смо желели да наш пораз у миру буде што мањи.

Губимо без борбе град за градом.
Мировни процес је незаустављив.

Сада смо схватили да рат више нема никаквог смисла.
А тврдили смо то и пре него што је почео.

Довољно је што смо прихватили мировни план.
Не може се од нас очекивати још и да га поштујемо.

Не долази у обзир да прихватимо мир јер би то био крај свих наших мировних иницијатива.

Потписивање мира за нас би значило корак назад. То смо имали и пре овог рата.

Створили смо заједничко тржиште.
Размењујемо заробљенике.

Последње примирје дало је резултата:
двадесет погинулих.

Повећавамо број погинулих.
То је наш дуг према онима који су се жртвовали за отаџбину.

Жртве нису биле узалудне.
Неке територије тек сада смо изгубили.

Ко је одмах погинуо, знао је за шта гине.

Они нису узалуд погинули.
Сада живи завиде мртвима.

И жртва се враћа на место злочина.
Као споменик.

Многима смо решили све животне проблеме.
Водили смо жесток рат.

Ми морамо да бранимо и оне територије које је непријатељ кукавички напустио.

Савест ми је потпуно мирна. И наши непријатељи чинили су злочине.

Прекинули смо рат против целог свега јер је претила опасност да се сукоб прошири.

Голоруки народ не може да се брани од непријатеља.
Зато га и напада у свакој прилици.

Никоме никакво зло нисмо учинили.
Сви су бежали чим би нас видели.

Померили смо линију одбране.
Сада се Србија брани на Хашком суду.

Нећемо никога слати у Хаг.
Довољна је казна што осумњичени живе овде.

Испунили смо све услове за укидање санкција које су нам неправедно уведене.

Непријатељ никада не спава.
Гранатирамо га и дању и ноћу.

Знали смо да ће Вуковар припасти Хрватској.
Зато смо га рушили тако темељно.

Како нам је у рату кренуло, пораз нас је спасао.

Исход рата најбоље потврђује да нисмо водили освајачки рат.

Командовали су повлачење.
Чим су угледали светло на крају тунела.

Како да будемо за мир, када се и наш непријатељ залаже за исто.

Остварили смо све своје ратне циљеве.
Остало је још једино да капитулирамо.

Ми смо за мир били од почетка, али непријатељ није хтео одмах да се преда.

Овде се масовно гине и зато ам је сваки човек потребан.

Не пристајемо на било какав ултиматум.
Прихватамо само последњи.

Све се добро завршило.
Рат је окончан миром.

Ембарго већ попушта.
Успели смо чак и нешто да продамо:
Србе из Крајине и Босне!

Нека цвета хиљаду цветова!
И нека сви буду црвени!

Комунисти нису ни отишли, а већ се враћају.

Нису ни социјалисти од јуче.
Комунизам на нашим просторима има дугу традицију.

Код нас мањине имају сва права.
Узмимо, на пример, комунисте и социјалисте.

Комунисти су у влади сразмерно заступљени.
Колико су на изборима добили гласова, толико сада имају министара!

Комунизам је на овим просторима оставио пустош.
Зато га и градимо из почетка.

Социјалисти су на изборима поново добили већину.
Две трећине грађана мораће да сачекају неку нову прилику.

Владајућа партија ужива толико поверење грађана да ни народ не може да је смени.

Немојте ме звати комунистом!
Ја сам обичан лопов.

Владајућа партија се појачава.
У игру уводи људе са оптуженичке клупе.

И социјалисти деле хуманитарну помоћ.
У виду плата и пензија.

Комунисти се не плаше да ће им бити враћено истом мером.
Свесни су да нико не може бити као они.

Српски комунисти су прави интернационалисти.
Фирме су им на Кипру, новац у Швајцарској, виле у Шпанији, а срце у Кини.

И социјалисти су се припремали за изборе.
Паковали су кофере.

Сви народи су своје комунисте послали у историју.
Само су Србе комунисти одвели у преисторију.

Глас народа је глас Бога, али комунисти су атеисти.

Има и поштених социјалиста.
У Шпанији, Француској, Шведској...

Када комунисти изгубе изборе, неће им бити суђено.
Народ то неће дозволити.

Није истина да социјалисти пакују кофере.
Све што вреди већ су изнели из земље.

Комунизам је мртав.
Поново.

Није време за обнову комунизма.
Још није све срушено.

Сишли би комунисти са власти, али им опозиција то не дозвољава.

Срби с оне стране Дрине сами су криви за све што им се догодило.
Они су у Србију донели комунизам.

Власт брине о добром расположењу народа.
Засмејава га својим предизборним обећањима.

Популарност владајуће партије из дана у дан расте.
Тренутно има више чланова него присталица.

Опозиција се бори само за голу власт.
Ми социјалисти боримо се за власт и све што уз то иде.

Дозволићемо народу да гласа поново када буде стекао наше поверење.

На нашим изборима нема никакве дискриминације.
И мртви могу да гласају.

И ми ћемо бити за демократска решења.
Чим постанемо већина.

Нашем бирачком телу недостаје глава.

Разлика постоји.
Калигула је сенаторе именовао, а садашњи су изабрани.

Вођа се изборио за принцип: један човек – један глас.
Сада се чује само његов глас.

Нема речи о лажирању избора.
Бирачи сами признају да не знају за кога су гласали.

Откад су му украдени гласови, народ се много боље чује.

Избори су поништени свуда где је било вишка гласачких листића.
Вишка за опозицију.

Ово је правна држава.
Код нас судови одлучују победника на изборима.

Опозиција је добила подршку грађана и мисли да је то довољно да преузме власт.

На изборима живи завиде мртвима.
Мртви су уписани у бирачке спискове.

Народ до јуче није знао ко га води, а већ данас хоће да га смени.

Опет су надмашили себе.
Имали су више гласова него бирача.

Нећемо дозволити да се на некаквим тајним изборима смењује легално изабрана власт.

Предност вишепартијског система је што не морамо да измишљамо непријатеља.

Поништили смо победу опозиције зато што је познато да њу подржава мањина становништва.

Судови су морали да пониште победу опозиције.
Зато што су њени лидери били осуђивани.

У просеку сви могу да гласају.
Некима то није омогућено, али зато други могу да гласају и неколико пута.

Више нећемо морати да бирамо између два зла.
Ујединиће се обе комунистичке партије.

Социјалисти су се определили за ризичнију варијанту.
Са власти ће отићи када народ то буде тражио.

После избора неће бити лова на вештице.
Поражени ће само добити метле.

Све више схватамо да је улица једино решење.
Остало нам је само да просимо.

Народ нема шта да тражи на улици.
Контејнери су потпуно испражњени.

Кад се достигне критична маса народ се претвори у руљу.

Узалуд сам излазио у град.
Када сам се вратио са митинга, телевизија је јавила да скуп није ни одржан.

Тучени су лидери опозиције, а председник републике понаша се као ударен.

Власт не дозвољава поделе у српском народу.
Због тога демонстранте проглашава страним елементом.

Штрајкачи су се разишли задовољни.
Могли су сви да буду похапшени.

Ми ћемо вас водити.
Довољно је само да зажмурите.

Обележили смо годишњицу победе над фашизмом.
Сада можемо да наставимо борбу против фашизма.

Лудаци код нас ништа не умишљају.
Они су стварно председници, министри, генерали...

Наш врх је у подземљу.

Осуђени министри су патриоте.
Опљачкане драгоцености чували су у земљи.

Власти се боре против илегалних криминалних организација.
Они су за јавност у раду.

Код нас нема политичких затвореника.
Политичари су у затвору због криминала.

Свуда у свету политичари се баве криминалом, само се код нас криминалци баве политиком.

Ово је најдемократскија земља на свету.
Само овде можете на сваком кораку чути да су на челу државе криминалци.

Све су нам узели, али ми имамо њих.

Социјалистички функционери су против приватизације.
Никоме не дају своје фабрике.

У земљи нема шта да се једе, а они би такву ситуацију да искористе за рушење владе.

Не градимо више Потемкинова села.
Прешли смо на градска насеља.

Тачно је да нас је стигла Албанија.
Али смо зато престигли Етиопију.

Да наш пут не води никуда, као што причају непријатељи, не бисмо се сада враћали.

Обећали су да ће нас водити до краја.
Само нисмо знали да ће крај уследити тако брзо.

Наша влада не може да падне.
Налази се у подземљу.

Влада има добре програме.
Проблем је у томе што могу само да се гледају.

Судећи по кадровима,
политика је најстарији занат.

Није тачно да су се одвојили од народа.
Паразити то никада не чине.

Власт грађанина поштује као Бога.
Односи се према њему као да не постоји.

Режим треба тући тамо где је најслабији.
У главу!

Опозиција им није ни до колена.
Зајашили су народ.

Знамо ми куда ово води.
Зато смо их и пустили напред.

Наша достигнућа су тако велика да се то више не може сакрити.

Борили смо се за срп и чекић, а сада нам се то обија о главу.

Због свог учења и Маркс је умро у беди.

Што ниже падамо, све боље видимо.

Обезбедили смо вам уставно право на рад.
Не очекујете ваљда од нас и посао!?

Тачно је да има пуно незапослених.
Али, то је зато што код нас не може да ради ко шта хоће.

Народ има власт у рукама једино када шчепа неког функционера.

Ако ви нећете да радите на послу, има их још хиљаде који то једва чекају.

Они знају да ништа не знају.
Али то није разлог да их сматрате филозофима.

Он је обзиран човек.
О режиму никада не говори пред децом.

Одговарајте на постављена питања!
Немојте после да тврдите да није могућ дијалог са властима!

Како можемо да разговарамо са вама, када заступате своје мишљење?

То је срамота да академике морамо да учимо ми без школе!

Оригинални смо.
Стално понављамо исте грешке.

Када не смеш да дижеш главу, не знаш ни под којом си заставом.

Они који држе све полуге власти једино су успели да помере памећу.

Склонили бисмо им се с пута, али не знамо куда иду.

Сукоб власти и интелигенције је очигледан.
Прво искључује друго.

Толико смо се демократизовали да сада сви мисле друкчије од власти.

Ко тврди да му је лоше, биће му још горе.

Споменици поред пута упозоравају да је скретање опасно.

Пошто грађани немају новца, надлежни су се потрудили да нема ни робе.

Почињу пролећни радови.
Устаће кука и мотика!

Спремни смо да се у борби против сатанске идеологије удружимо и са црним ђаволом.

Ухваћени су у крађи.
Сви смо гледали телевизију.

На њих се увек можемо ослонити.
Зато што се не померају.

Пензије убудуће неће каснити.
Неће бити ни исплаћиване.

Гледам од чега се живи.
Свакога дана пролазим поред продавнице.

Од плате може да се живи.
Знам неколико људи који то практикују.

Какав НЛО?
Нашем народу се привиђају пуни тањири.

Све више грађана умире природном смрћу.
Од глади.

Неки пензионери се одмах убијају, а неки гласају за владајућу партију.

Постоје две врсте Срба.
Једни су социјалисти, а други примају социјалну помоћ.

Они који умиру од глади понашају се крајње непатриотски.
Доводе у питање опстанак нације.

Дуго пропадамо, али никако да ударимо о земљу.
Земља пропада брже.

Пад вредности домаће валуте објашњава се психолошким разлозима.
Лудилом гувернера Народне банке.

После неповољних вести о стању у привреди стижу и охрабрујуће најаве.
Спрема се нови ратни сукоб.

Закључили су да се причом ништа неће променити.
Зато су наредили да се ћути.

Стално је држао говоре да треба прећи са речи на дела.

Ви не морате да будете радосни.
Седећете у последњим редовима.

После раскида са Стаљином скинули смо портрете, али је остао оквир.

Није истина да је наш вођа изашао из Стаљиновог шињела.
Остао је у њему.

Данашњи вођа је наследник претходног бесмртног вође.

Емотивно смо везани за вођу.
Чим га помену, ми помислимо на најгоре.

Годинама смо лутали све док нас он није повео сигурним путем у пропаст.

Председник републике први је извео народ на улицу.
И тамо га оставио.

Највећи Србин двадесетог века вратио нас је у деветнаести век.

Председник је на највишем положају.
Све је бацио под ноге.

Председник републике је ујединио све српске земље.
Од Хоргоша до Драгаша.

Председник Србије води спољну политику.
Он разговара са Црногорцима.

Већ смо заборавили како изгледа диктатура.
Председник се дуго није појављивао у јавности.

Вођа је непогрешив, у то сам убеђен.
Неколико пута.

Народ председника слепо воли, зато што не може очима да га види.

Пензионери не једу јер су заљубљени.
У председника.

Завршен је процес приватизације.
Цела Србија је постала вођино приватно власништво.

Колико се председник излаже ризику говори податак да је само новац склонио на сигурно.

Не само што не виде царево ново одело, него не виде ни његове виле, аутомобиле, јахте...

Како можете тврдити да је председник криминалац?
Одакле вам толика храброст?

Вођа је поступао стриктно по закону.
Све што је чинио садржано је у Кривичном закону.

Наш председник је најзаслужнији што је постигнут мир.
Да није било њега, не би ни рат избио.

Вођа нам је толико дао да нам од њега више ништа не треба.

Председник је одувек био за мир, али нас је државна телевизија пуне три године обмањивала о његовим правим намерама.

Могућности полтрона су фантастичне.
Дешава се да владар у себи открије песника.

Још само неколицину да убедимо и вођа ће постати безгрешан.

Он је ратни профитер.
Добио је Нобелову награду за мир.

Вођа може да помогне српском народу.
Потребно је само да ништа не ради.

Пензионери дају подршку председнику републике.
Позивају га да им се придружи.

Вођа неће ни да чује за аутономију Косова.
Даће му независност.

Предаје једну по једну српску земљу.
На крају ће рећи:
Држава то сам ја!

Вођа се помирио са свим српским непријатељима.
Исти им је циљ.

Скинуо сам вођине портрете.
Сада гледам голе зидове.

Председник нема чаробни штапић.
Он се служи пендреком.

Овде последњи неће угасити светло
Јер је први то већ учинио.

Вођа је толико порастао да очима не можемо да га видимо.

Наш председник је историјска личност.
Он припада прошлости.

Народ је прокоцкао поверење власти.
Најпре је изабрао председника, а сада хоће да га смени.

Вођа неће дићи руку на себе.
Одлучио је да своју судбину веже за вољу народа.

Вођа је бесмртан.
Народ га неће надживети.

Треба му испунити жељу да буде доживотни владар.
По могућности што пре.

Шта власт још треба да уради да би се опозиција ујединила?

Опозиција је крива што смо дошли у овакву ситауацију јер није знала да је искористи.

За какве се то промене залаже опозиција, када се и она бори за власт?

Политичким противницима гарантујемо слободу кретања.
Два сата у току дана.

Опозиција је сувише слаба.
Полиција је претукла опозиционаре без већег отпора.

Народу се дели хлеб на улицама.
Ето до чега су довеле опозиционе странке.

Опозиција апелује на разум владајуће партије, али то је још један пуцањ у празно.

Опозиција је постигла потпуну сагласност.
Од међусобне сарадње нема ништа.

Будућност дисидената није неизвесна.
Тачно се зна где ће завршити.

Опозиција је веома активна.
Политички затвореници приморани су да раде напорно.

Опозиција је рекла своје.
Не знамо шта ту има више да се разговара.

Деловали смо превентивно.
И здраве смо послали на лечење.

Безбедност грађана није на задовољавајућем нивоу.
Још увек је више грађана него полицајаца.

Престао сам да причам о криминалу.
Сада се њиме бавим да ме више не би хапсили.

Полиција би се придружила народу, али народ не може ни себе да издржава.

Информативни разговори су корисни.
Сазнате пуно нових података о себи.

Милиција више неће тући народ.
Сада смо добили полицију.

Гарантујемо вам апсолутну дискрецију.
Нико неће знати да смо вас ми ликвидирали.

Више средстава одваја се за полицију него за науку.
Али мора се и признати да полиција зна више.

Полиција има задатак да открије непријатеља, а владајућа партија ће утврдити шта је он учинио.

Народ толико воли своју полицију, да му сузе ударе на очи сваки пут кад је види.

Полиција проверава сумњичаве.

Полиција ништа не може криминалцима.
На истој су страни.

Постоји начин да народ саопшти властима своје мишљење.
Управо зато и постоје достављачи.

Задатак полиције је да сазна о чему народ ћути.

Фалсификаторе нашег новца не смештају у затворе, већ у луднице.

Против криминалца не могу да предузму ниједну дисциплинску меру, јер није члан Партије.

Реците своје мишљење!
Претворио сам се у уво.

Слободоумни људи су ретки.
Зато су тако добро чувани.

Нисам ја те среће да полиција упадне у мој приватни стан.

Шта бисте више?
Дали смо вам слободу говора и још плаћамо људе да вас слушају.

Неки полицајци баве се криминалом јер нема посла за све.

Полиција је доказала да на њу у потпуности можемо рачунати.
Половина криминалаца откривена је у њиховим редовима.

Наши полицајци немају нимало слободног времена.
Пре подне боре се против криминала, а по подне се њиме баве.

Ко тврди да у Србији нема демократије, тај не зна шта је тортура.

Није тачно да хапсе по списковима.
Иду редом.

Рехабилитован је после двадесет година.
Повреде су биле такве природе.

Имамо правну државу.
Код нас важе закони џунгле.

Оптужени је стрељан.
Да не би ометао даље вођење поступка.

Невине одмах стрељају јер се њихова кривица тешко доказује.

Мораћемо и судове да изведемо пред судове.

Пошто комунисти признају само суд своје партије, све судове су претворили у партијске.

Осуђен је на максималну казну.
За то време може да се утврди свака кривица.

О стаљинистичким процесима не знам ништа.
Живео сам у том времену.

Ако све признате, знаћете због чега сте ухапшени.

Слобода мишљења је гарантована Уставом.
Зар то није довољно?

Последња жеља осуђеног била је да буде саслушан.

Суди му се због кривичног дела у покушају.
Отворио је уста.

И треба да му судите због неоснованог оптуживања вође...
Када већ постоје толике чињенице!

Сведоци су крајње објективни.
Никада раније нису видели оптуженог.

Како су тај процес нестручно водили, види се из чињенице да Јозефу К. ни презиме нису утврдили.

Смртна казна је за њих награда.
Треба их искључити из Партије.

Некада су злочинцима продаване опроштајнице грехова.
Данас је довољно да потпишу приступницу владајућој партији.

Ако министри краду, судови одмах реагују.
Суде онима који на то укажу.

У недостатку прецизних упутстава, судија се држао закона.

Нико не зна како нам је.
То је заслуга цензуре.

Раскринкали смо непријатеља.
Рекао је шта мисли.

Наши непријатељи полако пропадају.
Ми смо у знатној предности.

До сада смо само планове непријатеља пребацивали.

Непријатеља је најлакше препознати по томе што се појављује на државној телевизији.

Са непријатељем нема разговора.
То смо му већ сто пута рекли.

Имамо лажне пријатеље, али су бар непријатељи они прави.

Непријатељ нам није дорастао, иако се понаша крајње злочиначки.

Да код нас не влада слобода говора, чули бисмо до сада да нема демократије.

О кризи не може бити ни речи.
Увели су строгу цензуру.

Не располажемо чињеницама јер смо правилно информисани.

Налазимо се у медијској блокади.
Не знамо шта радимо.

Истина је једна.
Шта ће нам онда више ТВ станица?

Наша стварност се изопачила.
Нема никакве сличности са ТВ Дневником.

Ако је власт успела да угаси тај лист, значи да није био независан.

Памћење је варљиво.
То што сам видео уживо сасвим другачије изгледа на државној телевизији.

Народ је тешко преварити.
Зато што је тешко освојити државну телевизију.

У нашој земљи има свега довољно.
Чега нема на Првом, има на Другом програму државне телевизије.

Ништа није видео, ништа није чуо.
Унајкраће речено, новинар државне телевизије.

Пропаганда државне телевизије је за малоумне.
Знају у владајућој партији ко их подржава.

Државна телевизија је хуманитарна организација.
Помаже режиму да преживи.

Од новинара се захтева да буду објективни.
Да верно пренесу оно што им се нареди.

Да пропаганда није затајила, и данас бисмо добро живели.

Ко каже да се не исплати лагати?
Хонорари у режимским гласилима су огромни?

Не силази са страница новина.
Гази по њима.

На почетку беше реч.
На крају смо остали без речи.


На Растку објављено: 2012-05-10
Датум последње измене: 2012-05-10 00:17:27
Спонзор хостинга
"Растко" препоручује

IN4S Portal

Плаћени огласи

"Растко" препоручује