Радне организације на територији СО Чукарице и њихова улога у развоју културе радних људи

У складу са припремама за Конгрес културне акције, који се сада одржава у Крагујевцу, одржан је један радни састанак пре више месеци у Клубу Социјалистичког савеза радног народа Чукарице на коме је одабрана за обраду тема „Радне организације и њихова улога у развоју културе радних људи на територији СО — Чукарице“.

Нећемо се задржавати много на објашњавању бројних разлога зашто је баш наведена тема узета у разматрање, јер сматрамо да је Чукарица фабрички крај Београда.

Друштвене организације на Чукарици су заинтересоване како у радним организацијама Чукарице тече образовање и културни развој радника — без школе, са основним образовањем, са средњом, вишом и високом спремом; како се стручно усавршавају радници, шта је садржај предавања за раднике; има ли књижевних вечери у радним организацијама и какав је њихов садржај; шта радници организовано могу видети од позоришних и филмских представа, уметничких изложби и сл.; колико и каквих музичких концерата је било организовано и реализовано за последње две године у радним организацијама; колико и како КУД делују у радним организацијама Чукарице; какав је културни амбијент у фабричким халама, радионицама, погонима који перманентно делују на раднике да боље, више и брже раде — да културно култивишу производе, средину у којој раде, а истовремено мењају себе у правцу све културнијег и срећнијег живота.

Уређење Дома друштвених делатности, проширење библиотечке мреже, одржавање књижевних вечери, рад КУД у свим насељима Чукарице, организовање ликовних изложби, одржавање смотри КУД, издавачка делатност КПЗ Чукарице, уређивање више фабричких листова на Чукарици са претензијама да се преко њих перманентно утиче и на културу радника у предузећима — су — сматрамо на одређени начин и до одређене мере културне акције које посредно и непосредно утичу на раднике и на њиховим радним местима.

Наведени састанак, као и други састанци имали су за циљ да се сазна обим и квалитет постојећих културних акција, као и да се иницирају нове културне делатности.

Свакако да смо морали, ако смо хтели да са нечим конкретним изађемо пред овај Конгрес, да до одређене могућности испитујемо културне потребе људи у радним организацијама на територији Чукарице.

Желели смо да видимо да ли у том нашем деловању на подизање културног нивоа радника не правимо некакву духовну конфекцију коју пружамо свима, али која се тешко носи. Још нема појава да ми организовано, преко радних организација, утичемо на радио и телевизију да и њихови програми буду другачији него што јесу, адекватнији и прикладнији.

Радне организације и Народни универзитет на Чукарици имају већ једно дугогодишње искуство за које сматрамо да је добро и да га и у наредним годинама треба проширивати. При Народном универзитету формирана је група представника радних организација на нашој територији, и то: „Иво Лола Рибар“, „Завод за израду новчаница“, „21. мај“, „Пролетер“, „Југострој“, „Димитрије Туцовић“, ГК „Кошутњак“ и „Индустрија мотора“ са 15 до 20 хиљада радника; они су својим средствима, средствима заједнице културе и средствима Скупштине општине Чукарице у протеклом периоду од две године успели да нешто и ураде.

На бројна питања ми смо одређеним акцијама покушали да дамо своје конкретне и практичне одговоре.

У радним организацијама СО Чукарице „данашњи положај културе не одговара више потребама и захтевима даљег развоја друштвено–економских односа — у самим предузећима и фабрикама“ — свуда је присутно схватање о неопходности успостављања нових односа на релацији: привреда–култура.

Да би се што повољније утицало на програмирање и реализацију културних делатности, СО Чукарица је склопила о томе уговор са Народним универзитетом о петогодишњем раду и доделила одређена новчана средства (око 25.000 годишње). То није много ако се зна да број становника на Чукарици у 1971. години износи 152.840, а пре 10 година (1961.) било је 79.194 становника.

Брига о културним потребама радника у радним организацијама у последње две године је несумњиво порасла и поред добро познатих нерешених проблема око средстава за културне потребе радника у самим предузећима (привредна реформа и др.). Тако, нпр., из године у годину расте број привредних радних организација које са Народним универзитетом на Чукарици сарађују на оживљавању културног живота у радним организацијама, што несумњиво потврђује уверење о повезивању културних институција Чукарице и Београда са другим организацијама удруженог рада. Извештај о реализацији програма за радне организације чланице Савета корисника услуга Народног универзитета, на Чукарици у 1970. години садржи податке да:

— на територији Чукарице има 43 радне организације са 18.251 радником; као и да је

— у 1970. години Савет је одржао 5 састанака, на којима се расправљало о репертоару, цени програма, заједничким излетима за раднике чланове Савета корисника, затим о комбинованим заједничким програмима културних делатности и сл.

У радним организацијама у којима раде радници који су дошли из средина са недовољном елементарном културом проблеми културе се претежно налазе у сфери сузбијања неписмености, стицања основног школског образовања и елементарне радне културе, здравственог просвећивања, као и стварања у оквиру радне организације оптималних услова за стицање опште и стручне културе ради подизања ефеката рада.

— На основу анализе програмских захтева, који се односе на задовољавање културних потреба радника из радних организација које чине Савет корисника, констатовано је да се укус и интересовање радника непрекидно мењају; народне умотворине, народни мелос и сл. поступно уступају место класичним и савременим културним остварењима. При томе је запажено да на врсту и карактер програма културних приредаба јако много утиче: социолошки састав и квалификациона структура запослених радника — у једним предузећима раде радници са веома ниским квалификацијама, а на другој страни један број радних колектива има раднике са квалификацијама изнад просечног нивоа. Овакви састави радних колектива причињавају доста тешкоћа у стварању доброг и одабраног програма културних делатности — за једне раднике је потребна и елементарна култура, а за друге најновија културна достигнућа.

— На захтев Савета корисника Народни универзитет на Чукарици је ангажовао познате уметничке куће Београда, као што су: Атеље 212, Југословенско драмско позориште, Савремено позориште, Радио–Београд и друге, ради извођења пробраних уметничких програма за раднике предузећа — чланове Савета корисника. На овај начин се ствара пут да радници Савета корисника прихвате сталну сцену као своје позориште.

— При НУ на Чукарици отворена је Стална сцена Савременог позоришта за потребе радника Савета корисника.

— Неке радне организације чине веома велике напоре ради обезбеђења адекватних услова за развој културе код својих радника у предузећима. Тако, је предузеће „21. мај“ изградило нову салу за културне приредбе у оквиру предузећа са око 800 седишта и потребном опремом.

— Радничко КУД „Д. Котуровић“ у Раковици за програме културних делатности добило је 1969. године 32.700, 1970. године 80.000 динара, а планирано је да за 1971. годину добије 110.000 динара.

— Поједине радне организације имају разгласне станице, али њихов програм углавном садржи информације и случајно одабрану музику.

— Само у оквиру рада Народног универзитета на Чукарици окупљено је у 1970/71. школској години 22 одељења са око 660 полазника — радника који стичу потпуно основно школовање.

— Имајући у виду да је култура наших радника у привредним и друштвеним организацијама укупност свих врста људске делатности и достигнућа којима се природа преображава према позитивним и савременим потребама рада и радника, да је она нека врста моста између садашњег живота и боље будућности, да се њом могу најбоље регулисати резултати — односи између субјекта и објекта, значи да поседовање културе на високом нивоу истовремено представља и све ширу могућност деловања човека — појединца.

— И ранијих година се радило на пружању помоћи радницима у привредним предузећима на стицању потпуног основног образовања. Међутим, тај посао је у последње две године нарочито активиран, пошто је преовладало уверење да се не може успешно и квалитетно производити без елементарне културе коју даје завршена основна школа.

— Посла ће још бити доста, пошто у радним организацијама Чукарице има најмање око 2.000 лица без завршене осмогодишње школе — а још има и механичког прилива становништва.

— Међутим, још нема организоване и систематске бриге на подизању нивоа културе сваког радника у одређеној радној организацији, јер:

а) недовољно се пре свега познаје културни ниво сваког радника (школска спрема, поседовање домаће библиотеке са корисним библиотечким фондом, пријем дневне и повремене стручне и забавне штампе; коришћење радија, ТВ пријемника, грамофона, магнетофона, дијапројектора, фото–апарата, филмске камере, кино–пројектора, музичких инструмената, филмова, концерата, позоришних приредби и др., затим начин становања, одевања и исхране итд.);

б) радне организације немају одговарајућу организовану службу, немају ни потребна средства за систематску и редовну претплату својих радника на стручну и другу штампу, књиге, улазнице за позориште, концерте, биоскопе, предавања, музеје, излете, изложбе, летовања, зимовања, књижевне и научне вечери, радничке клубове КУД, уређење културног амбијента у привредној организацији, шах клуб, фискултурне терене...,

в) радне организације још нису у стању да реше све личне проблеме својих радника (станови, смештај деце у обдаништима и др.);

г) у привредним организацијама Чукарице још нема развијеног система за развој културног аматеризма, као ни годишњих и вишегодишњих програма свих видова културних делатности;

д) нема уверења да је културна делатност у радној организацији део управо квалитета рада на високом нивоу продуктивности;

ђ) још није изграђена културна политика као интегрални део пословне политике руковођења културним делатностима у радним организацијама, па се тај посао обавља најчешће стихијно, под утицајем тржишта и помодарства;

е) радне организације су најчешће (кад су) само потрошачи културних добара;

ж) фабричке новине не претресају у довољној мери и културне програме радних организација;

з) нема одговарајућег система и метода у нуђењу књига раднику који их не разуме или не уме да чита;

и) становници нових насеља: Баново брдо, Канарево брдо, Жарково, Железник, Кијево, Рушањ, Петлово брдо, Раковица, Умка и др., и ако су у Београду —, све више су удаљени од градског центра. Градске културне установе не могу материјално и организационо да покрију нова насеља, као и постојећа сеоска насеља, а поготову не културни живот у радним организацијама. Не постоји потребна и довољна просторна покретљивост радника из радних организација или из њихових станова према центру, ради уживања и коришћења у културним добрима. Краткорочност и спорадичност често карактеришу програмирање културних делатности радника у радним организацијама, најчешће се решавају проблеми задовољења „дневних“ културних потреба радника у радним организацијама;

ј) развој културних делатности је понекад препуштен тренутном стању, тржишту (има пара — нема пара), јер се не користи интеграција у привреди за повећан утицај на културни живот радника. Мало је уочљив утицај радника на политику и програм културних акција. Мора се избећи просечност и рутинерство при организовању и реализацији културних акција у општини Чукарица. Успех зависи и од умешног коришћења огромног кадровског потенцијала ужег дела Београда; само тако је могуће да се реализује идеја депровинцијализације периферије Чукарице;

к) с обзиром на брзи прилив становништва Чукарице, мора се из године у годину да издвајају све већа средства за развој културних делатности. На одговарајући начин то ће морати да чине и радне организације — свака за себе и удружено (фондови културе);

л) привреда Чукарице се не може како ваља уклопити у савремену привреду света ако њени производи нису и културно и функционално обликовани, а томе могу допринети само радници чији културни ниво никако не стагнира;

љ) свака иницијатива је добродошла у радним организацијама и ван њих, да се разреши било које значајно питање;

м) одговоре на наведена питања треба тражити у теоретским анализама, али истовремено и одмах у правим добро проученим перманентним културним акцијама.

Све изнето представља у неку руку и својеврсну иницијативу и обавезу за брже развијање културе радника у свим радним организацијама Чукарице, а посебно у индустријском басену Раковице, а и израз спремности одговарајућих друштвених фактора да се заложе и за реализацију изнетих идеја и нађу решења за наведена најважнија питања за дужи период, на основу добро проученог демократског опредељења (стварање одговарајућих фондова, повремено разматрање развоја културне политике и сл.), као што су:

— коришћење креативних потенцијала београдских културних установа,

 — проширење библиотечке мреже,

            — развијање интереса код радника за добру књигу,

— привлачење већег броја непосредних радника из производње у привреди у културни живот,

— одређивање одређеног културног стандарда у радним организацијама,

— максимално и рационално коришћење постојећих услова за развој културних делатности радника,

— успостављање адекватних односа културних институција и радних организација,

 — уређење домова културе и фабричких просторија и површина,

— организовање перманентне борбе противу некултуре (у односима — на раду и у животу) и

— стварање програма културе уз пуну консултацију и сарадњу корисника.