Милан Јовановић

Класична авантура

Текст у: Ив Сент и Гжегож Росински, „Освета грофа Скарбека“, „Darkwood“, Београд, 2014.

На страницама које следе очекује вас класична авантура. Када се за нешто каже да је „класично“, онда је то врло често фраза без специфичне тежине. Фраза која се у наше доба, доба помпезних речи, често раби без икаквог критеријума. А и када некакав установљени критеријум постоји тешко је говорити о објективности процене. Зато, да не буде забуне, синтагма „класична авантура“ у овом тексту се користи са врло прецизним значењем, а то је да је реч о авантуристичком штиву чија је радња смештена управо у оно доба када је авантуристичка литература доминантно штиво, када настају јасна правила овог жанра (као differentia specifica у односу на „осталу“ књижевност) и када он добија свој пуни замах и почиње да бива ревалоризован као нешто више од пуке забаве.

Париз, с половине претпрошлог века, доба је у ком цвета уметност. Звезде тог времена су писци Виктор Иго, Стендал, Оноре де Балзак, Гистав Флобер... сликари Ежен Делакроа и Доминик Енгр... Неокласицизам, као последња фаза класицизма, је на заласку. Већ се кроз дела неких од мајстора (највише код Делакрое, у палети боја које користи) наслућује долазак нових идеја, грубо супротстављених утемељеним вредностима, које су у овом случају добиле свој коначни израз у рођењу импресионизма.

Освета грофа Скарбека у многим детаљима верно дочарава zeitgeist. Стрип Ива Сента и Гжегожа Росинског, прича је у најбољем маниру деветнаестовековних авантуристичких романа, не само Александра Диме старијег, али током приповести о освети грофа Скарбека несумњиво ћемо највише асоцијација имати на њега и његов славни роман Гроф Монте Кристо. На неколико места у овом двотомном интегралу аутори су направили нескривен омаж Александру Дими, учинивши га на известан начин и учесником у причи. Када дођете до оног места у судници где јунак наше приче почиње да нас води кроз причу о својој необичној судбини, видећете у публици једног човека, који је, како сам каже, ангажован од стране једног славног писца како би на суђењима пратио интересантне случајеве, који би потом могли да буду основа за заплет неког новог књижевног дела. Не каже се именом о ком је писцу реч, али омаж је толико експлицитан, јер осим сличности самог грофа Скарбека и грофа Монте Криста, треба имати у виду да Ив Сент причу смешта у Париз 1843. године, док је Дима свој славни роман завршио 1844. Интересантно је да је Александар Дима открио да је идеју за своје велико дело, добио из једне од прича Жака Пешеа (1758-1830), француског новинара и писца. Оно што је за нашу причу интересантно је да је Пеше радио и као архивиста у полицији, те да је он пак, инспирацију за своје приче често црпео из стварних случајева. У другој половини интеграла о грофу Скарбеку, присуство Александра Диме ће бити још јасније, а једно гусарско острво на ком се одвијају битни догађаји, зове се Мон Кристобал.

Још једна ствар би се могла издвојити као куриозитет вредан помена. Главни јунак стрипа у који сте се запутили, Пољак је по рођењу. На неколико страна првог тома испричана је кратка историја страдања Пољске у XIX веку. Неповољан геополитички положај Пољске узроковао је да ова велика земља буде мета моћних империја којима је у последњих неколико векова окружена. Избор Пољске у овом стрипу свакако није случајан ако имамо у виду да је сликарска половина ауторског двојца, Гжегож Росински, Пољак по рођењу, иако га данас сврставамо међу најистакнутије ауторе франкофоног стрипа. Зато није превише смело рећи да је у Скарбека несумњиво учитана и судбина самог Росинског, макар утолико што је реч о пољском сликару који доживљава славу у Француској. Сем тога, још један Пољак који је славу изградио у Паризу појављује се у улози једног од покретача приче. Реч је наравно о Фредерику Шопену, славном пијанисти и композитору.

Албум пред вама, Освета грофа Скарбека, интеграл је сачињен од два албума, који су премијерно објављени 2004. и 2005. године. Аутори који потписују ово дело, Ив Сент и Гжегож Росински, доајени су европског стрипа. Прича о грофу Скарбеку је романтична авантура, на трагу литературе карактеристичне за епоху у којој се одвија. Сент и Росински, делује са лакоћом, прилагођавају свој језик, како би прича звучала што уверљивије. И она заиста тако звучи. Иако сте већ читали приче о љубави, превари, патњи, приче о освети која тиња деценијама и претвара се у стравичну деструктивну енергију, приче о добрим људима који под тегом патње почињу да се мењају, Освета грофа Скарбека успева да буде освежавајућа прича. Успева да нам исприча већ испричану причу, а да не буде досадна. Да се бави великим темама, а да не буде напорна. И у најбољем светлу брани тезу да можда јесу све приче испричане, али већ испричане приче увек могу да се испричају на сасвим нове начине.