Драган Станар

Смисао збирке Етика рата и мира (реч уредника)

Збирка „Етика рата и мира“ — главни индекс

„Питање да ли је рат икада оправдан, те ако јесте, под којим је околностима то тако, питање је које се намеће пажњи свих људи склоних размишљању“ — Бертранд Расел

Философија рата и мира примила је на своја плећа најтежи крст философске равни постојања човека као бића које мисли о свету и које је свет у мишљењу. Потрага за истином и љубљење мудрости о феноменима рата и мира тежак је и претежак посао за крхка и дубоко несавршена бића каква су људи, али је та потрага нужна и драгоцена за људски род. Највећи су међу нама покушавали да спознају, дефинишу и људима приближе суштину рата као друштвеног феномена који као сенка прати свако људско друштво до данас. Истовремено, свако је мишљење о непријатном и болном рату нужно рађало и мишљење о наизглед пријатном и блаженом миру, као стању дефинисаном одсуством рата и хаоса, али и динамичне темељне промене и дивљег узлета слободе. У овој је вечитој испреплетаности рата и мира ухваћена и несрећна судбина човека, да заувек сведочи феноменима већим од њега, феноменима које у својој ограничености није у стању да у потпуности разуме и растумачи, схвати и прихвати, а који му суштински обликују постојање и свакодневницу. Стога и не сме чудити да је мало којег мислећег човека у нашој дугој и бурној историји, а у постојању Космоса заправо као секунд краткој, заобишло размишљање и запитаност о рату и миру, њиховом дијалектичком односу, њиховој природи, исходишту, смислу...

Можда најдубља и најинтимнија нит човекове потраге за истином о миру и рату јесте његова запитаност о моралној вредности и оправданости првенствено рата, а за оне који виде и испод манифестне површине постојања, и запитаност о моралној вредности и оправданости мира. Могућност моралног оправдања рата, за неке чак и његова морална обавезност, опасност неправедног мира и неправедног одузимања права на рат као нужне импликације човекове слободе, оправдавање учешћа у рату и неучешћа у зломе миру, вечна тензија између бирања ненасиља и одбране себе и других, претпостављање сопствене моралне чистоте оштем интересу и добробити заједнице и ближњих, само су нека од тешких и комплексних питања са којима се човек нужно суочава када год залута у непрегледно, неомеђено и изазовно поље размишљања о етици рата и мира. Ово је поље препуно логичких и философских ступица и замки у којима се крију оправдања империјалног и охолог насиља али и неодбрањиви апсолутни пацифизам; бесповратних и опасних моралних провалија које воде у идеолошку апологетику рата али и једнако идеолошки обојену категоричку одбрану наметнутог мира; стрмих и клизавих падина на којима нас један погрешан корак моралног оправдања неког чина може сурвати у логички амбис неприродног оправдавања незамисливог зла, патње и страдања.

Стање модерног глобалног мира и цивилизацијског маскирања манифестног, а нарочито структуралног насиља, као и еволуција феномена рата и ратовања свакодневно доносе нове и тешке етичке проблеме и изазове, бремените моћном идеологијом глобализма, ексепционализма и чудесно екстремне нетолеранције никле на плодном тлу политичке идеологије, деценијама заливаном лицемерним хвалоспевима о неспутаној слободи и ђубреном управо неограниченом (квази)толеранцијом. Етички изазови који стоје пред данашњим мислећим човеком који нужно размишља о одрживости и ваљаности мира и (не)оправданости рата већи су и тежи него икада раније. Глобална идеолошка и политичка контрола готово свих аспеката људског постојања, услови мира чије је преиспитивање строго забрањено, развој незамисливо деструктивног оружја и технологије која до апсурда олакшава убијање и уништавање без психолошког терета, апологија масовног насиља у служби одбране и изградње вредности које немају инхерентну моралну вредност, мењање саме природе рата и редефинисање кључних појмова рат и мира тек су врх леденог брега који вири изнад површине. Испод површине вребају дубље и комплексније моралне замке оправданости рата, ратовања и убијања, одржавања мира по сваку цену, разликовања мира од привида мира и одсуства слободе, итд.

Збирка „Етика рата и мира“ настоји публици понудити драгоцена размишљања о односу морала, рата и мира, о етици примењеној на ова стања која немају алтернативу у људском трајању. Кроз есеје, студије и истраживања о најразличитијим перспективама, улогама и позицијама морала у миру и рату, као и њиховом међусобном динамичком односу, читаоци имају прилику упловити у дубоко и немирно море моралних аргумената о ономе што је морално оправдано, нужно и апсолутно забрањено. Збирка ће својим обимом и квалитетом такође дати прилику свима онима који су склони размишљању о миру и рату да упореде приступе етичком сагледавању ових феномена аутора различитог наслеђа и култура, као и аутора из различитих ера људског постојања. Нажалост по људски род, мудрости и истине о етици рата и мира записане на овим странама заувек ће остати суштинских важне за све нас, будући да су рат и мир, и њихова перманентана међузависност, испреплетаности и интеракција, нужна стања сваке будућности у којој има човека. Као што то шпанско-амерички филозоф Хорхе де Сантајана мудро и мрачно закључује – „Само су мртви видели крај рата“.