Тамара Лујак

Одлазак даме — In memoriam: Весна Денчић (1963-2020)

Напустила нас је прва дама српске сатире, краљица осмеха, неспутана душа, неуништиви дух…

Била нам је свима велики пријатељ. Помагала је кад је могла и кад није, писала без предаха, ноћи је проводила над књигом, свеском у којој је записивала мисли, над компјутером, уређујући, приређујући, стварала светове само њој блиске и знане.

Најпознатија је била по свом оштром, сатиричном перу, ту је предњачила над свима нама, дамама афоризма и сатире. Неуништивог, проницљивог духа, као неко ко је завршио новинарство, имала је добро ухо и њух за праве ствари – ништа није могло да побегне њеном сатиричном перу.

Поред афоризама, писала је и песме, кратке приче, хаикуе, рецензије, књижевне приказе… Учествовала је на многим конкурсима, на многим је и побеђивала. Приређивала је зборнике афоризама и кратких прича, блиско је сарађивала са издавачком кућом „Алма“ и „Биндер“, као и часописом „Балкански књижевни гласник“ (чији је била уредник), сама је покренула и водила први и најпознатији електронски часопис за сатиру „Етна“…

Имала је позитивне енергије на претек. Увек насмејана, увек дотерана, као да је овог часа кренула на пријем, увек расположена за смех и шалу, неуморно је истрајавала у својој борби пером и оловком. Убојито оружје за једну даму, па опет, Весна Денчић је то радила са стилом, неосетно нас је будила из сна, померала постављене границе и, ширећи позитивну енергију око себе, заразила све нас писаном речи.

Недостајаће нам велики борац за правду, за глас обичног човека. Имала је много животних неприлика, али је и њих носила са стилом и осмехом на лицу, решавала их у ходу, као да је нешто мало и незнатно, а не животно. Иако је изгубила битку са животом, никада неће изгубити нас. Остајемо да се и даље радујемо њеној веселој природи, њеној убојитој речи и мисаоном стиху. Остаје нам да ходамо њеним стопама и радујемо се што је, као Краљица сенки, и даље ту, крај нас.