Да се култура у Србији утемељи

По завршетку рата, у великим подухватима да наша земља што пре изиђе из заосталости, учињено је много конструктивнога у областима материјалне и духовне културе. Изграђене су и изграђују се у пространим димензијама материјалне базе за развој и прогрес културе. Изграђена је и изграђује се савремена индустрија, осавремењује се техника производње. Процес урбанизације креће се динамично, захвата и унапређује такође и село. Учињено је много за културу распростирањем мрежа школа и културних домова, ширењем позоришта и филма, распростирањем домета штампе, радија, телевизије.

Последњих година доживљујемо снажење самосталних културних иницијатива и акција у унутрашњости. Таквих које су нас обрадовале и можемо да их назовемо иницијативама и акцијама препорода када је реч о култури. Просветни радници, заједно са политичким, удружено са организацијама привредних предузећа и комуна стварају у својим срединама и регионима расаднике културе, подухватније и трајније. Отварају шире, погодније, предусретљивије просторе за делатности науке, уметности, образовања. Већи и мањи градови у Србији и покрајинама, у једном броју, воде плодне утакмице у том смеру.

Међутим, са друге стране, надиру и такве струје које су противне културном напретку. Дејствују стихијно. Називамо их „таласима“, Имају продорну снагу да се увреже у живот друштва и човека. На њиховом главном удару су забаве и доколица. Оно што нас онеспокојава то је сагледавање да је квалитет забаве запљуснут квантитетом плитког и површног, а у томе и квантитетом кича. Тај квантитет бахатно се понаша у забавној лектири. Она забавна лектира која се не обавезује културним вредностима, јавља се на тржишту у великим тиражима, са великим добитима за учеснике у њеном издању, са тенденцијом да са тржишта потисне књигу од праве уметничке вредности. Изван домашаја је књижевне и друштвене критике, тако да без одговорности може да распростире и полуписменост, и нехуману садржину и кич. Њен продор је у слојеве необразованих и полуобразованих, но сигнализирано је да она врши налете и на редове школске омладине.

Квалитет забаве под ударом квантитета површног, плитког и кича у више сфера је забавних песама и забавне музике. У више сфера забавних песама много је шупљикавих и упрошћених кружних варијација на исту тему, са сировим претакањима када је реч о инвенцији, а такође много је и лоших адаптација. Сва могућа техничка средства, почев од мегафона до радија, разглашују лаку забавну музику и песму. На теренима популарних комуникација квантитет површног, плитког и кича, у налету је на примат и престиж. Сили популарности, подлежу и неки важни друштвени пунктови позвани да се брину о квалитету и култури забаве. Међу великим привредним предузећима су и она која сједињују рекламу са лаком забавном песмом и музиком, и у ту сврху улажу издашно крупна материјална средства помажући да се уз квалитет забаве распростире још и више квантитет њене плиткости и кича. У информацијама се истиче да наша земља спада међу оне које поседују највећи број фестивала. Замашан део од њих припада лакој забавној песми и лакој забавној музици. Знатна материјална средства улажу се у њих не обазирући се на њихов квалитет. Осредњим вредностима у тим доменима, па и испод, и домаћима, и онима из иностранства, отворена су широм врата. Такви фестивали су врло скупи за мецене, а исто тако и за гледаоце и слушаоце.

Радио, телевизија, филм, врло утицајни су медиуми у комуникацијама са градом и селом. Радио и телевизија дејствују далеко у ширењу образовања, у популарисању науке, културе, отварању видика у читаву нашу земљу и у свет. Они то чине ангажовано и врло конструктивно. Међутим и у програм тих медиума врше продоре „таласи“ о којима је реч. У програмима радија заузеле су велике просторе површне и егзибиционе забавне песме и музика. Њихова количина и пренаглашене димензије потискују песму и музику виших одабранијих уметничких вредности. У програмима телевизије освајају кључне просторе фестивали и спектакли серијске и конфекцијске забавне музике и песме. Налет осредњости је уочљив и у неким другим видовима дивертисмана.

На удару „таласа“ су и домени филма. Посебно је томе удару изложен увоз стране продукције филма.

Кретања на тржишту су динамична у понудама и потражњи у области културе. Нуде лаке зараде и траже брзе услуге. На домаку руке су му услуге осредњости и испод осредњости. За стварање виших вредности у култури неопходан је дужи, темељнији, пожртвованији и скрупулознији рад. Потребно је велико и дугорочно залагање талента и рада да се створи изузетнији и одабранији квалитет. Бојазан је да пред навалама осредњости и површног, брзометног рада и његовог фаворизирања, они студиозни темељни градитељи квалитета виших културних вредности не буду у повлачењу, да лакоћа и агресија у стицању доминација осредњих вредности, а уз њу квалитет површнога и кича, не проузрокују девалвацију културних вредности. Осредњост има потребу да на свој ниво свлачи више вредности, а са.му себе да представи као домет врхунске вредности.

Велики део обавезе према правим културним вредностима лежи и у нашим информацијама. Притисак са тржишта фаворизовањем импровизације, конфекције, спектакла, сензација, митоманије популарности, осетан је и у њиховој средини. Из једног броја од њих стиче се утисак да је наше небо осуто све самим певачким и спортским „звездама“. Бројне информације прате их сустопице на улицама, у њиховим кућама и у њиховим интимама. И то такође дејствује са те стране на њихово стицање престижа у нашем друштвеном животу, а има утицаја на опредељивање у ангажовању приоритета код неких утицајних пунктова у друштву.

Занемарена је у приличној мери друштвена критика. На удару друштвене критике била би и појава распростирања хазардне игре у нашем јавном животу. Постоји утркивање у изналажењу разних видова хазардне игре. У томе учествују и неке наше угледне друштвене институције, и нека наша крупна, привредна предузећа, опет у сврху рекламне комуникације са масом потрошача. Учествују са пасијом и лакоћом у давању материјалних средстава. Понекад се убацују у хазардну игру и културне вредности. За површна, полутанска знања учесници у хазардним играма добијају замашне материјалне награде.

Природно је што несразмере у односу према правим културним вредностима изазивају негодовања у редовима културних и научних радника. Осетљиво реагирају не само на диспропорцију у материјалним наградама већ и на занемаривање односа у уважењу њиховог рада. Догађа се да се у хуку дневне динамике и под пресијом погодовања спектакуларности, занемаре у информацијама крупне активности у областима науке и културе, или да им се дају подређена места.

Уверен сам да ће од велике помоћи за изградњу плодног терена намењеног културним делатностима бити стварање стабилне културне политике у републици и покрајинама. Уверен сам да ће и рад Конгреса културне акције бити велика помоћ у изради дугорочнијег плана и програма културних делатности и да ће тај план и програм бити подстицај и оријентација у културним активностима комуна. Комуне су позване најпре да се брину о условима развитка и напретка културе у својим регионима и у својим срединама, и то културе у свим њеним аспектима. Оне су позване у условима потреба масовног забавног живота и спорта, да брину о квалитету и нивоу њиховог деловања. Позване су да брину о условима и развијању културних делатности. Оне могу помоћи да се и привредна предузећа оријентишу у том смеру, да образовање, књига, библиотеке и читаонице, наука, уметничке приредбе, буду органски део њиховог живота, јер од тога зависи и култура рада, култура производа, савременост производње, спрема произвођача. На комунама, просветним, политичким и привредним организацијама је да изграђују угледне школе, угледне културне домове, библиотеке и читаонице, да изборе у својим регионима и срединама углед културе, јер само култура са друштвеним угледом може да дејствује далекосежно утицајно.

Било би потребно да се њихова брига што се тиче комуникације књиге првенствено посвети школској, радничкој и сеоској омладини. Конгрес библиотекарства донео је пројекат о мрежи библиотека и уздизању њиховог нивоа. На том конгресу говорио сам и о томе да би било корисно да се оживе оне делатности у односу на књигу у времену борбе пролетеријата између два рата и у рату када смо велику, пожртвовану пажњу посвећивали школској, а истовремено и радничкој и сеоској омладини. Ту лепу традицију потребно је, по моме мишљењу, оживети и обогатити савременошћу.

Лепа традиција из времена борбе пролетаријата између два рата и из рата је такође оно комуницирање међу собом националних култура, када није било неповерења на националним основама међу револуционарним културним радницима, писцима, уметницима и научницима. Допустили смо да нам ту лепу традицију у животу и култури, ту солидарну размену националних култура угрозе појаве међусобних неповерења и међусобне искључивости.

Када је о књизи реч, морамо имати у виду ситуацију издавачких предузећа. Она је данас критична. Један број издавачких предузећа, а међу њима и она велика, данас животари. Потребна је и неопходна је помоћ да се хитно санирају њихова стања, да та предузећа не дугују по годину и више награде ауторима и не буду скучено ограничена у својој производњи. Наравно, не губимо из вида и њихове сопствене слабости, нити губимо из вида нерегулисан положај аутора у њиховој делатности.

Нашу културу репрезентују у иностранству: књига, драмско позориште, опера, филм, музика уметничких квалитета, сликарство, скулптура, домети науке и њихових вредности. Потребно је и са те стране да се избори њихов приоритет у гајењу и да се одбране од стихија осредњости и испод осредњости.

Пројектовање политике и програма културе, такво за чије остваривање је потребно залагати се пуном снагом, садржи у себи и обавезу утврђивања стабилне научне политике и стабилних научних програма у Републици и покрајинама. Сматрам да је неопходно залагање за учешће свих институција и организација у стварању научне политике и програма, за развијање самоуправности у Заједници за научни рад, за равноправан однос према свима наукама у области финансирања, организације и кадрова. Сматрам да је неопходно залагање да се већа брига посвети фундаменталним наукама, за дугорочну стабилност услова њиховог рада, да брига о хуманистичким наукама не буде више као некада подређена и периферна и да научни радници добију пуно обезбеђење услова за свој рад и развитак. Стабилност научне политике и научног програма предуслов је стабилности научноистраживачког рада и његових перспектива, јер науку не могу темељно да развију научни радници ако су им егзистенција и услови рада необезбеђени и препуштени ризику.

Када је реч о култури у целини, необично је важан положај просветних, научних, културних радника у друштву. Необично је важно да Република, покрајине, комуне, друштвено–политичке и привредне организације створе услове просветним, научним и културним радницима за положај друштвеног угледа и друштвене важности, да они могу да дејствују са пуном подршком и пуним друштвеним уважењем у културним делатностима. Сматрам да од друштвеног угледа и уважења које просветни, научни и културни радници сами стичу својим радом, од ентузијаста, а такође од пуне подршке и потпоре друштвене заједнице, у многоме зависи успех културних делатности. Култури су насушни савремени, а такође и угледни услови рада.

Придајем велики значај оним иницијативама и културним делатностима у унутрашњости о којима сам у почетку говорио, којима сам и дао обележје препорода. Веома лепе су и корисне оне акције у више места спајања привредне са делатностима науке, културе, акције, ако би се могле тако назвати: интегрисање привреде са науком, културом. Оне осведочавају високу свест таквих привредних предузећа о потреби блиске сарадње са науком, културом, о значају те сарадње за уздизање нивоа друштва и његовог ослобођења од заосталости. Постоје на више места већ устаљене културне делатности са перспективама трајности, испуњене љубављу и пасијом месних иницијатора и организатора, а такође и уважавањем и поносом читаве средине. Заслужују не само подршку коју добијају од комуна, просветних, друштвено–политичких и привредних организација у својим срединама и регионима, већ и од читавог нашег друштва јер могу имати далекосежне утицаје и дејства. Посебно када су те културне делатности и националне и југословенске, када окупљају у широкој лепези писце и уметнике, просветне и научне раднике из разних крајева наше земље, када су окренута превасходно своме времену и будућности, када су надахнуте у исто време и духом интернационализма.

Неопходна је помоћ свима културним делатностима не само од стране комуна, већ и заједница за образовање, науку и културу у Републици и покрајинама. Сматрам да је потребно да се све учини да између културних делатности у унутрашњости Републике и, у Београду не буде такве дистанце као што је постојала и као што постоји, да културне делатности у унутрашњости стекну пуну самосталност са дејством да културни ниво својих места у перспективи што више изравнају са београдским. Позив Београда је да им у том смеру помогне. Београд ће ускоро добити Народну библиотеку која ће моћи да пружи далекосежно помоћ развитку и напретку библиотекарства у унутрашњости. Београд поседује реномирана и уходана позоришта, Универзитет, високе школе, академију за позориште, филм, музику, сликарство, вајарство, поседује Филхармонију, музеје, галерије, Коларчев универзитет. Сви ти пунктови могу да буду велика помоћ културним делатностима у Републици. Постоје такође у унутрашњости универзитети, високе школе, народни и раднички универзитети, који могу повезано да утицајно суделују у иницијативама и организовању културних делатности у својим регионима, да утврде у том смеру заједничке обавезе и да дејствују пуним полетом и пуним залагањем.

Уверен сам да ће овај Конгрес концентрацијом сагледавања стања културе у нашој земљи и конструктивним предлозима за њен развитак и напредак веома много да допринесе да се култура у нашој Републици што боље утемељи у њен друштвени живот како би стекла што више утицаја и угледа, како би са своје стране својим ширењем и напретком допринела бољитку и просперитету социјалистичког друштва.