Развој културе турске народности на Косову

Ја бих говорио о неким актуелним проблемима културе турске народности на Косову. Косово је Покрајина у којој живи више народа и народности. Сви народи и народности на Косову заједно са осталим народима и народностима теже и ангажују се у остваривању хуманистичких циљева развитка културе у социјалистичком друштву. Заједнички развитак у духу братства свом својом ведрином и топлином је историјска нужност и драгоцен задатак народности и народа Косова. Ова историјска нужност је увек актуелна и подразумева зближавање народа и народности, међусобно упознавање језика и поштовање међусобног културног блага. То значи да се културни развитак Косова остварује само развијањем осећања братства и јединства. Овај развитак може бити посебан, имајући у виду афирмацију националних култура са свим својим особеностима, и заједнички, којим се подразумева заједнички развитак култура свих народа и народности Косова.

На Косову се ради на свестраној афирмацији култура народа и народности. Ову чињеницу, ову истину потврђује стална ангажованост напредних снага на пољу културног развоја, а ова ангажованост са своје стране стално потврђује да када је у питању култура, посебан развој сваког народа и народности је нераздвојни део а и услов општег развоја културе на Косову.

Под појмом заједнички културни развој подразумевамо узајамни међусобни утицај култура, остварење таквог развитка који има шири домен од посебног развоја сваке културе. При томе не смемо губити из вида особености сваке културе. На Косову су у развоју културе у последње време постигнути веома значајни резултати, али још нису створени довољни услови за афирмацију националне културе Турака који живе у Покрајини.

Данас у постојећим условима на Косову раде на турском језику два културно–уметничка друштва, „Gerçek“ у Приштини и „Doğru Yol“ у Призрену (ове године „Doğru Yol“ слави двадесетогодишњицу свог постојања), издаје се лист „Tan“ који помаже афирмацију поменуте културе. Информативни недељни лист „Tan“ окупља и младе књижевнике. Они на страницама овог листа објављују своја дела на свом матерњем језику, сусрећу се са преводима дела аутора југословенских народа и народности. Иако постоји овај лист, ипак су врло мале могућности ширег простирања књижевних дела младих стваралаца на турском језику. У редакцији „Tan“ данас чека објављивање велики број рукописа, збирки песама, романа. Данас када се, поред осталог, размењују мишљења и око термина врхунска и масовна култура, када и радне организације и многе институције издају листове и часописе млади писци Косова који стварају на турском језику, немају могућности да објаве своје радове и мимо својих жеља постају жртва повучености, затворености и немира. Повученост је оно што највише убија човека, оно што не дозвољава његово напредовање, а не напредовати значи назадовати, одвајати се од токова заједничког културног развоја. Турски песници на Косову желе да буду у истој софри са осталим ствараоцима. Афирмација ових књижевника на Косову је још нерешено питање. Данас, примера ради, навешћу чињеницу да више књижевника — који пишу на турском језику, објављују своје књиге или у Скопљу (тј. ван Покрајине) или у иностранству.

Стварањем услова за решење изложеног проблема можемо постићи још један успех у културном животу. Афирмација културе Турака на Косову, као нераздвојни део афирмације културе уопште, у великој је мери везана за аматеризам. Ми се можемо хвалити досадашњим успесима наших културно–уметничких друштава, али на Косову не постоји ни једно професионално позориште на турском језику. Постојање таквог позоришта користило би даљој афирмацији културе ове народности — културе која се налази у добу свог детињства. Културу треба гајити, осветлити њен пут, отклонити сваку маглу са њеног пута. Младост ове културе се тек очекује, она мора бити топла и весела као и остале младости. Мора бити свестрана и носити у себи све оно што је добро и лепо у нашем самоуправном друштву. Да култура Турака на Косову, као саставни део културе Косова у целини, живи године свог детињства потврђује и то што данас још нема телевизијске емисије на турском језику. И то је једно од нерешених питања. Поред овога, упркос оствареним резултатима и успесима, још низ проблема (из области школства и културе уопште) чека решење.

У наредном периоду у СР Србији, и на Косову треба остварити многе задатке које овај Конгрес поставља. Треба стварати услове за истраживање фолклора Косова, који је врло богат и разноврстан. Даље, треба стварати услове за организованији контакт народности са матицама, стварати услове за објављивање и штампање књига на језицима народности, стварати услове за одстрањивање праксе по којој се развој културе остварује по критеријуму бројности становништва. Стварање ових могућности је основни услов за остварење хуманистичких циљева развитка културе на Косову.