Саша Недељковић

Соколска задруга у Чибачи

Савез сокола радио је на оснивању задруга. На Пилама код Сарајева основана је прва соколска здравствена задруга у Југославији. (1) О напорима жупе Мостар истакнуто је у часопису „Соколско село”: „Без имало буке и рекламе мостарска Соколска жупа прва је свестрано почела истраживати методе рада на новом терену, које би могле задовољити потребе села. Те су методе и нађене личним контактом, живом речју и посебним писмима. Отпочело се је на препороду сељака у просветном, хигијенском, пољопривредном и задругарском погледу. Сељак је почео кроз соколске чете да сеје нова семена, за која дотле није ни знао. Почеле су се садити воћке и тамо, где никад пре нису. ... Оснивају се и соколске задруге.(2) Соколска Жупа основала је у Мостару Соколску задругу. Циљ задруге био је да прибавља семе, пољопривредне алате и справе. (3)

Соколско друштво Дубровник радило је на оснивању задруга на селу. Бранко Хопе, члан соколског друштва Дубровник писао је о сеоским четама у листу Савеза сокола „Соколском гласнику“. У свом чланку истакао је: „ … Са селом морамо бити у тесној вези, село морамо чешће обилазити, сродити се са његовим животом, упознати његове тегобе, поучавати га и од њег се учити. То се може постићи само непрестаним контактом старешинства жупе и села, ... што је мањи териториј то је контакт чешћи а успех већи.“. У чети Доња Жупа основана је Соколска поврћарско–воћарско–цвјећарска задруга која је тежила да свој делокруг проширити на све околне чете. Она је требала да преузме централно вођство производње и продаје поврћа, воћа и цвијећа. (4) Задруга је сарађивала са Савезом воћарских задруга у Београду. Бошко Мишић из Чибаче посетио је начелника Милутиновића у министарству пољопривреде у вези помоћи за унапређење ове гране пољопривреде. Тражио је да један представник задруге оде у Грчку да се упозна са начином паковања смокава. (5)

Члан сокола Иво Мишић Николин одржао је у Чибачи на дан Три краља 1935. предавање о култивацији Жупе и Бргата у претходних 10 година. (6) Специјални жири на Покрајинској пољоделској изложби 1935. у Официрском дому у Дубровнику доделио је Соколској задрузи Чибача диплому у знак признања. (7)

Бошко Н. Мишић писао је у листу „Дубровник“, гласнику Срба католика 1937. о соколској задрузи. Соколска поврћарско–воћарска и цвјећарска задруга у Чибачи код Дубровника бавила се паковањем сухих смокава од 1933. те је како је истакао, прва у овим крајевима почела са овим радом. Паковали су резане смокве у целофан. Овако паковане смокве наишле су на одличну прођу, те су сваке године продали по неколико хиљада пакетића, а највише су послали у Словенију. (8)

Соколска задруга учествовала је у прослави Дана Уједињења 1937. Први децембар је прослављен у Горњој Жупи. Рано ујутро празник је обележен пуцањем мужара. Соколи су под барјаком присуствовали свечаном благодарењу у цркви Мандалијене. Ту су се нашли окупљени и соколи Доње Жупе, наставници Основних школа са школском дјецом, те школска дјеца са наставницом Занатске школе. После одржаног благодарења Б. Н. Мишић одржао је говор, позивајући соколе и остале сељане да кликну трократно „Живјела моћна и велика уједињена Југославија“. У свом говору је истакао: „Браћо и сестре! Данас се навршује 19–годишњица нашега Ослобођења и Уједињења. Данашњи дан је најзначајнији дан у хисторији нашега народа ... Деветнаест година нашега уједињења није донијело оне резултате које смо ми соколи очекивали ... Живећи вјековима разједињени, туђини нам ставише разне препреке том духовном уједињењу. Зато браћо и сестре, наша соколска дужност која избија из соколске мисли јест ширити братску љубав и једнакост, кроз гесло: „Брат је мио које вјере био!“. Само овако радећи утрти ћемо пут ка нашем духовном уједињењу. Ми знамо да ћемо овако радећи наилазити на разне потешкоће и неразумијевање, тим више што су се данас након 19 година нашега Уједињења нашли лажни пророци који народу приповједају умјесто љубави мржњу и небратство. ... А ми браћо и сестре данас смо још више позвани да удвостручимо наш соколски рад који је сав испуњен љубављу и братском слогом, све за добро младога нам Краља и за величину и недељивост Александрове Југославије.“ Соколи Горње Жупе су закључили да у будуће сваког Првог децембра одрже сједницу са сијелом Соколског погребног братства. Братство је основано тога дана при соколској чети. Циљ ове замисли је да се гаји самопомоћ и реално соколско братство, тако сви соколи један другог у свакој прилици помагати, а особито при пољским радњама и у случају елементарних непогода држећи се оне „Сви за једнога, а један за све“. Свечаност је завршена певањем „Ој Славени“. (9)

Саша Недељковић је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене

1. „На Палама код Сарајева основана је прва Соколска здравствена задруга у држави“, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 децембар 1935, бр. 45, стр. 8, 9;
2. „Првоборци за народно јединство“, „Соколско село“, Љубљана, децембар 1934, бр. 12, стр. 177;
3. „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“, стр. XV, XVI, LI, 14,75, 76, 77 ;
4. Бранко Хопе, „Разграничење жупа“, „Соколски гласник“, Љубљана, 11 аугуста 1930, бр. 19, стр. 2; „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр. 9, 28, 188;
5. „Соколско повртарско–воћарска и цвећарска задруга у Чибачи крај Дубровника“, „Соколски гласник“, Љубљана, 4. септембар 1936, бр. 35, стр. 3;
6. „Једно предавање у Чибаћи“, „Дубрава“, Дубровник, 16 сијечња 1935, бр. 21, стр. 3;
7. „Успјех пољоделске изложбе“, „Дубрава“, Дубровник, 18 Сијечња 1936, бр. 44, стр. 2;
8. Бошко Н. Мишић, „Рад око паковања сухих смокава“, „Дубровник“, Дубровник, 7 Август 1937, бр. 28, стр. 4;
9. „Прослава Првог децембра у Горњој Жупи“, „Дубровник“, Дубровник, 4 децембар 1937, бр 45, стр. 3; „Поздрав брата Сокола“, „Дубровник“, Дубровник, 11 Децембар 1937, бр. 46, стр. 4;