Светозар Сервач
Збирка песама младих српских песника на белоруском језику у преводу Миките Супрунчука, а у издању „Пројекта Растко“
Лебедзіная чарада – зборнік паэтычных твораў / рэд. Мілаш Ефтыч ; пераклаў з сербскай мовы Мікіта Супрунчук. – Бялград : Праект Растка, 2020 г. – 115 с.
Ова књига, која је припремљена за штампу у Београду и састоји се од песама младих српских песника, има следећи епиграф: „…За своје родитеље си дар Божији, а таленат који ти је Бог дао умножавај, да постанеш познатом песникињом попут Милице Српкиње”. Ово су речи Епископа Господина Василија. Назив збирке је „Јато лабудова“ и излази у серији књига дружине „Змај у зеленим чарапама“.
Уредник књиге је Милош Јефтић. Преводилац стваралаштва на белоруски језик је Микита Супрунчук, познати белоруски лингвиста, одличан познавалац српског језика. Књига излази у издаваштву „Пројекта Растко“. У предговору збирке дечје поезије преводилац примећује следеће, обраћајући се читаоцу: „Ова књига је пуна пријатних открића. Упознаћеш се са животом српске деце. Сазнаћеш њихова имена, занимања и послове њихових родитеља, шта раде твоји вршњаци, о чему сањају, чега се плаше, шта им се допада. Аутори песама су двадесет петоро ђака из неколико села и вароши на северу Србије.
Они воле свој крај, своју породицу и суседе, деле са нама добра осећања. Тако миле, дирљиве стихове високо су оценили жирији неколико регионалних и локалних такмичења. Ученици су добили награде, постали лауреати на песничким такмичењима у Београду, Новом Саду, Нишу (2012–2019), у Франкфурту (2013), Москви (2014), Дуину (Италија, 2016), Милану (2018), Тори (2018), Бечу (2019) и другим градовима.
Пут ове књиге није био лак. Дуго година је наставник Милош Јефтић помагао ученицима, саветовао их како да пишу песме, како да наступају пред публиком. Године 2012. он је тражио волонтере за превод књиге на друге језике, окачио је оглас на Филолошком факултету Универзитета у Београду. А ја сам тамо радио, видео информацију и одлучио да подржим Милоша и његову дечицу. За пола године припремио сам већи део превода. Неколико година Милош је тражио како да изда књигу: у Белорусији или у Србији, на белоруском или на оба језика, на папиру или на интернету. За ово време аутори су одрасли, пошли на факултете или почели да раде, створили породице, неки већ гаје своју децу и певају им песме, које ћеш видети на наредним страницама.
И ево, коначно читамо песме на белоруском језику. Неке ће ти се свидети, неке – неће. Уосталом, свако има своје искуство, свој укус. Поред тога, није било увек могуће веродостојно превести српске речи, неких ствари (и речи) у Белорусији нема. А још се српска поезија мање одржава на ритму, а више на нагласку. Српски нагласак се разликује од белоруског: он је мелодичан, повисује се или снижава у речи, постоје дужи и краћи самогласници.
Желим ти пријатно путовање у свет чуда и маште. Нека те српске песме надахну да ствараш и посетиш интересантну земљу Србију, где живе слободољубиви, љубазни и талентовани људи…”
То су они – млади аутори поетске антологије дружине, књиге пријатељства, антологије дечјих схватања живота: Кристина Арсенијевић, Николина Божић, Владимир Јовичић, Лазар Марковић, Бојана Томић, Снежана Јакшић, Мирјана Тадић, Јелена Џакула... Хајде да запамтимо имена неких од њих. Можда ће, кроз десет–двадесет година неко од њих да постане велики српски песник. А ми ћемо се сећати њихових ранијих схватања живота, њиховог детињства, односа са родитељима, о њиховом поетском и срдачном осећању тога, шта значи човеку отаџбина, зашто се човек уопште рађа. Чини ми се да је ова књига младих песника књига размишљања, уметничких схватања младих филозофа, талентованих посматрача стварности. И оно најважније – искрених, отворених и способних да воле... Као што је, например, и у овој песми “Пријатељство”:
Снег је пао у облику ситног праха
На старе гране од ораха.
Од жутокљуног врапца хладне ножице,
Па сам му ја дала мрвице.
Топлота која кроз прозор путује
Греје га и он са мном другује.
То ће бити тако зиме сваке,
Да врабац огреје своје ноге лаке.
Књига српске дечје поезије илустрована је симпатичним цртежима Маје Басић. И графичко решење уметнице такође је део путовања по Србији. Зато бих волео да књига “Јато лабудова” дође у Белорусију. Пошто се објављује на белоруском језику, значи да је адресирана на белоруског читаоца. Дирљива је и жеља српских издавача да подрже издање на белоруском језику. Значи да желе да се чују и изван граница своје земље. Желе да се чују и у Белорусији. То, сложићете се, скупо кошта!..
Превела са белоруског Дајана Лазаревић
Датум последње измене: 2020-07-10 13:55:38