Андреја Пауновић

Плес интелекта (разговор)

Разговор водила Тамара Лујак

Андреја Пауновић, рођен је 1962. године у Земуну – Београд. Поносни је отац троје деце. Самостални је предузетник. Објавио је збирке песама „... Или, последња песма за њу“ (2011, Беокњига), „Пола века једног човека“ (2012, Нова Поетика, друго издање 2013, Нови књижевни круг), и „О љубави... и нечем другом“ (2013, Нови књижевни круг), као и збирку афоризама „Жуљање мозга“ (2012, Нова Поетика, друго, допуњено издање 2013, Нови књижевни круг). У припреми је књига необичних прозних записа под називом „Краткологија“, као и прва збирка поезије за децу. Његова поезија и афоризми, објављени су у десетак зборника и књижевних часописа. Добитник је више књижевних награда и признања. Живи и ради у Београду.

Кад и како пишете афоризме?

Не постоји доба дана, нити постоје посебни услови у којима пишем афоризме. Све зависи од тренутка, односно околности и инспирације. Често током вожње посегнем за диктафоном (који је увек уз мене) и афоризам снимим, ређе запишем као поруку у мобилном телефону. Важно је да мисао „не побегне“, да је не „однесу“ дневне обавезе.

Афоризам је плод тренутне инспирације или дубоког промишљања?

Идеја о садржају – теми афоризма је свакако плод тренутне инспирације, али често је његова коначна форма плод дубљег размишљања. Афоризам је кратка, сажета сатирична књижевна форма и важно је да он сам као и његова порука буду јасни, те је ред и одабир речи да се жељено пренесе читаоцу, од изузетног значаја.

На шта највише обраћате пажњу приликом писања?

На форму онога што пишем, као и поруку коју желим да пошаљем. Поменуо сам већ одабир речи. Наш је језик веома богат и пружа широке могућности изражавања. Употребити реч која ће на најбољи начин изразити жељено, чини писање додатно занимљивим. Често су мој избор и понеке неуобичајене, помало заборављене речи и изрази, посебно када пишем поезију.

Да ли су Вам потребни посебни услови за писање (мир, тишина или музика можда…) и посебне „алатке“ (афоризми других аутора, интернет…)?

Не посежем за туђим афоризмима као „алаткама“ и инспирацијом. Интересантно је да сам целу књигу „Жуљање мозга“ писао без сазнања у којој мери је афоризам код нас присутан, односно колики је број афористичара и поклоника афоризма. У фази стварања ове књиге, нисам заправо читао туђе афоризме. Неспорна је чињеница да је афоризам плод свакодневице и окружења. У уводној речи књиге сам навео да се са истог извора сви напијамо, те да је свака сличност са другим, већ постојећим, ненамерна. Моји афоризми, плод су личних доживљаја, ставова и размишљања. Не седам за компјутер с намером да пишем афоризме, те ми посебни услови нису ни потребни.

Постоји ли лош дан за афоризам?

И дан препун обавеза и лош дан, могу изнедрити покоји афоризам. Како жељена, тако и нежељена свакодневица, инспирација су за афористичара и једино могу утицати на тему афоризма.

Шира публика има отпор према сатири (зашто?), па опет – њоме се бавите. Због чега?

Како је сатира заправо критички осврт на поменуту свакодневицу, већином нежељену, иста нас на њу подсећа, а многи нису ради да се проблемима свакодневице баве више него што морају. Писање афоризама не доживљавам као обавезу, те ни као „бављење“ њоме. Писање за мене није обавеза, немам одређену дневну норму писменог изражавања, једноставно је део мене. Ако инспирација дође, искористим је.

Објавили сте 2013. године збирку афоризама „Жуљање мозга“, која носи интересантан поднаслов: афоризми, 'накоизми и остали мозгоизми. Шта су за вас „'накоизми и мозгоизми“?

Афоризам је јасно одређена књижевна форма, кратак облик једноставне мудре и духовито изречене тврдње или сажете мисли, са својствима парадокса. Како се нисам током писања ове књиге искључиво руководио овим аксиомом, неопходно је било да публици и критичарима „појасним“, односно, приближим, одређене садржане мисли, које су одударале од наведене дефиниције, те сам их у сатиричном духу назвао 'накоизми – мисли онако ('нако, без повода) изречене. Свака је мисао резултат „мозгања“, те сам све остале мисли уз афоризме и 'накоизме подвео под мозгоизме. Тиме сам желео да некако оправдам излазак из класичне форме афоризма које сам у књизи приказао.

Објавили сте до сада три збирке поезије. Прву под називом „... Или, последња песма за њу“ 2011 године (http://www.stihomgovorim.com/iliposlednjapesmazanju.pdf), „Пола века једног човека” 2012. године, која је уз последњу збирку „О љубави... и нечем другом“ доживела своје друго издање 2013. године. Почетком 2014. године из штампе вам излази и прва књига поезије за децу, као и прво прозно дело које носи назив „Краткологија“. У чему је, за Вас, разлика у раду на поезији и афоризму и шта имају (односно немају) заједничког?

Заједнички чинилац писања поезије и афоризама је преданост. Обе књижевне форме су захтевне и изискују (по мени) јасноћу изражавања и поруке коју носе. Узевши у обзир ове чињенице, битна разлика не постоји. Добар, квалитетан афоризам или иста таква песма, једнако су значајни како за њиховог аутора, тако и за читаоце. Афоризам може бити дужи од песме... Песма може бити уједно и афоризам... Тешко је по мени и непотребно налазити различитости. Задовољство њиховог стварања, подједнако је.

Шта је за Вас поезија?

За мене је поезија плес интелекта, у ритму емоција. Мислим да је то најсажетија и најупечатљивија дефиниција поезије.

Како настаје (Ваша) песма?

Већим делом, моја поезија је љубавна и римоване је форме. Из сопственог или туђег доживљеног или жељеног, црпим „информације“ које постају „тема“ песама. Понекад, песму напишем у даху, али често та иста „тема“, дуже време чека да се целина склопи. Нисам оптерећен „силовањем“ мисли и стиха, односно потребом да започето морам одмах и да завршим. Све има свој тренутак, па и песма свој крај, постигнуту целину и форму.

Учествовали сте на глобалној акцији читања поезије „100.000 песника за промене“ 2012. године. Какво је ваше искуство са учешћа?

Идеја ове акције била је да песници својим наступом и читањем поезије, дају допринос променама на глобалном нивоу. Једна од многобројних акција иза којих стоје невладине организације, које оставе дубок траг али, на жалост, не учине ништа више од „још једне успешне акције“. Нешто као песнички „глас разума“. Учествовао сам и у другим књижевним манифестацијама, које су као и ова, сјајна прилика за афирмацију поезије и њених аутора.

Стојите иза издавачке куће „Нови књижевни круг“. Које сте ауторе до сада објавили и како?

На овогодишњем Сајму књига у Београду, Нови књижевни круг се представио са око двадесетак наслова, од поезије, преко афоризама, дечије литературе, до кратких прича и романа. Наступ је оцењен као веома успешан, тим пре што смо на сајамском штанду организовали и живе, интерактивне промоције наших наслова и аутора, уз присуство многобројне публике. Такође смо једини организовали групну промоцију свих песничких издања и њених аутора у сали „Борислав Пекић“ на београдском сајму.

Од познатијих аутора навео бих Јелену Тинску, са њеном дванаестом књигом, и првом „књигом за ваше дете и дете у вама“ – Беканине приче, као и Планинку Нину Рајковић са сјајном књигом кратких прича „Дрогу нисам пробала, али смрт јесам“. Ту су и Снежана Новевски са новом књигом поезије „Време, тихи победник“, Тања Петровић са новом поетском збирком „Игра животом у башти доколице“, Маријана Пилиповић са сјајним поетским првенцем „Међуречје“ и Тајана Потерјахин са изузетним романом „Мучитељ“.

С обзиром да је стање у савременом издаваштву веома сложено, поједини аутори су своја издања финансирали самостално, добијајући од нас изузетно повољно цене штампе, као и услове плаћања. Неколико наслова смо одрадили „Про боно“, односно без икакве остварене добити, у које се првенствено убраја књига бајки „Другачији сам па шта?!“ Аните Ђурђекановић, књиге намењене инклузији деце са посебним потребама.

Можете ли нам нешто више рећи о уређивачкој политици Ваше куће?

Нови књижевни круг је издавач савремене концепције пословања, који уз уважавање околности и услова под којима данашње књижевно стваралаштво егзистира, има за циљ да помогне многим ауторима да своја књижевна дела објаве и представе читалачкој публици.

Наша понуда високо квалитетних и у свему високо професионалних услуга, уз услуге комплетне припреме за штампу и штампе у сопственој штампарији, садржи између осталог и услуге лекторисања и коректуре, као и израде рецензија за све књижевне врсте, у свему према потребама аутора.

Не бавимо се књижевном критиком и није на нама да ауторска дела оцењујемо и рангирамо по било којем основу, али свакако ауторима дајемо смернице, с циљем постизања што бољег квалитета њиховог ауторског дела, које на крају представља и нас као издавача.

Реците нам нешто више о наградном конкурсу „Захарија Орфелин“ који је расписала Ваша кућа.

Наградни конкурс „Захарија Орфелин“ је заиста обиман књижевни и ликовни конкурс. Књижевни конкурс за циљ има да окупи књижевне ствараоце свих књижевних категорија ради објављивања капиталног издања под називом „Зборник савременог књижевног стваралаштва“ у два тома, док се ликовни односи на ликовне ствараоце који треба да ово издање, као и наградна издања из свих књижевних категорија заступљених овим конкурсом, опреме. Са детаљима конкурса могуће је упознати се на нашем званичном сајту:www.noviknjizevnikrug.com.

На чему тренутно радите?

Као аутор, радим на поменутим књигама; првој збирци поезије за децу и прозном делу под називом „Краткологија“, које ће надам се бити објављене почетком 2014. године. Као уредник Новог књижевног круга, радим на неколико нових наслова који такође треба да се појаве почетком 2014. године, као и на пројекту часописа дечијег књижевног и ликовног стваралаштва намењеног основцима, који ће се према очекивањима појавити током пролећа 2014. године као месечник, а биће пропраћен зборником радова на сваких шест месеци.

Постоји ли нешто што сте себи зацртали, а још увек нисте остварили?

Много тога, што је верујем случај и са другим амбициозним и свестраним људима. Одређеније; запажен успех као књижевни стваралац и позиционирање Новог књижевог круга као утицајног и уваженог издавача код нас.

http://afirmator.org/andreja-paunovic-ples-intelekta/, 12.12.2013.