Дајана Лазаревић

Љубав као покретач, смисао и лек: Осврт на збирку поезије „Од Пушкина до Капустина“

Песма руског песника-класика Александра Сергејевича Пушкина (1799-1837) „Волео сам Вас“[1] вероватно је најпревођенији и најпознатији пример из руске књижевности, на којој су се многи преводиоци-почетници, али и они искусни, окушали. Управо од те песме приређивач и преводилац збирке „Од Пушкина до Капустина“ Анђелко Заблаћански уводи нас у свет поезије, у којој је љубав главни покретач човека, смисао његовог постојања и лек за сваку (духовну и физичку) болест. Збирка није тематски одређена, па ћемо извести слободан закључак да је она споменик љубави уопште – према супротном полу, отаџбини, пријатељима, породици, животу, Господу.

Осврнућемо се на садржај збирке. Поред поменутог Пушкина, у овој збирци срећу се многа позната имена: Фјодор Тјутчев, Дмитриј Веневитинов, Михаил Љермонтов, Дмитриј Мерешковски, Иван Буњин, Ана Ахматова, Борис Пастернак, Марина Цветајева, Сергеј Јесењин, Владимир Агатов, Олга Бергољц, Јосиф Бродски, Николај Цветков, Владимир Веров, Александар Бриков, Владимир Бабошин, Ирина Михашина, Маријана Соломко и Евгеније Капустин.

Што се тиче поменутог избора поезије, рекли бисмо да је неравномерна заступљеност аутора у збирци – од већине песника узето је 2-3 песме, док је од последња два набројана (савремена) аутора узето много више песама. Наиме, то свакако не можемо да гледамо по аспекту њиховог значаја у књижевности, већ искучиво прегледа књижевности – по пар песама оних познатих, класичних, а онда, очекивано, представљање нових, наших савременика „на велика врата“. То, на свој начин, потврђује и преводилац збирке, који наводи своје познанство и сарадњу са руским песницима В. Бабошином, М. Соломко и Е. Капустином[2], који су га, суптилно, и инспирисали на овакав подухват.

Упркос свом (шароликом) садржају, за ову збирку, свакако, не можемо да назовемо антологијом. И сам преводилац наводи да збирка „нема антологијске претензије“[3], али ваљало би додати да би ови материјали могли да послуже као део неке будуће антологије руске поезије, са новим (савременијим) препевима класика и предлога поезије млађих генерација.

Што се тиче квалитета самих превода – песме су пажљиво препеване, води се рачун о ритму, рими, лепоти изражајних средстава. Преводилац А. Заблаћански је прилично озбиљно приступио овом преводилачком подухвату, а како је и сам стваралац (песник-аутор 7 збирки поезије)[4], први човек Удружења поетских стваралаца[5], уредник часописа „Суштина поетике“[6] и неколико портала посвећених књижевности[7], то искуство му је било од непроцењивог (и пресудног) значаја да створи утисак природности и лакоће језика и израза у својим преводима.

Зашто би сваки љубитељ поезије требало да чита ову књигу, врло су једноставни разлози. Књига овлаш показује лепоту руске поезије, најпознатије песнике-класике, упознаје са неколико савремених песника и лепо је испевана. Ова збирка је ода љубави, као најсветлијем људском осећању и незаобилазној мети песника од памтивека. Једна је од лепих бисера српско-руских књижевних веза и могу да је читају сви – ученици и студенти, истраживачи књижевности и проучаваоци поменутих књижевних веза.

Верујемо да ће ова књига пронаћи своје место у библиотекама и завредети читалачку пажњу, а, свакако, никога неће разочарати. Истинске љубитеље поетске (и руске!) речи опчиниће својом топлином, дајући снагу за вечитом потрагом за оним најплеменитијим у нама – осећањем, због којег се живело и умирало, због којег су читаве државе ратовале – за љубављу.

МА Дајана Лазаревић

[1] Од Пушкина до Капустина. – стр. 7

[2] Исто. – стр. 6.

[3] Исто. – стр. 6.

[4] Исто. – стр. 131.

[5] Види на: http://www.companywall.rs/firma/udruzenje-poetskih-stvaralaca/MMz6HIeq (приступљено: 4.7.2019.)

[6] Види на: http://www.knjizevnicasopis.com/ (приступљено: 4.7.2019.)

[7] Види на: https://www.poezijasustine.rs/ (приступљено: 4.7.2019.)