Поздравна реч (Конгресу културне акције у СР Србији, Крагујевац 1971.)

ПОЗДРАВНА РЕЧ МИЛАНА ЂОКОВИЋА,

председника Скупштине општине Крагујевац

Другарице и другови, уважени и драги гости,

Имам пријатну дужност да све вас, делегате и госте Конгреса културне акције у Социјалистичкој Републици Србији поздравим у име града домаћина и да вам пожелим много успеха у раду.

У земљи где су ратови, буне и револуције биле чести гости, где се често гинуло за слободу, прославе већих јубилеја и стогодишњице су ретке. Континуитети трајања су често прекидани разарањима па је постојеће јубилеје лако набројати. Крагујевац има срећу и част да памти, да се поноси својим културним јубилејима. У малој, заосталој, оријенталној варошици, „Јоаким Вујић” је пре 136 година приказао прву позоришну представу, а Јосиф Шлезингер је основао први оркестар „Књажевску банду”. У Крагујевцу су поникли први лицеј и прва Гимназија. Већ 1847. године оснива се читалиште крагујевачко а 1866. крагујевачка библиотека.

Поносни смо што се Конгрес културне акције Социјалистичке Републике Србије одржава у граду који има развијену индустрију са богатом традицијом и бројном радничком класом.

Конгрес сматрамо значајним јер очекујемо да укаже да производња није сама себи циљ, а ми се тако понекад понашамо јер смо објективно заокупљени проблемима индустријског развоја, модернизацијом и проширењем капацитета.

Понекад заборављамо да је самоуправном друштву потребно много модерних и савремених школа, домова културе, библиотека, здравствених установа и објеката за физичку културу.

Узајамност и прожимање материјалних и духовних тековина је неопходна, међузависност је природна и једино је исправна она политика која се залаже за равномеран развој материјалних добара и друштвених делатности.

Знам да су сви радни људи Крагујевца животно заинтересовани да се на производној траци у нашим Заводима и на друмовима широм Југославије види што више аутомобила, од популарних „Фића” до најновијег националног возила, али су исто тако заинтересовани да производњом у фабрикама и радом у установама управља непосредни произвођач који и поред стручног знања треба да има широку општу културу. И све напоре које чинимо у том правцу, чинимо у интересу самоуправљача, човека свестрано образованог јер ако је само такав може да буде добар произвођач а поготову самоуправљач.

У овом времену свемирских летилица, компјутера чини ми се, да су више него икад потребне хуманистичке поруке културе. Потребни су нам људи који ће уз рад на машини друговати са књигом, са уметничком сликом, скулптуром и другим уметничким остварењима, људи којима ће бити потребна позоришна представа или музички концерт као што им је потребно да имају стан и да се лепо обуку. Племените хуманистичке поруке културе и уметности захтевају од свих нас да се боримо за културу као човекову потребу. Уверен сам да у овом животу брзих промена, у животу у коме покаткад заборављамо праву вредност у животу, где машина за неке постаје важнија од човека — прави живот се може спасити снагом истине и вредностима културе.

Уверен сам да наша земља и ми сви имамо довољно снага и довољно памети да надвладамо нашу равнодушност која је највећи противник културе и да свим људима дарујемо лепоту уметности која ће продужити наше трајање.

Убеђени смо да ће Конгрес културне акције имати огроман значај и бити велики подстрек за целокупни културни живот у нашој Републици.

Ми смо се истински трудили да се што удобније и пријатније осећате у нашем граду. Молим вас да нам за све пропусте у организацији овог значајног и великог скупа опростите и дозволите ми да вас још једном срдачно поздравим у име Крагујевца и да вам пожелим много нових радних победа у тражењу путева да култура својом лепотом и истином оплемени све људе и буде њихова својина.