Александар Југовић

„Огледало за вампира“ Адријана Сарајлије као „увод у вампирологију савременог друштва“

Адријан Сарајлија нас у свом роману води на узбудљиво путовање савременим друштвом служећи се научном фантастиком, хорором и магијским тумачењем света. Очитим талентом за приповедање, аутор се маштовито креће између тананих граница науке и мита, фантастике и реалности, беде и сјаја друштва, светла естрадне позорнице и тмине социјалних светова, наде и страхова људи, здравља и болести, манипулације моћних и покушаја отпора немоћних, еротичности и садистичке сексуалности, архетипског и друштвено хиперреалног.

Главни јунак, маргинализован због своје физичке природе и болести, професор историје једне конзервативне школе у Бразилу, својим путовањем у трагању за личним егзистенцијалним одговорима, у ствари показује сву аномичност, лицемерност и „патологију“ друштва спектакла у коме данас живимо. Бразил овде постаје само једна парадигма или ауторова приповедачка кулиса универзалности савременог неолибералног и дволичног света: то је друштво изразитих социјалних контраста, фавела и неслућеног богатства, модерне технологије и живота људи у урбаној прашуми (сламовима), конфузије између  еротско-дионизијског и сексуално-перверзног.

Путовање професора Едуарда почиње његовим сукобом са конзервативним морализмом школе у којој ради, на шта он реагује бекством у машту о свету вампира. Сарајлија уочава како различитост у друштву (физичка, интелектуална, сексуална) тражи решења смислености своје егзистенције када се она не проналази у друштвено дефинисаним групама „неприлагођених“ и  социјално контролисаних. Парадокс његовог главног јунака је у томе што он на свом путу искушења користи средства која су израз „естрадне културе“. Вођен жељом за „осветом“ друштву које га маргинализује, Едуардо се подвргава хируршким пластичним операцијама бељења коже и надградње зуба, завистан је од Интернета, магијски се преображава у другу личност и ново атрактивно физичко тело који га воде до неспутане жеље за славом, богатством и свиленкастим животом медијске звезде.

Јунак се укључује у ријалити програм и забавља са „естрадном девојком“ коју привлачи због своје бруталности. Он постаје део медијског друштва и мета таблоида који промовишу деинтимизацију човека али и„распродају“ људског бола. Аутор одлично запажа да је ријалити пустио дух из боце: хуманитет постаје небитан, важни су гледност и рејтинг, при чему је кључно питање докле се иде у медијској манипулацији људима. Сарајлија нам брутално јасно саопштава да продаја људскости нема границе: његов јунак постаје део ријалитија у коме је циљ да као вампир добровољним учесницима сиса крв, а победник треба да буде онај кога вампир прогласи да је има „најукуснију“.

Упаковану спољну глазуру медијски конструисаног савременог друштва, Сарајлија јасно препознаје као лажну, сликајући светове „другог друштва“: проститутки, трансвестита, корупције, беде, политичке манипулације, организованог криминала, политичког и војног колонијализма, употребе људи у експериментима и злоупотребе медицине. Сценом бизарне гладијаторске борбе људи на живот и смрт у фавели Рио де Жанеира, аутор се враћа идеји политичке филозофије Томаса Хобса, о томе да човек постаје човеку вук, онда када људи живе у неуређеном и вредносно сломљеном друштву.

Аутор нам користећи хорор иконографију саопштава да секс, моћ и медијска слава, јесу кључне вредности друштва спектакла. Јунак романа је у конфузији са својим сексуалним идентитетом и његово искушеничко путовање јесте и трагање за њим. Сарајлија са користи метаморфозом професора Едуарда у вампира („вампириња“) како би нам показао страхове човека који живи у савременом друштву: због припадања, социјалног статуса, сексуалне оријентације, здравља, итд. Његов јунак је парадигма збуњеног, маргинализованог и несрећног човека у времену медијског конзумеризма.

Враћајући се вампирском миту, аутор нас упозорава и на деструктивност савременог света у коме се, медијски посредовано, неосетно “исисавају” наша осећања према хуманитету, где нестаје разлика између стварности и конструкције људског бола. На неки начин овај роман нас уводи у мултидимензионалну (митску, магијску, научну, психолошку, сексуалну, политичку, економску, социјалну, медијску) анатомију “вампирологије савременог друштва”, остављајући нам на размишљање питање: да ли је данас “жеђ за крвљу” изражена у сталним ратовима или интерперсоналном насиљу на микросоцијалном плану,  продукт људских страхова, социјалних неједнакости, тежње за моћи, сексуалних дисфункција или свега тога заједно?    

Проф. др Александар Југовић, доктор политичких наука, професор теорије и медиологије друштвених девијација на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду