Културни живот у ЈНА као саставни део културног живота наше заједнице и чинилац реализације културне акције

I

Свако друштво, уколико му одређени класни и политички разлози и интереси диктирају потребу за држањем оружане силе, налази одговарајуће путеве и одређује систем, садржај, односе, карактер и токове усмеравања целокупног друштвеног живота ове социјалне групације. Зависно од карактера основног продукционог односа, карактера и друштвене улоге дате армије, одређују се карактер и циљеви појединих облика друштвеног живота и културе као садржаја укупног друштвеног живота армије.

У свим армијама савременог света, културни живот остварује веома значајну функцију па му се придаје све већа пажња. Разуме се да армије које припадају (терминологију употребљавамо условно) класно поцепаним, антагонистичким и бирократским друштвеним системима и структурама, по правилу развијају такве облике и садржаје културног живота, које непосредно диктирају интереси и циљеви владајућих врхова државе и центри моћи политичког одлучивања. Уколико су армије ангажоване за остваривање империјалистичких, освајачких и поробљивачких циљева у њима се, по правилу, реализују такви садржаји културног живота који су, са становишта хуманистичке функције културе, антикултурно и антиљудски конципирани и усмерени.

Сасвим друге карактеристике има културни живот у армијама чија се друштвена улога одређује циљевима одбране од агресије и заштите самоуправних и демократских односа социјалистичког друштва, а управо такав карактер и улогу има наша Армија.

Отуда културни живот у њој по својој програмској садржини усмерености и циљевима, изражава смисао прогресивне, хуманистичке мисије културе и изграђивања комплетне слободне и стваралачке човекове личности која успева да идентификује и издигне свој интерес на ниво општедруштвеног и у једној својој компоненти се манифестује и потврђује као свестан, способан, одважан и храбар бранилац друштвених интереса и друштвене заједнице.

II

Битне друштвене претпоставке и наш општи савремени друштвени развој, без обзира на његове противречности и испољавања, све значајније омогућавају реализацију таквог курса. У оквиру процеса друштвено–економског, политичког и културног преображавања друштва, мења се социјално биће Армије, њена друштвена улога и функција, као и целокупан, посебно културни, живот у њој. Концепт самоуправног система и односа у развитку наше социјалистичке заједнице има као природну последицу подруштвљавање народне одбране, оживотворење и афирмацију марксистичких научних погледа и принципа о наоружаном народу и Армији, као његовом интегралном делу. То је истовремено био револуционарни корак разбијања етатистичко–бирократског монопола и укидање отуђености највиталнијег интереса радног човека — права да постане носилац и субјект одбране своје слободе и свог суверенитета.

На IX Конгресу Савеза комуниста Југославије друг Тито је рекао: „Подруштвљавањем народне одбране радни људи, радне и друге организације, као и друштвено–политичке заједнице постали су субјекти и активни носиоци одбране земље, што је њихова највиша дужност и неотуђиво право.“ Руши се мит и мистификација да је народна одбрана иманентно и искључиво својство државе и посебно њеног апарата, њеног оружаног организма, Армије. У тој виталној области друштва испољава се континуитет наше револуције, што представља и реалну животну афирмацију самоуправљања и удруженог рада.

Армија је трансформисана у нов социјални модел одбрамбене снаге, који одговара научном марксистичко–лењинистичком погледу војно–одбрамбеног организовања социјалистичке и самоуправно–демократске заједнице.

Уставном реформом и перспективом доградње друштвено–економског система и односа у свим нашим заједницама, Армија, као заједничка и јединствена одбрамбена снага свих народа и народности Југославије, престаје да буде искључиви и класично чист елеменат државе и њеног апарата. Током целог њеног постојања нико није одрицао њен превасходно револуционарни и народни карактер, а настале промене управо најнепосредније потврђују такво порекло и карактер наше Армије. Подруштвљавањем народне одбране и концепцијом општенародног рата, она је данас део наоружаног народа и интегрални део самоуправног друштва. Отуда и културни живот у Армији мора бити непосредан израз и саставни део културе целе наше заједнице и сваког њеног дела.

III

Демократизација економских, политичких и укупних друштвених односа извршила је снажан утицај на демократизацију културе. То схватамо не само у смислу деетатизације ове изузетно значајне сфере друштвеног живота, већ пре свега са становишта непосреднијег утицаја и ангажовања радног човека у обликовању сопствене културе, што даље води стварању битних предуслова за пуну и неометану слободу стваралаштва, ка самоуправној интеграцији и пуној могућности утицања човека на културу — води његовом самопотврђивању.

Савремену физиономију југословенског друштва карактерише и све пунија афирмација националних култура и културних вредности свих народа и народности наше вишенационалне заједнице. Разуме се, овај процес по својој суштини води ослобађању и богаћењу националних култура и стварању нових културних вредности и све ширем и дубљем повезивању и кохезији Југославије као социјалистичке и самоуправне заједнице.

Истичемо овај моменат стога што се културни живот у Армији може остваривати у облицима и садржајима који изражавају укупна културна кретања и остварења у целом нашем друштву. Вишенационални карактер Југославије, као и вишенационални састав наше Армије, претпостављају да културни живот у ЈНА изражава кохерентност и равноправност националних култура свих народа и народности. Са становишта оваквих схватања, Армија се не може посматрати као супранационални организам, нити култура и културни живот у њој као наднационална категорија и вредност. Напротив, Армија је јединствена оружана снага целе наше заједнице, њу сачињавају људи из редова свих народа и народности, а културни живот у њој условљава и подстиче повезивање националних култура и културних вредности.

IV

Културни живот у Југословенској народној армији, као уосталом и у целом друштву, треба пре свега да изражава антрополошко–хуманистичку суштину и смисао. У центру културне акције и збивања треба да је човек као највиша друштвена вредност, примарни и одлучујући фактор рада, стварања, друштвеног утицаја и одлучивања, а у једној битној консеквенци и фактор рата и одбране. Управо тај моменат има посебан значај и за друштво и за Армију. Јер ако филозофско–антрополошка, научно–теоријска и социолошко–политиколошка мисао доказује да се вредност и снага једног друштва потврђује у мери у којој се у политичком и културном фокусу налазе и покрећу радни људи и њихове најшире социјалне структуре, економске и културне асоцијације, онда из тога природно произлази и нов однос човека према вредностима таквог друштва, као и према себи самом у склопу тих вредности.

Сигурно је да у хијерархији друштвених вредности, људска, односно човекова слобода заузима високо место. Она је услов и основна претпоставка за могућност неометаног човековог стварања духовних и материјалних вредности. За културу, културно стваралаштво и културни живот, схваћене у конвенционалном смислу, то је од пресудног значаја. Према томе, ако је слобода услов за стваралаштво и људски живот, претпоставка за културни, а тиме и свестрани развитак човекове личности, онда у суштини та вредност треба да буде и примарни мотив одбране друштвених интереса и друштвене заједнице.

Човек, као друштвено биће, у култури и културном животу види стварну могућност за оживотворење и изражавање своје људске слободе. Хуманистичка мисија културе изражава се и потврђује пре свега у томе што човеку, као бићу sui generis и универзалном ствараоцу, отвара најшире перспективе развоја и снажно покреће његову духовну и креативну моћ. Стога, ако је човеку, значи и припаднику Армије, омогућено да се у пуној мери изрази у друштву као стваралачки субјект, ако му такав социјални положај ствара услове за прогресивнији развој, људско достојанство и самопотврђивање, онда се може очекивати и стално јачање његове свести о нужности одбране управо таквих људских и друштвених интереса и вредности.

V

Неопходно је имати у виду да савремена млада генерација снажно утиче на стварање нове климе у атмосфери и односима у Армији. Највећи број младих одликује се све вишим нивоом образовања, развијеном националном и самоуправљачком свешћу, релативним искуством у одлучивању о друштвеним питањима, стваралачком радозналошћу и немирном, жељом за новинама и афирмацијом личности, смелијим захтевима за мењање превазиђених облика живота, затворености и шематизованости. По свом бићу, млади су антибирократски расположени, демократски и прогресивно усмерени, својствено им је веома развијено осећање за ширење социјалних и личних веза и, разуме се, спремност за одбрану виталних тековина самоуправног социјализма. Млади су, дакле, спремни за невиђене напоре и смеле подухвате у интересу друштва. Таква настојања и стремљења младих одговарају изградњи физиономије браниоца који може водити рат у условима општенародне одбране, у коме стабилност личности и њени квалитети, самосталност, смелост и одлучност, лична и колективна храброст могу бити од пресудног значаја. Стога, када расправљамо о културном, животу у ЈНА, посебно стављамо нагласак на војника у касарни, ученика и питомца у школи, на све припаднике Армије који живе у различитим гарнизонима, караулама, на бродовима и по осталим јединицама.

VI

Услед низа околности, и поред тога што млади долазе у Армију са све већим степеном свести о значају и одговорности које захтева позив војника и браниоца, они се сусрећу са реално тешким, психофизичким и другим напорима, посебно када је реч о генерацијама на одслужењу војног рока.

Напори у обуци, касарнски живот који налаже строго поштовање устаљеног реда, велики број људи на малом, а понекад и недовољно прикладном простору, скучен комфор, ограничења у погледу коришћења слободног времена и могућности кретања, униформисаност, односи субординације и читав сплет осталих ограничења, изразито утичу на емотивни живот и расположење, изазивају тешкоће у прилагођавању, а понекад могу довести и до фрустрираних реаговања па и асоцијалних поступака. Поред тога, још увек су ограничене материјалне могућности у погледу располагања погодним простором за културно–уметничке и забавно–спортске делатности, недовољна су средства и опрема за ове активности итд.

У таквим условима могуће је да у војничку средину продиру сваковрсни утицаји, посебно у области културно–забавног живота и делатности. У немогућности да се обезбеде благовременији и квалитетнији културни и забавни програми наилази се на појаве прихватања квазикултурних производа у виду шунда, кича, порнографије, асоцијалне, авантуристичко–криминалистичке и посебно еротизиране литературе итд. Уверени смо да се борба против ових појава не може водити административним или другим сличним методама и мерама, већ пре свега стварањем повољнијих услова за адекватније организован културни живот ради усвајања аутентичних културних и уметничких вредности, а посебно активнијим односом и учешћем самих војника да сопственом свешћу и акцијом расуђују о социјалним последицама могућих антикултурних појава и тенденција.

Успех и позитивни резултати биће тим већи уколико културно–забавни живот војника и питомаца још непосредније заснујемо на заједничким изворима и снагама, а у повезаности са целокупном младом генерацијом. Неоспорно је да су млади у униформи, по својој природи, заинтересовани за све што младост носи и покреће. Нарочити значај имају што чешћи сусрети војника са вршњацима ван Армије. Такви сусрети стварају атмосферу која се разликује од касарнске свакодневнице, остварује се позитивно дејство на психолошко расположење и стање војника и отварају широке могућности за стварање чвршћих социјалних веза и односа међу припадницима Армије и омладине. Све је то и за друштво, и за Армију, од изузетног значаја и користи.

VII

Ни у једном периоду послератног развоја Армија није била тако и толико отворена према друштву као данас и, уверени смо, све ће више бити и убудуће. Касарне, војне школе и друге институције ЈНА у све већој мери се отварају за грађане, за младе. Нестаје оне карактеристичне радозналости омладине и грађана — да провире у унутрашње одаје затворених и добро чуваних војних касарни, — а код војника — да се што чешће нађу ван касарнских оквира и сталног присуства униформе и страже. Ствара се, дакле, једна нова атмосфера која прожима дух младе генерације. Сусрети и заједнички програми за рад требало би да буду усредсређени, поред задатака на стручном, техничком и војно–одбрамбеном оспособљавању, и на шире контакте и садржајније видове социјалних и културних веза.

VIII

Концепција општенародне одбране подразумева не само свенародни оружани отпор агресору, већ и што пуније обезбеђење свих услова за целокупан друштвени живот у материјалној производњи, друштвеним службама, науци, школству итд, а посебно у културном животу. Јер историја ратова, а нарочито наш ослободилачки рат, доказују да се и у ратним приликама осећа изузетна потреба за што интензивнијим духовним животом. Ратно стање тражи човека снажна духа, развијене свести и јаке воље. Уколико нема духовног ангажовања у раду и животу, утолико нема забаве, хумора, и људске ведрине — тмурне слике и прилике рата могу угрозити човеков дух, психу и живот. А када апокалиптична злослутност рата пригуши личност и ослаби њену моралну снагу — то за друштво и човека, за исход рата, може имати фаталних последица.

IX

Посебну улогу у овом погледу имају институције за културни живот у ЈНА. Поред војничких и питомачких клубова, домови у ЈНА су институције са знатно развијеном и уочљивом функцијом у покретању културних активности у многим местима, широм наше земље. Они су по својој физиономији и усмерености у суштини домови народне одбране, културне институције које својим средствима, програмима и делатношћу, задовољавају потребе и интересе свога чланства, уклапају се у друштвене процесе и потребе, заједно делују са свим осталим културним институцијама, органима и организацијама целокупног друштва.

Војне гарнизонске библиотеке су отворене институције, са богатим и разноврсним библиотечким фондовима. Данас Армија располаже са око 10 милиона књига из разних области стваралаштва, а нарочито делима везаним за војну научну мисао.

Значајну улогу у Армији имају војни оркестри и музичка служба. У свим већим гарнизонима војни оркестри делују у ширењу музичке културе, како код припадника Армије, тако и осталих грађана.

У културном животу Армије и друштва несумњиву улогу имају музејске, историографске и филмске институције које својим специфичним садржајима привлаче пажњу великог броја корисника. Свакако треба истаћи и деловање издавачких кућа, научних и научноистраживачких институција итд.

Овде смо само указали на постојање ових институција, у доброј намери да оне буду још делотворније у целокупном нашем културном животу, у планирању и програмирању културног развоја места, градова и региона. Уверени смо да је интерес тешко делити на Армијски и интерес друштвене заједнице, а исто тако смо сви сагласни у погледу неопходности даљих интеграционих процеса и у овој области.

X

 Шире и непосредније укључивање припадника Армије у све токове културног живота наших заједница, изналажење заједничких садржаја и форми културних делатности, укључивање у органе и институције за усмеравање и друштвено планирање у овој сфери — сматрамо захтевом времена.

Стални додир са људима, упознавање са тековинама материјалне и духовне културе појединих места и њихове околине, саживљавање са социјалном, националном и културном средином у којој борави, снажно доприноси томе да се припадник Армије не само угодно осећа, већ да околину упечатљиво доживи као саставни део своје домовине и народа.

Свака наша јединица и гарнизон су по саставу Југославија у малом. У њима живе људи који потичу из свих народа и народности и носе печат свог националног поднебља. Али они су најнепосредније заинтересовани да доживе културне и националне вредности и других средина своје домовине. У том смислу они могу бити снажни и истински носиоци братства и јединства, међусобног зближавања, повезивања и унутрашње снаге наше друштвене заједнице. Све ово потврђује да је наша Армија не само саставни део наше заједнице, снага за обезбеђење народног суверенитета и територијалног интегритета, већ и битан чинилац културног живота и културне акције у свим друштвеним срединама и друштвеним заједницама наше земље.