Анђелка Цвијић

О књизи „Венац за Мандељштама“

* * *

Оно што је Мандељштам стварао због лиризма и због неизмерне дубине надживеће не само ондашњи, већ и сваки будући режим у тој држави. Овим речима хвале, заправо оде славном руском песнику Осипу Мандељштаму коју је исписао Јосиф Бродски у свом есеју „Дете цивилизације“ могло би се додати — не само у тој држави, већ и свим режимима у свим земљама, сличним Стаљиновом у којима се Мандељштамова поезија чита, цитира и о њој се говори. На речи Бродског подсећамо се и ми, читајући најновију књигу најистакнутијег овдашњег слависте, дугогодишњег професора Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду, преводиоца и теоретичара књижевности Миодрага Сибиновића.

Под насловом Венац за Мандељштама књигу је објавила Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци / Нови Сад, у својој сјајној библиотеци „Одсјаји“, а оно што професор Сибиновић њом даје нашој култури од огромне је вредности не само што је Осип Мандељштам деценијама уназад често превођен и објављиван на српском језику, и радо читан, већ и зато што је својим делом знатно утицао на многе наше најпознатије савремене песнике. И не само то... Књига са поднасловом „Поезија, проза, есеји, преписка. Руски и српски писци о Мандељштаму“, и уз исцрпан научно–аналитички предговор и поговор–есеј Мандељштам у српском руху и духу које је професор Сибиновић написао, досад је најпотпуније наше издање о Осипу Мандељштаму (Варшава ,1891 — Колима, Сибир, 1938) које даје целовиту слику о том великом, несрећном песнику. Поред оригиналних текстова Миодрага Сибиновића, приређивача књиге, у Венцу за Мандељштама заступљени су преводи Милице Николић, Неде Николић и самог Сибиновића.

Осип Мандељштам познат је не само по изванредној поезији и есејима које је писао, него и по страшној судбини у време када је живео, у Стаљиновом СССР. Овај полиглота, истанчани песник који је припадао акмеизму, покрету што се развио као опозиција симболизму, створио је свој јединствени аутентични поетски свет препун асоцијација, произишлих не само из његовог песничког бића већ и из префињеног познавања источњачке и западњачке културе и уметности које је синтетизовао у својим стиховима, и у есејима.

Венац за Мандељштама Миодрага Сибиновића настао је у знак сећања на Мандељштамову смрт — прошле /2018./ године, 21. децембра, било је тачно 80 година откако је тај песник скончао свој несрећни живот у једном од транзиционих логора на Колими, у Сибиру. Тамо је депортован маја 1938, због наводне контрареволуционарне делатности; није издржао. Уосталом, ово је било његово друго утамничење, прво се догодило 1934, када је због песме о Стаљину коју није објавио, али ју је у новембру претходне године у кругу пријатеља читао из рукописа, ухапшен и у вороњешком прогонству провео три године.

У предговору у којем пише о делу Осипа Мандељштама, Миодраг Сибиновић не само да анализира поезију и есејистику овог руског врсног песника, већ осликава време у којем су стварали најпознатији руски писци — Ана Ахматова, Марина Цветајева, Николај Гумиљов, Борис Пастернак... Указујући на фазе у Мандељштамовом стваралаштву, испреплетане са његовом судбином, приређивач Венца... подсећа и на време у СФРЈ, у којем је Мандељштама у нашу културу први пут увела Милица Николић Антологијом модерне руске поезије, коју је приредила заједно са Наном Богдановић, а потом и објављивањем, данас класичне књиге Шум времена 1962, у којој су штампане његова поезија и проза. Мандељштама су потом, у различитим раздобљима бивше Југославије, преводили Бранко Миљковић, Данило Киш, Стеван Раичковић...

Интересовање за дело Осипа Мандељштама и данас не престаје. Миодраг Сибиновић констатује да су веома занимљиви мотиви данашњег враћања Мандељштаму, као аспекти поимања његове судбине и уметничког дела. Ова стваралачка рецепција нам, каже Сибиновић, намеће питање није ли то знак обнављања борбе за голи опстанак културе која се, под налетом данашњег популизма нашла у раљама регенерисаних општих болести људске природе, које, ето, дивљају и под новим идеолошким огртачима? Одговор на то даће нам читање ове књиге.

У Венцу за Мандељштама наћи ћемо песме из збирки Камен, Тристиа, Песме, као и стихове који нису укључивани у збирке објављене за песниковог живота, и оне које су остале нештампане (међу њима се налазе и Песме о Стаљину). Затим следе избори из прозе и есеја о уметности, а посебно занимљиво поглавље чине два дела: први са текстовима руских писаца о Мандељштаму (Иља Еренбург, Ана Ахматова, Марина Цветајева и Јосиф Бродски), и други, под називом „Српски писци о Мандељштаму“ — где су дати одломци из текстова, између осталих, Милице Николић, Добрице Ћосића, Миливоја Јовановића, Кирила Тарановског, Мирослава Максимовића и Вукашина Костића. Књигу затвара есеј Миодрага Сибиновића „Мандељштам у српском руху и духу“, у којем аутор још једном указује на Мандељштамове људске и филозофске идеале — у суштини и даље на недосежном хоризонту светске животне стварности.

(Приказ <ем>Венца за Мандељштама Анђелке Цвијић у листу „Данас“, 2019)