Кратка биографија проф. др Ивана Чароте

Иван Алексејевич Чарота (рођен 16. септембра 1952. годинеу селу Лишчики, Кобринског рејона, Брестке области, у Совјетској Белорусији) белоруски је слависта и србиста, књижевни критичар, историчар културе, преводилац, јавна личност, доктор филолошких наука. Инострани је члан Српске академије наука и уметности (2009). Аутор је, приређивач и преводилац 144 књиге и брошуре и 637 научних радова.

Своја научна интересовања Иван Алексејевич Чарота усмерио је првенствено на књижевности и културе словенских народа. Истражујући њихове генетске, типолошке и конкретне повезаности, постао је водећи југослависта Белорусије, високоауторитетни специјалиста у области компаративне књижевности и културологије, аутор око 600 научних радова, међу којима су књиге: „Беларуская савецкая літаратура за мяжой“ (Мінск, 1988 – у сааўтарстве), „Пошук спрадвечнай існасці: Беларуская літаратура ХХ стагоддзя ў працэсах нацыянальнага самавызначэння“ (Мінск, 1995), „Сербская Праваслаўная Царква“ (Мінск, 1998), „Беларуская мова і Царква“ (Мінск, 2000), „Косовская битва продолжается“ (Мінск, 2000), „Антологиjа белоруске поезиjе“, (Београд: 1993; 2-е выданне – 2012), „Югаславянскія казкі“ (Мінск, 1999), „Антологиjа лирике источних Словена” (Београд, 2000), „Насустрач Духу. Анталогія беларускай хрысціянскай паэзіі“ (Мінск, 2001), „Насустрач Духу. Анталогія беларускай хрысціянскай прозы“ (Мінск, 2002), „Слово и Дух. Антология русской духовной поезии ХХ –ХХ вв.“ (Минск, 2003, 2005, 2010), „Ні на небе, ні на зямлі.Казкі славянскіх народаў” (2013), „Српска књижевност. Антологија текстова. Књ.І –V“ (Мінск, 2002-2007 – на сербскай мове), „Тэорыя і практыка мастацкага перакладу” (Мінск, 2012), “Испод крила роде. Антологиjа савремене белоруске поезиjе” (Подгорица, 2014), “Беларусы пра Сербію-Югаславію” (Мінск, 2015, « Белорусија и Србија: Трагом узајамног упознавања и деловања“(Шабац, 2016), „У сусрет Духу – Антологија белоруске хришћанске поезије“ (Београд, 2019), „Златна птица – белоруске народне бајке“ (Београд, 2020).

Професор Иван Чарота је члан 11 редакција периодичних издања (6 страних), научни саветник Белоруске Енциклопедије; Секретар библијске комисије Белоруског Егзархата Руске православне цркве и извршни уредник часописа „Православље“ (Праваслаўе).

Члан je Удружења књижевника СССР-а (односно, Удружења књижевника Белорусије), као и Русије и Србије; активно се јавља у штампи као књижевни критичар, критичар, есејиста, публициста. Више од тридесет година, налази се на челу бироа за уметничко превођење и књижевне везе Удружења књижевника Белорусије, а бави се превођењем са српског, хрватског, словеначког, македонског, пољског и других језика на белоруски и руски језик, као и са белоруског и руског на српски језик. Његова постигнућа су: више од 1200 штампаних превода, укључујући и више од 80 књижних издања, међу којима су и радови познатих писаца, као што су: Патријарх српски Павле, Николај Велимировић, Јустин Поповић, Марко Марковић, Тадеј Штрбуловић, Иво Андрић, Бранислав Нушић, Раде Драинац, Добрица Ћосић, Невена Витошевић Чеклић, Зоран Гавриловић, Мира Радојевић, Љубодраг Димић, Момир Лазић, Драган Лакићевић, Драгослав Михаиловић, Гроздана Олујић, Горан Петровић, Љиљана Хабјановић-Ђуровић и други. Оснивач, састављач и преводилац серије „Сербскае багаслоўе ХХ стагоддзя“.

Један је од оснивача „Одбора за подршку Срба и Црногораца“ и јавне организације „Белорусија – Сестра Србије“, вршилац дужности потпредседника друштва „Белорусија – Југославија“, председник друштва „Белорусија – Србија.“

Проф. др Иван Чарота је добитник бројних награда: Награда Републике Белорусије „За духовни препород“ (2003, 2019);Међународна награда имена К. Острошког (Пољска, 1999); Међународна награда имена Фјодора Достојевског (Србија, 2007) (уручена 2012. године);Награда Удружења књижевника Србије (2000);Награда часописа „Збиља / Reality“ (СРЈ, Београд, (2000, 2006); Међународна Православна књижевна награда „Богородица Тројеручица“ (српска фондација Иванке Милошевић – (Чикаго, САД, 2011);Међународна књижевна награда имена Рада Драинца (Србија, 2014); Међународна награда Фондације Карић (Србија, 2014);Орден Преподобног Сергеја Радоњешког 3. степена (Руска православна црква, 2002); Комеморативна медаља Удружења словачких писаца (2003);Орден Светог Саве 3. степена (СПЦ, 2004); Златни знак Културно-просветне заједнице Србије (2008); Орден светитеља Кирила Туровског 2. степена (Белоруска православна црква, 2012); Сребрна медаља „За заслуге“ (Србија, 2014); Медаља Александра Пушкина (Руска Федерација, 2015).