Саша Недељковић

Соколи и сађење словенске липе

Соколи су у духу традиције садили Словенске липе. У Суботици је 24 марта 1935. засађена Словенска липа. Соколи су засадили прастаро словенско знамење на северној граници као опомену и упозорење да ће ту и остати. Соколи су поставили липу као гранични стуб на северној међи. Словенска липа требала је да буде зборно место онога часа, када соколи буду заменили своје црвене кошуље, сурим копоранима, да би и делом доказали, да је сваки педаљ земље неприкосновен. Свечаност сађења Словенске липе протекла је скромно, у знаку жалости за краљем Александром. Председништво слетског одбора, сви делегати северних соколских жупа и сво чланство Соколског друштва у Суботици окупило се на летњем друштвеном вежбалишту, одакле су кренули на Ериов трг пред Градску кућу, где је у малом парку било одређено место за сађење липе. На трибини били су: представници бана, командант Потишке дивизијске области, градски сенатор Пољановић, остали представници власти, установа и корпорација из Суботице. Савез сокола представљао је др. Игњат Павлас, члан Управе Савеза СКЈ, старешина Соколске жупе Нови Сад и председник Слетског одбора. Северне соколске жупе заступали су: др. Јова Поповић, заменик старешине Соколске жупе Петровград; др. Драган Колачевић, члан управе Соколске жупе Бјеловар; Михајло Дојчиновић, тајник Соколске жупе Марибор; др. Никола Перваз, тајник Соколске жупе Нови Сад заступао је Соколску жупу Вараждин; Милован Кнежевић, заменик старешине Соколске жупе Нови Сад; Бранко Чипчић, заменик старешине Соколске жупе Београд и др. Иво Јелавић, заменик старешине Соколске жупе Осијек. Свечаност је отворио подпредседник Слетског одбора инг. Коста Петровић. Изразио је захвалност сокола цивилним и војним властима, као и корпорацијама и свима који су присуствовали свечаности. Ненад Рајић, старешина Соколског друштва Суботица, позвао делегате жупа да засаде липу. Липу су донели соколи и соколице Соколског друштва Суботица. Липу је примио др. Игњат Павлас и са осталим представницима северних жупа засадио је уз звуке војничке молитве. Овај чин је посматрало гологлаво око 5.000 присутних. Др. Павлас је предао липу на чување градској општини, у име које је примио градски сенатор Јосип Пољаковић, обећавши, да ће Словенску липу чувати као знамење слободе и јединства. Слетски одбор приредио је за делегате Савеза и жупа заједнички ручак. Након тога пошли су на преглед слетишта. (1)

У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије јуна 1936. На Видовдан 28. јуна 1936. одржана су такмичења соколских музика, тамбурашких и певачких хорова и гуслара. По завршеном соколском Видовданском помену формирала се пред Соколским домом поворка која је на челу са представницима словенског соколства, представницима власти и соколском музиком, пошла до Ериовог трга, где је била посађена Словенска липа. Сав простор и трг Слободе били су испуњени масом сокола и грађанства, које је присуствовало симболичном свечаности полагањем земље коју су донели представници соколских јединица из свих крајева на могилу под Словенском липом. Свечаност је почела свирањем химне “Хеј Словени”. Први су пришли липи браћа из Истре, који су сасули земљу донету из тамошњих неослобођених крајева. На крају је соколски хор из Радовљице у словеначким народним ношњама певао “Хеј Словени”. На слету слетску сцену „Хеј Словени” извело је 2.065 чланова, чланица, мушког и женског нараштаја, мушке и женске деце, чланова соколских чета Соколског друштва Суботица и 400 војника суботичког гарнизона. Приказана је основна мисао Соколства Кроз соколство - Славенству !. Са балкона Соколског дома поздравили су окупљене соколе старешина ССКЈ Гангл, министар за физичко васпитање народа др. Јосип Рогић, председник општине Ивандекић, представници чешког, пољског, руског сокола и бугарског Јунака. У свом говору Ивандекић је истакао: „ ... Овај слет има данас још већи значај, јер је он и манифестација свесловенске узајамности. Овде су наша браћа: Бугари, Чехословаци, Пољаци и Руси, с којима у заједници имамо да остваримо речи песникове о мисији Словенства, ... Браћо, нека вам је братски поздрав од наше беле Суботице, која у нашој држави као звезда северњача показује пут на узбурканом мору, да срећно дођемо у луку словенског спаса !”. (2)

У Загребу је у Соколском друштву Загреб I прослављен Дан Уједињења 1936. Том приликом соколи су организовали сађење словенских липа и откривање спомен-плоча краља Александра и председника Чехословачке Масарика. Од загребачких славенских друштава били су присутни: Милан Јуришевић у име југославенско-бугарске лиге; инг. Фрањо Колибаш заступао је југославенско-чешку лигу, Војтјех Зборник заступао је Чешку беседу; Вацлав Пех и Јакоб Јакобчић заступали су Чехословачке легионаре у Југославији; Станислав Томашек и Антун Ришлави заступали су Чехословачку обец; Бохуслав Кобрле Чехословачки савез. Били су присутни чланови Руске колоније у Загребу. Од загребачких националних и културних друштава били су: Дечји дом Витешког краља Александра ... , Добротворна задруга Српкиња, “Истра” добротворно и просветно друштво, Обласни одбор Јадранске страже, Југославенски народни женски савез, Југословенско професорско друштво, Удружење ратних инвалида, Савез сокола, ..... Свечаност је почела кад су трубачи војне музике затрубили свечане фанфаре из Сметанине опере “Либуша”. Музика је затим свирала Пашћанов “Соколски поздрав”. Старешина друштва Дебељак поздравио је присутне и позвао подстарешине да засаде липе, а чланове предњачког збора да открију спомен-плоче. Др. Фран Брнчић, I заменик старешине, дигао је са земље прву липу истакавши да је ова липа, симбол словенског света, посађена у спомен краља Александра. Музика је свирала државну химну. Чим је завршено са свирањем химне, др. Стеван Матић, други заменик старешине, дигао је са земље другу липу. У свом говору истакао је да липу саде у част председника Т. Г. Масарика. Музика је свирала чехословачку државну химну. Предњаци који су стајали са обе стране плоче посвећене покојном краљу, за време говора др. Брнчића повукли су народни ћилим са плоче, док су предњаци који су стајали са обе стране плоче посвећене Масарику учинили исто за говора др. Матића. Спомен плоче биле су израђене из белог мермера, док су натписи у стилизованом старословенском писму исклесани по нацрту Олге Хекер, учитељице Умјетничке академије. (3)

Саша Недељковић je члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене

1. М.Б.Н, „ Свечаност сађења Словенске липе у Суботици ”, „Соколски гласник”, Љубљана, 5 априла 1935, бр. 15, стр. 3, 4;

2. „Свечаност полагања земље на могилу под Словенском липом”, „Величанствени збор Соколства пред Соколским домом”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 5, 7, 8;

3. „Сађење славенских липа и откривање спомен-плоча у част Витешког краља Александра I Ујединитеља и Претседника-Ослободитеља Т.Г. Масарика”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 децембар 1936, бр. 49, стр. 3,4;