Културни живот у радној организацији

Прије него што прикажем културно–умјетничке акције и манифестације у мојој радној заједници, фабрици вунених тканина „Слобода“ у Кули, дозволите ми да изнесем неколико битних карактеристика из живота и рада моје радне организације.

Свој пуни економски напредак и афирмацију фабрика је почела доживљавати у последњих десетак година. У овом периоду извршена је комплетна реконструкција и модернизација у свим производним фазама. За тако сложену и разноврсну технологију, благовремено је извршена квалификациона и општеобразовна припрема радних људи, тако да данас од 1.150 запослених има преко 800 квалификованих и висококвалификованих радника и лица са средњом, вишом и високом стручном спремом. Од изванредног значаја је чињеница да је у питању врло млада радна снага. Има преко 750 радника до 35 година старости.

Питању друштвеног стандарда, у претходном периоду, радна организација је посвећивала пуну пажњу. У непосредној близини фабрике изграђен је дечји вртић капацитета од 240 деце у двије смене, диван рекреациони центар са базеном олимпијских размера, као и ресторан друштвене исхране, у коме топли оброк узима преко 800 абонената. У последњих 5 година додијељено је на коришћење 110 комфорних станова, као и 210 кредита за индивидуалну стамбену изградњу, што укупно износи 536 милиона старих динара. Пуно је урађено и на стварању повољних радних услова радника и естетског амбијента у коме радници раде, јер неугледна и ружна радилишта, претрпане сиве и бездушне хале, голи и хладни зидови имају неповољан утицај на рад радника. Већ пуних 6 година примењује се Правилник о стипендирању дјеце радника–чланова радне заједнице, на средњим, вишим и високим школама, без обзира да ли изучавају струку и занимања неопходна радној заједници. Тренутно, по овом основу, радна заједница стипендира 125 ученика и студената — дјеце радника радне заједнице. За стипендирање ученика и студената, као и за остале облике стручног, општег и друштвено–економског образовања радника радне заједнице, у последњих неколико година, утрошено је преко 110 милиона старих динара.

У свим овим акцијама полазило се од чињенице да је улагање средстава у образовање и стручно усавршавање најрационалнија инвестиција, која даје вишеструке користи. Познато је да културан и образован радник за далеко краће вријеме улази у тајне производње и успјешније се сналази у самоуправном животу — не само своје радне заједнице, већ и шире друштвено–политичке заједнице. То је и гаранција за ефикаснију производњу и за цјеловитије и потпуније самоуправљање, јер је квалитет самоуправних односа све више и непосредније у зависности од субјективних могућности радника — самоуправљача.

Зато, постојање ширих интереса за културу и аутентичне културне потребе, није само интерес културних радника и њихових организација, већ и читавог друштва у цјелини. Јер, као што култура не може без друштва, очигледно да би и друштво без културе било непотпуно и осиромашено, а социјалистичко друштво без културе не би могло бити ни социјалистичко.

Материјална производња данас се више не може интензивно и квалитативно развијати, што је основна интенција наше друштвено–економске реформе, без чврстог ослањања на развој модерне науке и технологије, без усвајања и укључивања науке и културе у укупан друштвени рад.

Управо зато, сваки радни човјек оправдано очекује да буде задовољена не само његова економска и социјална већ исто тако и културна права, неопходна за његово достојанство и за слободан и несметан развитак његове личности. Отуда захтјев за интеграцијом културе и привреде није данас никаква политичка парола, већ објективна нужност развоја јединственог и интегралног друштвеног рада. Нема сумње, без те и такве интеграције осиромашиле би и кржљале и привреда и култура, јер култура није само у сфери умјетности, већ и у сфери рада и свакодневног живљења. Богатији и садржајнији културни живот радног човјека доприноси успјешној и организованој производњи и развијању квалитативно нових и хуманијих друштвено–економских и самоуправних односа.

Ово су биле основне претпоставке које су мотивисале радну заједницу да се у последњих неколико година толико интензивно ради на развијању и неговању културно–умјетничких облика и манифестација, с пуном свјешћу да је процес развијања културе дуготрајан и напоран, али у исто вријеме и неминован.

Организованија активност на развијању и неговању културе и њених облика и садржаја датира, код нас, од првих „Сусрета другарстава 69”, у којима је и наша радна заједница била једна од учесница. Мислимо да је учешће у овој највећој културно–умјетничкој манифестацији радних организација СР Србије било пресудно за нашу даљу културну активност, Све до ове акције, која је представљала основни импулс на културном плану, наше културно–умјетничке акције биле су прихватане и спровођене недовољно организовано, стихијно, без икаквих систематских припрема. Тада је, међутим, при Извршном одбору Синдикалне организације именована Комисија за културно–забавни живот, са задатком да буде главни организатор у акцији „Сусрета другарства“. Када су чланови радне заједнице, послије завршених културно–умјетничких манифестација, увидјели колико се много може урадити за релативно кратко вријеме, изразили су жељу да се настави са радом и активношћу у организовању културног живота и припреми културних програма за потребе радника.

Поштујући изражену жељу (посебно младих радника) скоро једногласно пришло се сачињавању програма културно–умјетничких акција у радној заједници, са жељом да се цјелокупна културна активност одвија перманентно и континуирано. Предложени програм разматран је на Проширеној сједници Конференције Савеза синдиката, којој је присуствовало преко 200 чланова радне заједнице, са основном жељом да то буде самоуправна одлука свих радних људи. Јер, ако је усвојени културни програм и његово финансирање израз воље радних људи, односно израз њихове самоуправне одлуке, то је онда најнепосреднија веза између радника и културе. Радник у том случају постаје стваралац културне политике, а не само консумент културних добара.

Усвојени програм наших културних акција био је толико разноврстан и обухватан, да је сваки радник, зависно од жеље и афинитета, могао одабрати оно што му највише одговара и за шта има највише склоности и љубави. Он је, такорећи, био резултат жеља највећег броја радника. Њиме је, поред осталих активности, било предвиђено отварање фабричке библиотеке, рад на стварању још повољнијих радних услова уношењем естетских и хуманих елемената у радни амбијент, тијесна сарадња и координација са културно пропагандним центром и Општинском културно–просвјетном заједницом, активност на увођењу културно–умјетничког аматеризма, организовање ликовних изложби, музичких вечери са концертима озбиљне, забавне и народне музике, сусрети са истакнутим књижевницима и умјетницима, учешће на културно–умјетничким манифестацијама итд.

О свим предузетим и оствареним акцијама радници су били благовремено обавештавани путем информативног листа који се публикује на српскохрватском и мађарском језику и чији је тираж око 1.200 примерака.

Остваривању усвојеног програма пришло се врло озбиљно. Отворена је фабричка библиотека, чији се књижни фонд стално богати књигама на српскохрватском, мађарском и русинском језику.

На плану употпуњавања културног живота радника, посебна брига се посвећује стварању лепшег и функционалнијег радног амбијента — уношењем елемената културе рада у производне хале и радне просторије.

Успоставља се веома плодна, разноврсна и успјешна сарадња са Културно–просвјетном заједницом и Културно пропагандним центром у Кули. Са Културно–пропагандним центром у Кули сачињен је аранжман да се за сваку културно–умјетничку манифестацију, коју буде организовао, откупи најмање 100 улазница за чланове колектива. Радна заједница се прихватила покровитељства представе „Открића“ од Добрице Ћосића, додељујући Културно–пропагандном центру 3,5 милиона старих динара. Поред изванредне помоћи пружене у конципирању и сачињавању програма културних акција, Културно–просвјетна заједница је одлучила да преузме трошкове за плаћање услуга стручних лица која раде на реализацији усвојеног програма.

Пошто се осетно повећао број радника (претежно млађих), који су врло заинтересовани за што успјешније оживотворење културног програма, убрзо се формира и Културно–умјетничко друштво, које је основни носилац активности на развијању културно–умјетничког аматеризма. Данас, у секцијама друштва (драмској, фолклорно–музичкој и литерарној са рецитаторима) предано ради преко 80 чланова радне заједнице свих народа и народности, а њих у радној организацији има 14.

Старосна структура чланства врло је повољна. То су углавном млади људи, из непосредне производње или ученици, који се налазе на обављању практичног рада у нашој фабрици.

До сада је Културно–умјетничко друштво извело 34 представе за чланове радне заједнице, као и за чланове других радних колектива са којима радна заједница има добре пословне односе.

У складу са систематским радом повећава се број посјетилаца на приредбама и манифестацијама које друштво организује. По уредно вођеној евиденцији, број посјетилаца, у 1969. години, на свим културно–умјетничким манифестацијама био је преко 3.000, у 1970. години преко 4.500, а у овој години се очекује да ће бити преко 5.500. Такође, средства за финансирање ових акција осјетно су расла, тако да је у првих 9 мјесеци ове године утрошено око 10 милиона старих динара.

Али, основни и крајњи циљеви свих наших жеља и настојања, када је у питању култура и њени облици и садржаји, усмјерени су на оплемењивање и обогаћивање радникове личности и хуманизацију његовог живота.

У наредном периоду предстоје нам утврђени програмски задаци који треба да се реализују, да би се у културном животу радне организације постигли још бољи резултати. То су:

1. Организована самоуправна акција у радној заједници треба да обезбиједи да се у Статуту радне организације и њеном средњорочном програму развоја осигура адекватно мјесто културном животу радника што би се конкретизовало правилником о културном животу радника.
2. Програмска оријентација засниваће се на још чвршћем повезивању и удруживању са културно–умјетничким институцијама на територији наше Општине.
3. Предузеће се мјере за чвршћу сарадњу са радним организацијама које су заинтересоване за удруживање средстава и кадрова на развијању свих облика и садржаја културе.
4. Настојаће се да, у наредном периоду, за финансирање свих културних потреба буде формиран посебни фонд за културу, са посебним органом управљања и планом утрошка средстава. То ће се постићи на тај начин што ће се од средстава фонда заједничке потрошње издвајати заједнички проценат за финансирање културе. Настојаћемо да та средства буду стабилна, те да се повећањем средстава фонда заједничке потрошње повећавају и средства намењена за културу. То значи да ће се, у блиској будућности, у нашем колективу, култура финансирати из „чистог“ фонда за културу. Зато се и залажемо да се, у интересу повећавања средстава за културу, укине допринос на средства фонда заједничке потрошње, која се издвајају за културне потребе радних људи.
5. Сматрамо да је за даљи развој и организацију културног живота у радној заједници, као и за аналитичко истраживање културних потреба, неопходно формирање посебне стручне службе која би се систематски бавила проблемима културе рада, радног амбијента, васпитањем укуса радника, развојем културе међуљудских односа — са циљем високог поштовања личности и уопште људског достојанства.
6. Настојаћемо да се усавршавају постојеће и развијају нове форме културног живота, уз што боље поимање и разумевање аутентичних вриједности културно–умјетничког стваралаштва свих наших народа и народности, а у циљу богаћења културног живота радних људи, јер су ти напори неодвојиви од општих напора за културни развој и шире друштвено–политичке заједнице.