Искуства у финансирању друштвених делатности

Желео бих да кажем неколико речи о неким позитивним искуствима из наше комуне, општине Мајданпек, и предложим нека решења која је материјал саопштења обухватио.

Залажући се за принцип да у финансирању друштвених делатности непосредније учествују сви чиниоци, ми смо у нашој комуни током ове године остварили самоуправни договор о допунским средствима за финансирање просвете, културе и физичке културе, а кроз њихове интересне заједнице. Кажем, допунска средства, јер се ове делатности финансирају из законом предвиђених извора.

Самоуправним договором утврђено је да све радне организације на подручју наше комуне учествују у финансирању делатности просвете, културе и физичке културе, издвајањем дела дохотка, по стопи од 0,5% до 2% зависно од својих могућности. Јаче и веће радне организације издвајају по 2%, а мање 0,5% до 1,5% од укупног дохотка. Значајно је у овом договору да ће се он примењивати наредних пет година, тј. од 1971. до 1975. године, чиме су чвршће и дугорочно обезбеђена допунска средства за ове друштвене делатности.

Ова средства износиће до 3.500.000 с. динара, зависно од раста дохотка радних организација. Њихова прерасподела врши се сваке године, а критеријум за додељивање су резултат рада интересних заједница и њихова потреба за овим средствима. Тако су за 1971. годину утврђене следеће стопе за расподелу средстава из самоуправног договора; за просвету се издваја 44% од укупних средстава, за културу 13%, а за физичку културу 43%, с тим што је од тога 18% за СОФК, а 25% за РФК „Мајданпек“.

У наредној години вршиће се поновна прерасподела средстава.

Пре преношења средстава на интересне заједнице по утврђеним стопама, између њих и Скупштине општине склапа се уговор по коме се регулише начин њиховог издвајања и трошења. По истом уговору интересне заједнице се обавезују да ће достављати тромесечне извештаје о утрошку добијених средстава. При Скупштини општине формиран је Координациони одбор који се стара о спровођењу самоуправног договора. Сачињавају га представници привреде, Скупштине општине и друштвено–политичких организација. Према нашој оцени овакав начин финансирања културе је веома позитивна појава, међутим, он још не обезбеђује пуно учешће материјалне производње у креирању културне политике, у изради планова развоја културе па и у њиховом спровођењу. Због тога постоји опасност да се стопе за финансирање културе по овом споразуму умање.

У саопштењу друга Бакочевића указује се на предстојећи Закон о финансирању културе, којим ће за Републичку заједницу културе бити утврђени извори и стопе за финансирање делатности ове институције. Сматрам да би такво решење дато у предстојећем закону требало да се примени и на делатност Општинске заједнице културе, како би се обезбедили неопходни услови за реализацију и спровођење у живот поставки и концепција изнетих у материјалу „Развој културе Србије од 1971. до 1980. године“. Наиме, у њему су утврђени стандарди за културу насеља и комуна у целини. Мислим да би законским утврђивањем извора и стопа финансирања делатности општинских заједница културе биле донекле створене могућности за реализацију бар минимума датих стандарда. Оне пак средине које имају јачу материјалну производњу самоуправним договорима би обезбеђивала допунска средства за делатност културе.

Хтео бих на крају да се придружим предлозима и захтевима око инвестиција у култури. Сматрам, наиме, да инвестиције у култури треба ослободити плаћања пореских обавеза. Тиме би се омогућио бржи развој мреже објеката културе, а самим тим и развој целе ове области.