Александар Чотрић

Недозвољене мисли

Афоризми

Штампано издање: Београд, 2000. године, „Српска реч“

Објављено на „Пројекту Растко“ љубазношћу сајта „Александар Чотрић онлајн“
Уредник овог е-издања: Тамара Лујак

Земља је настала из хаоса.
А ми смо још у фази развоја.

Затајио је људски фактор.
Нигде нема људи.

Србија може да храни целу Европу, али оно што ми највише производимо није за јело.

Председник ће, ако треба, дати и Косово.
Само да сачува јединство Србије.

Ништа од пароле:
Сви Срби у једној држави.
Нећемо моћи да се сместимо у тако малу државу.

Ми већ имамо Велику Србију.
Ево, на пример, ако данас кренете на Косово, ко зна када ћете тамо стићи.

Какав је то великосрбин!
Он цео свет сматра својом отаџбином.

Треба, кажу, променити систем.
А зар овде има неког система?!

Отаџбина је у опасности.
Од спасилаца.

Срби на окуп.
Зато и постоји заједнички казан.

Ово што преживљавамо одлична је трагедија, али нама није до књижевности.

Срби воле да се пореде са Јеврејима.
Само што смо ми сами направили гето.

Стање на терену је добро, али нас забрињава резултат.

Некада: Србија међу шљивама.
Сада: Сви Срби под једном шљивом.

Србима је стало до садашњег вође.
А због тога им је стало и све остало.

Ако и Црногорци оду из федерације, председнику преостаје још само да истера Србе.

Приликом изласка из Југославије плаћа се такса.
Ако Црногорци пожеле да оду, мораће дебело да плате.

Наша земља је у транзицији.
Нестаје са политичке карте.

Сада је најважније спречити унутрашње поделе.
Наиме, уочено је да би неки хтели да се спасу.

Нас ништа не сме да успори.
Зато и не отварамо падобран.

Срби се деле на оне који живе и оне који су у земљи.

Све смо покушали да не потонемо.
Осим да пливамо.

Код нас и време иде уназад, зато што казаљке на сату морају да иду улево.

Једна половина становништва је у смртној опасности.
На срећу, друга половина је у животној.

Сада имамо двоструко мање алкохоличара, двоструко мање неписмених, двоструко мање криминалаца...
Све су то благодети распада бивше Југославије.

Србија неће бити из три дела.
Изгубићемо и Косово и Војводину.

Странци у Србији немају шта да траже.
А све више се то односи и на саме Србе.

Волимо све балканске народе, али нису још сви дошли на ред.

Нико ништа не зна.
То је наше тајно оружје.

Сви убијени на Косову претходно су мучени.
Живели су у Србији.

Ми смо друга Швајцарска.
Нисмо у Уједињеним нацијама.

Наша судбина би била у нашим рукама.
Али нисмо хтели да прљамо руке.

Наши грађани раде за педесет немачких марака.
Национално достојанство не дозвољава им да поседују више новца агресорске земље.

Није истина да све стоји.
Пустили су нас низ воду.

Ми смо најслободнији народ.
Са толико незапослених имамо највише слободног времена.

Једино понос нису могли да нам узму.
Поносни смо што смо све изгубили.

Нисмо створили Велику Србију.
Изабрали смо мање зло.

Из нас мржња не може да избије.
Зато што је сувише дубока.

Народ ништа не види.
Гледа своја посла.

Разбија национално јединство.
Мисли својом главом.

Срби се више не свађају.
Сада неспоразуме решавају егзекуцијама.

Како да не будемо поносни на своју прошлост када је сваки наредни дан све гори?!

Народу не допире до свести да живи у беди, јер не може да купи ни новине.

Тек када више нисмо имали шта да видимо, пукло нам је пред очима.

Претекла нас је и Албанија.
Ко жури, врат сломио!

Народ не зна шта хоће.
А његова воља је за нас заповест.

Користимо ми и главу.
Стално идемо главом кроз зид.

Срби су одлучили да се окрену себи.
У изгледу је грађански рат.

Срби су много завидљив народ.
У Србији и живи завиде мртвима.

Ми смо страни плаћеници.
Преживљавамо захваљујући хуманитарној помоћи из иностранства.

Срби су најхрабрији народ.
Они немају шта да изгубе.

Срби избегавају интимне односе јер су чули да у Србији хара бела куга.

Можемо ми и брже.
Ако попусте кочнице.

С обзиром на то ко нам је све помагао више нам ни Господ Бог не може помоћи.

Зашто се свет меша у наша унутрашња питања када их чак ни ми не решавамо?

Интересантно је да у борби против читавог света баш нико није на нашој страни.

Нећемо дозволити страно мешање.
То смо рекли свим међународним посредницима у нашој земљи.

Чим сам чуо ратне бубњеве, знао сам да ће све да оде на добош.

Чим се умеша трећи, ту нема дијалога!

Не долази у обзир продаја земље.
Све док се не договоримо о цени.

Победили смо цео свет.
Тешко нам пада само чињеница што нам нико не честита победу.

Одлуком да у друге земље не могу да путују наши руководиоци највише је кажњен српски народ.

Цео свет је против нас, али ми знамо да су то све страни плаћеници.

Стално доживљавамо поразе, јер не можемо увек да побеђујемо.

И у овом рату били смо на страни победника.
Радили смо у корист нашег непријатеља.

Шта ће нам трећа страна у преговорима, када је сувишна чак и друга?!

Победа је наша.
Све остало је припало противнику.

Напад је најбоља одбрана.
Зато смо увек водили одбрамбене ратове.

Ја сам увек био оптимиста.
Од десет ракета једна ће сигурно промашити.

Вођа није за рат.
О томе говори чињеница да свог сина не шаље у војску.

Нисмо кукавице.
Не плашимо се да потпишемо капитулацију.

Вратили бисмо се на Косово после наше победе.
Али не дозвољава нам поражени.

Споразумевамо се рукама, а у случају крупнијих неспоразума користимо и ноге.

Агресор је промашио.
Погодио је мост на коме није било никога.

Прихватили смо све услове противника.
Пошто смо га претходно победили.

Легитимни циљ оправдава сва средства.

Мировни план нас је спасао од још веће победе.

Изненадили смо противника.
Није очекивао да ћемо прихватити све његове услове.

Они су такви агресори да смо њихова огњишта морали да бранимо од њих самих.

Војници умиру са вођиним именом на уснама.
Они су увек много псовали.

Да би победа била потпуна, морамо се обрачунати са онима који неће да славе.

Они из подземних склоништа цео народ воде под земљу.

Непријатељ је бројнији у ваздуху.
Ми смо бројнији под земљом.

Зарад мира спремни смо да и даље ратујемо.

Изгубили смо Крајину, Републику Српску и Косово.
Али сачували смо Југославију!

Војска се повукла.
Генерали су унапређени.

Нема много мртвих.
Реч је само о томе да су неки подлегли дезинформацијама.

Жртве нису биле узалудне.
Зато што сада живи завиде мртвима.

Одлучно не дамо оно што је наше.
Али можемо да се нагодимо око тога шта је наше.

Није истина да режим запоставља младе.
У рату су били у првим редовима.

Мораћемо да водимо још један рат јер непријатељ неће да призна пораз.

Да нисмо непријатељу објавили рат, он би нас напао мучки и потајно.

Не знамо шта се иза брда ваља.
Зато користимо минобацаче.

Треба да се боримо до последњег.
То само последњи човек може да изјави.

Летеће перје.
Ако долети голуб мира.

У ратовима поштујемо српску војничку традицију.
Увек нас погине више него непријатеља.

Не дамо да падне сенка сумње на нашу победу.
Зато се овде и не пали светло.

Ратни злочинац из Србије не може да се врати на место злочина.
То је сада туђа територија.

Дао бих ја крв за отаџбину, али не прима моју групу.

Швеђани двеста година нису ратовали.
Кад би само знали шта су све пропустили.

Све проблеме смо решавали у ходу.
Повукли смо се из Словеније, Хрватске, Босне и са Косова.

Југославија је била вештачка творевина.
А сада живимо у природи.

Идентификација је показала да су жртве Срби.

Захваљујући вођи, добили смо све ратове.
Иначе их не би ни било.

Нису се војска и полиција повукле са Косова него напредују према Војводини.

Ми не идемо на ноге окупатору.
Чекамо да он дође овде.

Не може на Косову да убија како ко стигне.
Неки ред мора да се зна.

У сукоб смо ушли потпуно растерећени јер познато је да у грађанском рату нема победника.

Данас смо дали велики допринос борби против тероризма.
Емитовали смо чак три саопштења.

На Косову постоји слобода кретања.
Избеглице то најбоље потврђују.

За Косово нема решења изван Србије.
Зато за Косово и нема решења.

Косово никада неће бити изван Србије.
И Србија ће ући у састав Велике Албаније.

Ми не дамо Косово, не дамо Косово, не дамо Косово...
Ми немамо Косово!

Ми смо против преговора о Косову јер знамо да се причом ништа неће постићи.

Косово је одувек било српско.
Да, било је.

Знамо шта хоће непријатељ на Косову.
Али не знамо шта хоћемо ми.

Србија никад неће издати Србе на Косову.
Они увек могу да дођу у своју матицу.

Срби су 1389. године изгубили Косовску битку.
А ми смо познати као народ који поштује своју традицију.

Косово је српска светиња.
Преостало нам је да се молимо Богу да га не изгубимо.

Косово је српски Јерусалим.
Претежно је насељено муслиманима.

-    Да ли су Срби победили или изгубили на Косову?
-    Видећемо.

Нећемо никада напустити Косово.
Ми Косово носимо у себи.

Срби су 1389. године морали да признају пораз на Косову.
Тада није било телевизије.

Требало нам је пуних шест векова да поновимо подвиг на Косову.

Нећемо дати Косово!
Све док нас грло не изда.

Према најновијим тумачењеима битка на Косову је представљала победу мировне политике кнеза Лазара.

Социјалисти су увек били на челу народа.
Први су избегли са Косова.

О Србима на Косову брине Савет безбедности.
Остали су у надлежности Службе безбедности.

Повукли смо се са Косова.
Да сви заједно прославимо победу.

Сачували смо територијални интегритет Србије.
Превише је било очекивати да сачувамо и Косово.

Иностранство се равнодушно односи према страдању Срба на Косову.
У томе предњачи српски режим.

Срби на Косову вишене напуштају своје домове.
Не смеју да изађу ни у двориште.

Срби ће се вратити на Косово.
Чим добију визе.

Вратићемо се ми на Косово.
Није прошло ни две хиљаде година, а Јевреји су се вратили у Јерусалим.

Ми се правимо Енглези.
Шиптари се праве Ирци.

Суседни народи су оборили комунизам.
И он се срушио у наше двориште.

Нису сви комунисти лопови.
Има међу њима и убица, разбојника и насилника.

Није тачно да смо под овом влашћу све изгубили!
Сачували смо комунизам!

Комунисти су преко ноћи постали социјалисти.
Та ноћ је трајала педесет година.

Косово је за социјалисте света земља.
Ту су имали сигурних тридесет посланика.

Комунизам је наша прошлост.
Садашњост.
И будућност!

Свако носи свој крст.
Осим комуниста.
Они носе шта стигну.

Владајућа партија није златна рибица да би народу испуњавала жеље.

Ми комунисти смо за једнакост.
Заиста бих волео да сви имају милионе марака као ја.

Универзитетски комитет владајуће партије закључио је да политици нема места на факултетима.

Други народи су на комунизам ставили тачку.
А ми три тачке!

Ако Србија остане последње комунистичко острво, биће претворена у архипелаг.

Владајућа партија није испунила ниједно обећање, јер срећа је лепа само док се чека.

Живим за дан када ће комунисти отићи.
За то сам спреман и да погинем.

Комунисти остају авангарда.
У свим партијама су на водећим местима.

У Србији нема довољно грађана за постојећи број политичких странака.

Тамо где су резултати слабији новинари морају више да се ангажују.

Код нас нема цензуре.
Све што се објави може слободно да се чита.

ТВ Дневник мора да траје сат времена јер само педесет пута поновљена лаж постаје истина.

Истина о нама никако да се пробије у свет.
Не може да пређе наше границе.

Живимо фантастично.
Окружени смо измишљотинама.

Ми не лажемо.
Ми само саопштавамо своју истину.

Сваки члан владајуће породице има по један медиј како се не би говоркало да постоји монопол у информисању.

Нема бољег начина да заборавите свакодневицу од гледања ТВ Дневника.

Оно што не забележи телевизија није се ни догодило.
Али државна телевизија бележи само оно што се није догодило.

Код нас је таква слобода да баш свашта може да се напише.
Ево, закон о информисању је доказ за то.

Забрањено је похвално писати о вођи.
Зато што није дозвољено објављивати неистине.

Свашта ми се привиђа.
Гледам државну телевизију.

ТВ претплата мора да се плаћа.
Ни циркус није бесплатан.

Ко не фризира информације, биће ошишан.

Није истина да стално лажу.
Понекад прећуте истину.

Ми не жмуримо пред истином.
Ми само гледамо државну телевизију.

Каква је разлика између шале и вести државне телевизије.
У шали је пола истине.

Читање квари вид.
Гледање државне телевизије ствара слепце.

Служе се ружним средствима.
Улепшавају стварност.

Контролисани медији подстичу људе на неконтролисане поступке.

Ваистину лажу.

Да жртве не би биле узалудне, ми их и не признајемо.

Не само да смо ударили темеље демократији него смо јој подигли и зидове.

Добили смо медијски рат.
И ми смо поверовали у то што говоримо.

Када дођу избори, онда се не бирају речи.

Левица је на изборима победила само у малим местима.
Али зато има подршку у метрополама какве су Пекинг, Пјонгјанг и Хавана.

Народ ретко греши.
Једном у четири године.

Народу се може десити да погреши.
На срећу, ту су изборне комисије.

Није добро да буде више кандидата.
Зато што Срби увек изаберу најгорег.

Због великог интересовања грађанима је омогућено да за владајућу партију гласају и путем телефона.

Гласао је против.
Значи да је дигао руку на себе.

Председник је добио толико телеграма подршке да ће се то рачунати и на наредним изборима.

После избора сигурно ћемо живети боље.
Неће бити кампање владајуће партије.

У Србији и превремени изборе касне.

Код нас постоји опозиција која се бори за власт и опозиција која се бори против власти.

Кретао се у интелектуалним круговима.
По двориштима затвора.

Да је у Србији лоше као што тврди опозиција, зар би овде дошле стотине хиљада Срба из Крајине, Босне и са Косова?

У Србији је лако бити опозиционар.
Тешко је доћи на власт.

Опозиција не може да промени власт на улици.
Не може, заправо, да промени ни назив улице.

Наша влада неће понављати грешке старе владе.
Она ће бити оригинална.

Ко је крив за белу кугу, црни курс, сиво тржиште, жуту штампу...?
Црвени!

Код нас четири јахача апокалипсе јашу једног коња.

Србија је добила владу националног спаса.
Спасавај се ко може!

Код нас нико не може да одвоји руководство од народа.
Нарочито у случајевима када народ шчепа руководиоце.

Код нас свако може да се обогати.
Зато што свако може да постане министар.

Једино код нас није било промене власти.
Зато што је наша власт најгора.

Наша земља се све више отвара.
Ево, сада имамо отворену репресију.

Молимо се Богу за оне који су на власти.
Да им Бог да памет.

Није тачно да се сви у влади праве луди.
Неки су природно обдарени.

Ми смо најгори, али од нас нема бољих.

Режим води политику чистих рачуна.
Рачуне грађана у банкама једноставно почисти.

У нашој земљи је нестао средњи слој.
Подземље се стопило са врхом.

Пружили смо грађанима чврст ослонац.
Довели смо их до просјачког штапа.

Тражимо само да нам верујете, а ми ћемо лагати како најбоље знамо.

Сит гладном не верује.
Проблем је што гладни све верују ситима.

Режим купује време продајом српских земаља.

Због оних на високим положајима ми смо у безизлазном положају.

Народ не види до чега је довела државна политика јер нема шта да види.

Сви проблеми се морају решавати политичким средствима: убиствима, прогонима, мучењима...

Наши политичари се држе глеса: „Говори српски, да те ни Срби не разумеју“.

Памет у главу!
Слушај глупљег од себе.

Народ их слуша.
Зато што не може очима да их види.

Не износимо прљав веш јер смо остали и без гаћа.

Вођа је против свих подела.
Он би цео плен за себе.

Они који су сачували мостове сада предњаче у њиховој обнови.

Људи који се мењају преко ноћи највише воле мрак.

Народу је тешко, али се режим труди да га олакша.

Имамо поштену власт.
Чланови владе не крију да су криминалци.

Ако се поштено одради посао, може се и код нас добро зарадити.
Професионалне убице то потврђују.

Глава је њихов главни ослонац.
Зато смо их и поставили на главу.

Користе се најпрљавијим средствима.
Перу новац.

Председник изузетно брине о државној благајни.
Према том новцу се односи као према сопственом.

Држава не дозвољава да ради ко шта хоће.
Зато и постоји организовани криминал.

Друге народе воде лидери.
Нас воде дилери.

Они нису страни плаћеници.
Напротив, они домаћи новац износе у иностранство.

Неки министри су поштени.
А неки нису откривени.

Износио је тешке неистине о председнику.
Тврдио је за њега да је частан, поштен и одговоран човек.

Увреда је рећи за њега да је Стаљинов ученик.
Он је већ постдипломац.

Ако не знамо да радимо, знамо да се бијемо, рече председник и нареди полицији да бије раднике.

Вођа јесте слеп, али се зато одлично служи штапом.

Наша привреда се развија најбрже на свету.
Плате и пензије не могу да прате тај темпо.

Немогуће је да председник не зна шта највише мучи народ.
Ваљда толико познаје себе.

Чим чује повике:
„Доле председник!“, он послуша глас народа, и повуче се у подземни бункер.

Вођа је непогрешив.
Јер, ко ради, тај и греши.

Није он масовни злочинац.
Уништио је само један народ.

Вођа слободне медије гуши.
Да га више не би звали балканским касапином.

Вођа је толерантан човек.
Може да отрпи све што је упућено на његов рачун.
Било домаћи, било инострани.

Кад би ишао на пусто острво, вођа би повео народ.

Председник је прогласио амнестију.
У знак колегијалности.

Вођини телохранитељи ускоро мењају посао.
Постаће граничари.

Вођа је Србима обећао шведски стандард.
Од тада се много Срба иселило у Шведску.

Нећемо га правити од блата.
Зато што ћемо остати без земље.

Вођа је изгубио главу, али се то није ни осетило.

Ово се не може назвати лутањем јер смо на челу имали вођу са јасним циљем.

Није истина да вођа није кооперативан.
Он прихвата све што се од њега тражи ултиматумом.

После вође потоп.
Од суза радосница.

Претходни председник владао је из гроба.
Зашто садашњи не би могао из бункера?!

Не може и јаре и паре.
И да вођа остане на власти и да Срби остану на својим огњиштима.

Како да оде председник државе када му нико не нуди азил?!

Нашег председника толико траже у свету да му не би дозволили ни да се врати у Србију.

Ни вођи није лако.
Када носи торбе пуне новца.

Вођа је политички мртав.
Зато на изборима добија највише гласова умрлих.

Правићемо га од блата.
Према свецу и тропар.

Код нас се добро живи.
Од многих можете чути:
Добро је, жив сам!

Познато је да од плате не може да се живи.
Због тога влада и не исплаћује зараде.

Влада је саопштила да ће сви запослени уредно и на време добити своје пензије.

Коначно су усклађене пензије и плате.
Сада ће и плате каснити по осам месеци.

Радосна вест:
Народ неће још дуго живети без хране.

Пензионери су и данас били у протестној шетњи.
Влада сматра да је то добро за њихово здравље.

Ни најстарији грађани Србије не памте када су добили пензије.

Хране има довољно.
Али постоји вишак становништва.

Срби су народ са дугим памћењем.
Сећају се и када су последњи пут јели.

Једем три пута дневно.
Сваки трећи дан.

Вођа нам је пре десет година обећао шведски стандард.
Нисмо ни слутили да Швеђани живе тако лоше.

Друштвени производ непрестано расте.
Још мало па ће моћи да се види.

Ми имамо монархију.
Код нас царују беда и криминал.

Паре постоје да се троше.
Зато и нема ваших штедних улога у банкама.

Привредни гигант је на прагу опоравка.
Само још да пронађемо неког доброг спознора.

Повећана је штедња.
Народ не купује чак ни храну.

Просветни радници који гладују требало би да се стиде.
Какав су они пример младим генерацијама?!

Дао сам пола плате да измирим рачуне.
И ништа ми није остало.

Ми смо економско чудо.
Право је чудо како смо са оваквом економијом уопште живи.

Веома је лоше што хиљаде радника пропалих фабрика продају цигарете.
Познато је да је пушење штетно по људско здравље.

Хуманитарна помоћ се дели равноправно.
И коме треба и коме не треба.

Родитељи уче децу да правилно користе прибор за јело.
За сада је обука углавном теоретска.

Били смо спремни да за отаџбину умремо од глади.
Међутим, појавила се несташица лекова.

Он је неваљало дете.
Стално тражи да једе.

Шта ако је влада украла пет пензија?!
Пензије су ионако мале и бедне.

Извозимо пшеницу јер наши грађани немају новца ни за хлеб.

Наши радници су ступили у генерални штрајк.
Али то се ни најмање није одразило на производњу у нашој земљи.

Код нас нема просјака.
Немају од кога да просе.

До одласка у пензију остало ми је годину дана, а до прве пензије ни пет година.

На све најаве да неће бити грејања, ми смо мртви хладни.

Какав евро?!
Срби ће и убудуће све плаћати главом.

Нема шансе да нас зло не чује.
Користи прислушне уређаје.

Полиција је срце овог режима.
Бије ли бије!

Полиција не хапси невине људе.
Свако, пре или касније, призна своју кривицу.

Народ издржава полицију.
На свим нашим демонстрацијама потврђује се изрека:
„Храни куче да те уједе“.

Нико није ухапшен без разлога.
Свако ко је ухапшен мораће и да одлежи.

Полицајци са завршеном академијом су интелектуалци.
Они бију главом.

Док дланом о длан, спљескали су нас.

Власт бије грађане.
Зато су грађани добри.

Пензионери су на протесту имали дугачак списак захтева.
А добили су само батине.

Не дозвољавамо окупљање народа зато што је сада најпотребније јединство нације.

Председника је немогуће променити на улици.
Познато је, наиме, да се он никада не креће улицом.

Грађани су изашли у шетњу.
Међутим, полиција их је натерала у трк.

Баш смо се наместили за пендреке.
Окренули смо леђа режиму.

Полиција је претресла стотину демонстраната, а није пронашла ни стотину динара.

Полиција је морала да интервенише против демонстраната.
Тако јој је наређено.

На испитивању су ме тукли.
То је био радни договор.

Полицијско испитивање је трајало до сванућа.
Јер дан је мудрији од вечери.

Цео дан су ме саслушавали.
Сада ништа не чујем.

Наше судије су објективне и непристрасне.
Пресуде доносе искључиво на основу тога ко да више.

Остварићемо знатне уштеде у правосуђу.
Једна особа биће тужилац, судија и иследник.

У нашем судству нема корупције.
Али, ако се договоримо, могао бих вам штошта рећи на ту тему.

Оптужница је подигнута.
Гиљотина може да се спусти.

Кажњен је иако је ширио оптимизам.
Тврдио је да ће пасти влада.

После извршења првостепене пресуде осуђени нема новца ни да напише жалбу.

Ви сте у праву.
Међутим, то право ми тумачимо.

Закон о информисању је либералан и демократски.
Не предвиђа смртну казну.

Припремају се измене закона о информисању.
Биће кажњавани и читаоци.

Ко каже да смо због њега изгубили десет година, добиће десет година.

Они који би да делују индивидуално, биће смештени у самице.

Судије суде само на основу закона.
А вођина реч за њих је закон.

У сферу информисања уведен је ред.
Испред судница чекају новинари и уредници.

Само непријатељ не види резултате наше политике.
Намерно неће да гледа ТВ Дневник.

Издајници добијају доларе из иностранства.
Патриоте доларе износе из земље.

Писцима графита обезбедили смо идеалне услове.
Смештени су између четири зида.

Нема тих долара за које бих издао своју земљу.
Ја више волим марке.

Одговорили смо жестоко.
Иако нас нико ништа није питао.

Непријатељ и даље води специјални рат против нас.
Мало-мало, па немачка марка скочи у односу на динар.

Окружени смо све самим непријатељеима.
Нисмо, значи, сами.

Када сам сазнао да су увели цензуру, остао сам без речи.

Рукописи се не враћају.
А често се не враћају ни аутори.

У тексту је било сувишних реченица, па су аутора скратили за главу.

У мраку нам књиге нису потребне.

Успео је писањем да променим свет.
Због написаног, послали су га на други свет.

Тамо где писци наоштре пера, ту лети перје.

Није продао душу ђаволу.
Није имао чиме да тргује.

Они којима су уста пуна земље све претварају у блато.

Прво скочи, па реци – у помоћ!

Срећа је лепа само док се чека.
А ми умиремо од лепоте.

Он је човек од речи.
Одмах се видело да је од слабог материјала.

Тврдите да су два и два четири.
А где су вам докази за то?!

Шта би тек било са нама да нас вођа не воли?!

Шансе су на нашој страни.
Искоришћене прилике на њиховој.

Стално нам долећу два врана гаврана.
Свака птица своме јату.

Проблем је у томе што брод који тоне не напушта путнике.

Њега можеш на рану да привијеш.
И да одмах добијеш гангрену.

Медицина је толико напредовала да сад људи умиру здрави.

Не сеци грану на којој седиш.
То није еколошки исправно.

Дошао је тренутак истине.
За истину су резервисани само тренуци.

Није све отишло у пропаст.
Још има времена.

Види се светлост на крају тунела.
То горе наше куће.

Најгоре је прошло.
А и ми са њим.

Ничега се не сећам.
Зато што нисам злопамтило.

Мислим, дакле, ко ми је крив?

Ја сам за промене.
Човек сам за све режиме.

Да ли сам параноик?
Имам утисак да иза нас нема никога.

Ћутим све време јер пазим шта причам.

Рекао сам шта имам.
Сада ништа немам.

Ја сам финансијски геније.
Преживљавам без пара.

Убио сам човека у себи.
 И за то сам богато награђен.

Ја сам највећи југоносталгичар.
Жалим и за овом Југославијом.

Нећу бити на доживотној робији.
Добио сам визу.

Нисам хтео да се сагињем.
Зато сам видео све звезде.

Зашто пишем афоризме?
Зато што не могу све да их запамтим.

Пишем афоризме јер после свега остајем без речи.