Самоуправно меценарство

Ако је уметност највећа радост коју човек сам себи дарује, како је то рекао Маркс, онда у овом чину треба гледати настојање да сами себи пружимо што више, што веће и што лепше радости. Ми, у Панчеву, пошли смо стога путем који је, верујемо, већ свима вама познат. Успели смо да нађемо толико потребан заједнички језик са привредом. Спрега привреде и културе, остварена у нашем граду, по нама само је камен темељац самоуправном меценатству. О фонду за стваралаштво писано је много. Ми смо на то поносни, али још увек нисмо потпуно задовољни. Споразум о удруживању средстава привреде за финансирање културних делатности потписан је крајем јануара ове године. Постојали су изгледи да почетна средства фонда брзо достигну цифру од 50 милиона старих динара. Ове године, међутим, привредне организације уплатиле су 25 милиона старих динара у касу фонда а, верујемо, идуће године сума ће достићи цифру поменуту при оснивању фонда. Тиме ипак нисмо задовољни.

Али, задовољни смо оним што је већ ове године урађено финансирањем из фондовских средстава. Купљене су три велике слике панчевачких мајстора Стојана Трумића, Ксеније Илијевић и Јована Витомирова. Постављена је фонтана — рад познатог панчевачког вајара Божидара Јововића. Средином идуће године, слободан простор града биће украшен још једном монументалном скулптуром вајара румунске националности Ливијуса Балножана. Четири књиге панчевачких прозаиста и поета већ су припремљене за штампу. Укупно ће ове године из фонда бити потрошено око 16 милиона старих динара.

Увек је пријатно саопштавати пријатне новости. Зато са задовољством кажемо да смо са Милићем од Мачве склопили споразум да нам идуће године једну од сала Скупштине општине украси монументалном фреском — триптихом „Панчево јуче, данас, сутра;“. Са новосадским скулптуром Јованом Солдатовићем разговарали смо о изради једне скулптуре. Припремамо штампање још четири књиге панчевачких писаца. Помоћи ћемо етнографска истраживања нашег краја. Уколико нам средства буду дозволила, финансираћемо и сценско–музичку уметност у граду. То су нам, ако тако можемо да кажемо, послови за 1972. годину.

Ми смо сигурни да наш фонд за стваралаштво неће играти само једно или два лета. Наша привреда се ни до сада није оглушивала о потребе културе. Али је подршка била спорадична, недовољно организована. Зато се у ствари у пракси, и родила идеја о удруживању таквих спорадичних средстава у јединствен фонд. У њему одлучују преко Скупштине и Управног одбора фонда они који су на основу заједничког договора у њега уложили средства. Значи, привреда која ствара вишак вредности и која од њега одваја део за стваралаштво, самоуправно одлучује не само о висини средстава која ставља на располагање култури, него и о најцелисходнијој намени тих средстава.

Можда ће се некоме учинити да средства којима фонд располаже нису нарочито велика. Ипак њима се, ван сваке сумње, може финансирати више корисних подухвата у културном стваралаштву. Поменимо само колико тргова, скверова, колико јавних зграда, холова и дворана стоји неоплемењено. Ми их нећемо оплеменити одмах, за годину или две. Али, на врата јавности, поред већ афирмисаних уметника, куца нам читав низ нових, младих талентованих стваралаца ликовне уметности, литературе, театра, филма итд. Фонд ће свим заиста способним и талентованима пружити прилику да се уз његову помоћ искажу и потврде, како би свима нама могли да пруже нове радости и задовољства. Тиме смо, верујте нам на реч, јако задовољни.