Горан Тренчовски
Словенски Орфеј или Нови правац апокалиптичног позоришта
Те 1992. године мало ко је веровао у будућност македонског позоришта, као и у уметнички набој који се у великој мери обнављао, нешто због надоласка новог нараштаја стваралаца неког новог Балкана чије су границе прекрајане, а нешто и због креативног порива и свеже стеченог знања и искуства на Академији уметности у Новом Саду.
Гледајући са једне дводеценијске раздаљине, доведен сам пред закључак да је идеја драматике Словенског Орфеја у суштини визионарска, пророчка и — парадигма за један модел позоришта у новом времену, на старом тлу.
Зашто то кажем?
Из тог разлога што док су неки били песимисти, циници и неверници — Зоран [Стефановић, драмски писац] и ја бејасмо уроњени у концепт који је отворио неке нове димензије у утопијском бездану који су многи желели, али се, на срећу већине, није одржао.
Осим ловорика које смо сабирали представом рађеном према овом „обредном случају“, низале су се и неправде. Испрва смо били онемогућени да гостујемо на Битефу. Потом смо закључили да тапију КПГТ-а други поседују, па ми тиме нисмо могли започети други заједнички пројекат . И најпосле, када је наш Орфеј постао призната референца, „позоришне игре“ у Прилепу на брзину су промениле правила, па је представа још једном била перфидно елиминисана, сада већ на „домаћем“ терену.
Било како било, у међувремену смо научили многе работе и спознали нове светове.
Јахачи Апокалипсе и дан-данас нас вребају и траже свеже месо.
Ми смо ту и овде, као и увек усправни пред изазовом да градимо нова пространства на пољу драмских уметности, као и у животу.
Повратак антици нас још више охрабрује, а феномен глобалног (не)мира означава ново поглавље у нашем стварању. И сада се поставља питање: како да се заштитимо? Радом, трудом, плодом, чврстом вољом, добром мисли, непокором, понекад и макар трунком наде... А и новим пробојима, рашчитавањима и замислима.
У сваком случају, богатији смо са још једним великим, храбрим и успешним подвигом, дугорочно одрживим и сјајним — НАШИМ Орфејем.
Горан Тренчовски, 2014.На Растку објављено: 2018-03-01
Датум последње измене: 2018-03-02 12:45:56