Бранислав Брана Димитријевић – изабрана биобиблиографија

Рођен у Београду 27. 11. 1939. Стоматолошки факултет Универзитета у Београду завршио 1963. године, с просечном оценом 8,7. 1966. године изабран за стручног сарадника на Стоматолошком факултету, на предмету Максилофацијална хирургија, потом за асистента, доцента, ванредног, редовног професора у ком звању је пензионисан 2005. године. Специјалиста је Ортопедије вилица и стоматолошке протетике (1969), магистар наука по одбрањеној тези Поремећаји говора особа са стеченим дефектима горње вилице и/или меког непца и обнова протетском реконструкцијом (1976), доктор наука по одбрањеној тези Засупање фонијатријских принципа у формирању горњовиличних постресекционих протеза (1980). Као стипендиста Британског савета боравио три месеца (1973) у Бредфорду, Лестеру, Глазгову, Лондону усавршавајући се у максилофацијалној протетици. Тада је примљен за прекоморског члана Института за максилофацијалну технологију, а касније када је Институт променио име у Институт максилофацијалних протетичара и технолога (The Insitute of Maxillofacial Proshetists and Technologist) проглашен је (1987) за почасног. Студијски је – поводом максилофацијалне протетике – боравио две недеље у Паризу (1982).

Током свог радног века основна делатност му је била максилофацијална протетика, дисциплина у повоју, не само на Стоматолошком факултету него и шире, у европским и светским размерама. На основу резултата свог клиничког рада сматран је у бившој СФРЈ најистакнутијим стручњаком у овој области, а према једном америчком часопису и једним од истакнутијих у Европи (Compend Contin Educ Dent, Vol. XIV, No 2, pp 194)

Сарађивао је на развоју биоматеријала и информатике, као наставник Центра за мултидисциплинарне студије у Београду. Творац је плана и програма специјализације максилофацијалне протетике и окуларистике за свршене зубне техничаре; стога је био неко време наставник Зуботехничке и Више зуботехничке школе, и сарадник Кабинета за очну протетику ортопедског завода „Рудо“. Један је од оснивача Централне комисије за судско-медицинска вештачења Стоматолошког факултета у Београду, а до пензије је био повремени члан Судско медицинског одбора Медицинског факултета у Београду. У Јеревану (Јерменија) је 1993. године основао Кабинет за максилофацијалну протетику. Стога је проглашен почасним доктором Државног медицинског факултета у Јеревану (1995). Почасни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва постао је 2008. године. Био је члан председништва Југословенског удружења за медицинско право, сада Удружења за медицинско право Србије. Био је председник Секције за историју медицине српског лекарског друштва (2009-2015), а од 20. јануара 2008. године је уредник електронске библиотеке „Историја медицине“ Међународне културне мреже „Пројекат Растко“, за шта је 2011. године награђен од стране Српског лекарског друштва – „Златним пером“.

За свестран рад на културном плану награђен је „Златном значком“ Културно – просветне заједнице Србије (1990). 1990. године постао је члан Удружења књижевника Србије, из кога је иступио 1999. године. Награђен је Захвалницом с плакетом Војске Србије и Црне Горе – Сектор за логистику ГШ ВСЦГ Санитетска управа – за заслуге у изучавању историје Санитета српске војске у Првом светском рату.

КЊИГЕ 1

1. Suvin M., Branovački D.: Dostignuća u stomatološkoj protetici - Liber, Zagreb, 1977 (odeljak Marić D., Dimitrijević B.: Suptotalna krezubost, str. 170 – 181)

2. Димитријевић Б.: Максилофацијалне протезе и говор – Дечје новине, Горњи Милановац, 1984.

3. Димитријевић Б.: Протезе лица – НИРО Партизан, Београд, 1988.

4. Димитријевић Б., Стефановић П.: Трауматологија и максилофацијална протетика – Ники. Београд, 1992.

5. Димитријевић Б.: Стоматологија и култура – Нова Европа, Београд, 2002

6. Савићевић М.: Професори Медицинског факултета у Београду (Димитријевић Б.: Одонтостоматологија, 341 – 343) ЦИБИФ и Медицински факултет Београд, Београд, 2003.

7. Dimitrijević B.: Sačuvati zube i dzep – Filip Višnjić, Beograd, 2007.

8. Beloica D.: Povrede zuba – Stomatološki fakultet Beograd, Beograd, 2007.

(odeljak Dimitrijević B.: Sudsko-medicinski pogled na povrede zuba, 147 – 150)

КЊИГЕ 2

1. Димитријевић Б.: Одгонетка клокотризма (есеј) – „Синтеза“, Крушевац, 1983.

2. Dimitrijević B.: Balada o Košavi – Stilos&Bata, Beograd, 1990. (Prva nagrada na konkursu za neobjavljeni roman)

3. Димитријевић Б.: Шева у врту предсказања (збирка прича) – Култура, Београд, 1993.

4. Димитријевић Б.: У контејнеру – записи српског војног хирурга 1916 – 1918. (документарна проза) – Апостроф, Београд 2001: Водич за родитеље, Београд, 2004 (друго издање)

5. Димитријевић Б.: Јереванско пророчанство (путописни есеји) – Нова Европа, Београд, 2001.

6. Димитријевић Б.: Београдски кошмар Михаила Булгакова – Псеће срце други део, Вајат, Београд, 2004.

7. Димитријевић Б.: У равницама привида (докуменатарна проза) – Филип Вишњић, Београд, 2008.

8. Димитријевић Б.: Моја герила – Infinitas, Београд, 2010.

САМО У ЕЛЕКТРОНСКОЈ ФОРМИ

1. Димитријевић Б.: Кретен на висоравни (роман) – www.branadimitrijevic.com
2. Димитријевић Б.: Кретен у подножју (роман) – www.branadimitrijevic.com
3. Димитријевић Б.: Базар лутајућих душа (роман) – www.branadimitrijevic.com

НАУЧНИ И ДОКУМЕНТАРНИ ТВ ФИЛМОВИ

1. Протезе и говор – сценариста и водитељ Брана Димитријевић – Радио Телевизија Београд 1977. (Награђен исте године плакетом „Никола Тесла“ на фестивалу Научног и документарног филма. Приказан са стручном скупу у Лондону (IMFT) 1978, и у Монтреалу на међународном скупу „Примењена лингвистика“ 1979.)
2. Легенда о Драгоманцима – сценариста и водитељ Брана Димитријевић – документарни филм – Радио Телевизија Србије 2003
3. Од кројачке игле до хируршког ножа – сценариста и водитељ Брана Димитријевић – Радио Телевизија Србије 2011.

ФЕЉТОНИСТИКА

1. Димитријевић Б: Заборављени горостас – Политика, септембар – октобар 2001.
2. Димитријевић Б.: Добруџа 1916 – Политика, октобар 2007.

УРЕДНИЧКА ДЕЛАТНОСТ

1. Српски војни санитет у 1916. години – Монографије научних скупова АМН СЛД, серија Б. вол. 1., бр. 2, Београд, 2007. – (Са прим. др Александром Недоком)
2. Студенички зборник – 800 година српске медицине – Infinitas&Српско лекарско друштво, Београд, 2011. (Уредник)
3. Пчињски зборник – 800 година српске медицине – Infinitas&Српско лекарско друштво, Београд, 2011.
4. Соколски зборник – 800 година српске медицине – Infinitas&Српско лекарско друштво, Београд, 2012
5. Лаза К. Лазаревић – живот и дело – Српско лекарско друштво, Београд, 2012. (Са академиком др Радојем Чоловићем)
6. Други соколски зборник – 800 година српске медицине – Српско лекарско друштво, Београд, 2013 (Са др Зораном Вацићем)
7. Др Емерих Линденмајер – живот и дело – Српско лекарско друштво, Београд, 2013 (Са др Зораном Вацићем)
8. 80 година Стоматолошке секције Српског лекарског друштва – Српско лекарско друштво, Београд, 2013 (Са др Зораном Вацићем)

Осим наведеног писао је под именом Брана Димитријевић радио драме, од које се оне изведене налазе на „Растку“. Објављивао је приче, есеје, чланке из историје медицине, по књижевним часописима Дело, Савременик, Даница, Задужбина, и листовима Књижевна реч (сада Српска књижевна реч), Књижевне новине, затим у часописима Medicus и Medici.com (Бања Лука), Геронтологија. Све то се – уз нешто изузетака - може наћи на „Растку“, и увек је напоменуто где је претходно објављено, укључујући и предговоре књигама.

НАПОМЕНЕ

Проф. др Бранислав Брана Димитријевић је покретач и реализатор постављања спомен плоче на згради коју данас користи „Мек Доналд“ на Славији, где је становао и пред којом је погинуо (1. новембра 1944) проф. др Атанасије Пуљо.

Свечано је откривена 26. октобра 2001. године, што је утицало да 2004. године одлуком Скупштине града Београда једна улица у општини Земун добије име др Атанасија Пуље. Сам догађај уз коментаре описан је у тексту: Димитријевић Б.: Откривање спомен плоче др Атанасију Пуљи и наш бесмислени рат против сопствене прошлости – Stomatolog 68;1; 53 – 54 (2002).

Покретач је и (у великој мери) реализатор постављања спомен плоче руским медицинским мисијама на згради Српског лекарског друштва (Џорџа Вашингтона 19) 2012. године. (Видети текстове, поводом тога, на „Пројекту Растку“).