Сања Југовић

О пројекту Ехо кратких слика Снежане Трстењак

Снежана Трстењак се бави визуелном и дигиталном уметношћу у савременом свету. Оснивач је „Art and Visual Production” и пројекта „Ехо кратких слика”. Поводом десет година рада на пројекту приредила је изложбу у галерији „Сингидунум“ у Београду. Како истиче, најзначајније искуство које она има као уметник, лежи у самом процесу стварања. Изложба је настојање да се публици приближи пројекат „Ехо кратких слика” и позив на креативну сарадњу.

Пројекат „Ехо кратких слика“ подразумева скуп радова на интернету. По структури представља интерактивну дигиталну анимацију у новом медијском деловању, а у естетско-поетском смислу је инспирисан хаику поезијом. –Да ли су то само ограничења или проширени спектар могућности, нарочито у фази повратне информације од стране публике која је замишљена као део финалног рада, показао је овај уметнички пројекат – наглашава Снежана Трстењак. Оно што је посебно важно, како је истакла Снежана, у оквиру пројекта није постојала награда у било ком облику, већ позив да се публика укључи својим креацијама и да се изабрани најбољи радови публике објаве на страници сајта.

Може се рећи да је пројекат заживео и да ће се развијати. Пристигло је око шездесет радова. Аутори су дорађивали радове, сарађивали, пратили сугестије, показали велико интересовање и мотивацију. Од пристиглих радова су изабрана 43 рада која су испунила услове. Успешно су презентоване идеје које се могу погледати на страници сајта „Ехо кратких слика – УМЕТНОСТ НА ИНТЕРНЕТУ”. Објављени радови се могу видети и на Facebook страници: echoofshortimages.

Према речима Снежане Трстењак, пројекат има за циљ студију, преглед и расправу о позицији дигиталне технологије и дигиталног кратког филма, али и уметности у савременом друштву. Реч је о настојању да се представи развој и излагање уметности у дигиталној сфери. Такође, овим пројектом се скреће пажња на прихватање дигиталних технологија у модерној уметности и техничко-креативним трансформацијама кратке уметничке форме од речи, стиха, цртежа, дигиталне слике до кратког дигиталног филма.

- У савременом обликовању уметничке мисли, дигитални кратки филм и анимација чине средство изражавања емоција, исконску потребу уметника да се отелотвори, да комуницира, да искаже свој суд и пренесе своје мишљење – истакла је Снежана Трстењак.

На свечаном отварању изложбе Снежана Трстењак је приближила публици основну идеју пројекта и како се та идеја развијала. Пре свега, пројекат је међународни, мултимедијални, повезује науку и уметност и има едукативан карактер. Започет је као експеримент 2010. године, али до данас није изгубио на актуелности и значају. Идеја је да се направи имплементација сигналистичких принципа у анимирани филм. – Наиме, основна идеја пројекта се ослања на сигнализам. Пошли смо од тежње сигнализма, стваралачког авангардног покрета, да се у уметнички израз унесе један егзактан начин мишљења који је у складу са савременим научним методама – објаснила је Снежана Трстењак. Сигнализам као покрет посебно инсистира на примени математике у уметности и на компјутерима као инструментима који су погодни за инспирисање и реализовање уметничких концепата.

Пројекат је седам година реализован, а касније се остваривао преко промоција. – Оно што ми је најдраже у вези са пројектом јесте чињеница да је још увек актуелан – нагласила је Снежана Трстењак. – Хтела сам да повежем науку са уметношћу. Драго ми је што сам мотивисала младе људе, студенте. И током трајања пројекта нисам се удаљавала од едукативног момента. Посебно ми је драго што сам покренула да се анимација изучава на академском нивоу – казала је Снежана.

Како је објаснила, Снежана је настојала да повеже науку са уметношћу, али је касније открила да су људи давно пре ње то почели. Упознала се са правцем који се зове сигнализам и постала присталица тог стваралачког покрета. Снежана Трстењак је применила сигнализам на филму први пут. На самом почетку ни сама није тачно знала да ли ће то успети. Међутим, применила је савремену технологију у уметности и резултат тога је управо изложба која сведочи о томе.

Изложба је конципирана тако да су у првом делу сајтови – приказ како се током времена мењала технологија израде сајтова, како су се мењали форуми онако како је време одмицало, како је комуницирала са публиком кроз време. Истраживала је у којој мери и на који начин интернет и нове технологије утичу на комуникацију међу уметницима, међу потенцијалним уметницима. Многи људи који су почели да раде на овом пројекту касније су уписали разне уметничке школе и нашли своје место у уметничком свету. У другом делу је приказ финалног остварења.

Када је пројекат започет, савремене технологије и друштвене мреже су још увек биле у повоју. Међутим, како каже Снежана, показало се током времена да без живе речи и живог контакта међу људима нема много напретка. Она додаје да нам савремене технологије служе за продукцију, за бољи квалитет, да брже реализујемо неке идеје, али је без личног контакта тешко остварити уметничке домете.

Пројекат обухвата један приказ развоја уметности од речи до сфере дигиталне уметности, односно кроз реч – слику – покретне слике. Истовремено, то је популаризација сигнализма, хаику поезије, илустрације кроз филм и кратке видео форме. Артикулацијом више различитих медија рађа се мултимедијално дело. Публика је имала прилику да види како су у разним фазама говор, музика, звучни ефекти, поезија, текст, видео анимације и фотографије прожимале пројекат.

Радови уметника који су учествовали у пројекту су инспирисали Снежану да и сама трага за сопственим сећањима и емоцијама. Уметничка интеракција је подстицај за нове уметничке форме.

Сања Југовић, педагог