Брана Димитријевић

Опроштај од примаријуса др Будимира Павловића

Редовног члана Академије медицинских наука и некадашњег председника Секције за историју медицине Српског лекарског друштва

Беседа испред капеле на Новом Гробљу, 19. јануара 2015.

Драги наш, докторе Будо.

Требало је имати снаге и моралне куражи па одживети сав Твој живот.

Рођен си као оџаковић и коленовић, у породици која је и с очеве и с мајчине стране памтила генерације и генерације својих предака. Отац Ти је био краљев ађутант, а мати дворска дама.

Али...

Ствари ће се изменити преко ноћи. Избија Други светски рат, а Ти убрзо, као гимназијалац постајеш – народни непријатељ. ОЗНА Те хапси 1946. године на Светог Саву. Осуђен си на временску казну, и губитак права на универзитетско школовање, јер си – како у пресуди пише – „одрастао на краљичином млеку.“

После матуре одлазиш на одслужење војног рока у Словенију. И тамо, једне ноћи, док стојиш на стражи, приметиш распламсавање пожара у близини. Почела је да гори велика задружна штала препуна крупне стоке. Не оклевајући трчиш да помогнеш. Разваљујеш врата. Широко их отвараш. Утрчаваш да би ослободио грла везана за јасле. Излазиш последњи, а та тобом се уз тресак и ломљаву руши кров штале.

А већ су дотрчали мештани, који имају шта да виде: штала је изгорела до темеља, али је благо спасено. Сутрадан њихова делегација одлази Твом војном команданту, да му изрази најдубљу захвалност. Препун поноса, командант те позива. Чиме да те наградимо, војниче Павловићу? Дозволите ми да упишем студије које желим.

И – забрана је скинута.

Уписујеш медицину, која за тебе није само скуп знања о грађи и функционисању човечијег тела, ни вештина препознавања болести и поремећаја, ни умење лечења; медицина је, то сматраш од почетка, неодвојива од највиших етичких вредности, које лекар мора поседовати. Тих највиших етичких вредности држаћеш се читавог свог живота.

Мимо лекарске праксе, упустићеш се у једну сасвим забатаљену област у – историју медицине. Постаћеш први доктор наука из те области. Написаћеш књигу: Историја српске медицине, која представља твој тихи протест, твој документован ответ дотадашњој пракси изједначавања историје медицине на просторима Југославије – „по републикама“, с тежњом да се историја српске медицине што више умањи. А то је немогуће. Ти то доказујеш без превелике помпе Твојим докторатом и невеликом Твојом књигом.

Годинама ћеш бити кустос Музеја српске медицине, мада ниси пристајао да те кустосом назову, знајући право значење те речи. Али био си више од тога. Био си нераскидиви део тог музеја. Увек спреман да сваком ко се интересује за историјска факта, помогнеш што најбоље можеш. Знао си наслов сваке књиге, изглед сваког документа. Помагао си свакоме, искрено, с радошћу. Држећи се највишег етичког правила да је наше уистину само оно што дамо другоме, спроводећи то, из дана у дан, годинама.

А када је Музеј српске медицине постао део Музеја науке и технике, када су се реновирале његове просторије, поставила одговарајућа светла, и сачинила нова поставка, речено Ти је да више не мораш долазити. И Ти си – ишчезао. Али само из музејских просторија, не из памћења многих и многих, чак нелекара. Није те заборавила Секција за историју медицине Српског лекарског друштва, чији си председник био годинама. Претпрошлог пролећа приређен Ти је величанствен hommage у Сремским Карловцима. Велика сала древне гимназије није могла да прими све оне који су похрлили са свих страна. И крај зидова се стајало.

Драги наш Будо, нећу набрајати награде и признања која си за живота заслужио, поменућу само Твоје чланство у Академији медицинских наука Српског лекарског друштва, којим си се поносио; и рећи: ниси живео узалуд! Исправљао си своју злехуду судбину, али још и више заблуду о непостојању српске медицине, њене историје, њених узлета и падова. Твојим докторатом, Твојом књигом, узорао си бразду, посејао семе, засадио воћњак, готово неприметно. А, дрвеће је, гле, порасло и окитило се цветовима. Данас је секција за историју медицине позната и изван граница Србије, А ове године ће се, ако Бог да, одржати се шести узастопни конгрес Секције под увек истим насловом 800 година српске медицине.

А шта је то него само други наслов Твоје књиге, на чему смо Ти вечно захвални.

Почивај у миру, драги наш докторе Будо.

Нека ти је лака земља.

Нека је покој Твојој племенитој души.

Амин.

Проф. др Брана Димитријевић

Председник Секције за историју медицине

Српског лекарског друштва