Слободан Шкеровић

Говори асемички о асемичком

Асемичко је друго име за енформел, као у апстрактној уметности.

Асемички текст или песма, могу да имају све неопходне особине поезије: ритам, звук, удар силе (који је интуиција = увид). Словне групе које нису препознатљиве као речи, јесу у служби поезије, упркос чињеници да језик сâм није представљен. Јавља се питање: да ли је језик неопходна особина поезије или не?

Уметнички или поетски поступак користи разлику у напону како би осликао свемир чињеница, али „значење“ овог свемира није део поступка. Смисао је строго последица идеолошких, хијерархијских система који се користе како би „организовали“ чињенице и на тај начин им доделили „значење“, условљавањем елемената слике помоћу извесног поретка зависности. Због тога, смисао јесте тумачење. Такав систем тумачења јесте – језик.

Могуће је користити постојеће речи језика на асемички начин.

Ово може да буде збуњујуће, али поигравање претпостављеним и усвојеним значењем речи, уништиће уобичајено тумачење – то је „деконструкција“ језика. Стога, ово је одговарајући поетски поступак, иако текст на први поглед не изгледа асемички.

Асемички начин дефинисања поетског поступка дат је у Сигналистичкој теорији свега, у једној (асемичкој) реченици:

„Однос између апстрактног и стварног (конкретног) јесте анализа.“

У овом случају „све“ је садржај читавог Свемира, али није дефинисано као бројне разнолике „чињенице“ (које природно примамо чулима). Бескрајни делови Свемира, подређени анализи преводе се у апстрактно, тако да је њихова „стварност“ двојака – амбивалентна или апсурдна. Анализа надилази важност простора/времена и доводи све на једно место истовремено. То је рад силе, апстрактног – енергија. Овакво постављање поезије омогућује потпуну креативност.

Очевидно је да је услов за примену поетског поступка знање. Знањем „облика“ и њихових заједничких особина, могуће је користити се њима без аксиоматског (арбитрарног) система, као што су језик или математика.

Делањем с позиције апстрактног, песник може да створи сопствени поредак догађаја без коришћења било каквог условљавања и када се то чини, последица ће бити асемичка, иако потпуно разлучива.

Синоними анализе су: истина, деконструкција (разградња), уметност, поезија, драма, смрт, итд.