Школе занемарују свестрану културну улогу

Гимназији чини посебну част што може у својој згради да поздрави делегате и госте Првог конгреса културне акције. То задовољство потиче пре свега из чињенице што Гимназија, као и сви Крагујевчани, придају овом Конгресу посебан значај и очекују од њега нове успехе, нове залете у развоју културе у нашој Републици. То задовољство потиче из чињенице што Гимназија, по нашем скромном уверењу, представља можда најбољи израз онога што је истакнуто као тема о којој ће се дискутовати у овој комисији. Тема: омладина, образовање, култура. Ова Гимназија се поноси чињеницом да је најстарија гимназија у Србији, да је током 19. и у нашем веку извршила ванредно значајан посао за развој просвећености, културе и општег развоја у Србији. Основана је 1833, непосредно после добијања аутономије у Србији, и од тада па све до данас она врши изванредно значајну улогу образујући за потребе нашег народа генерације солидних интелектуалаца који после завршеног високог школског образовања попуњавају редове у целокупном јавном животу у нашој земљи и пружају изванредно значајан допринос у њеном непрекидном успону. Ова гимназија је током 19. века била једна од малог броја гимназија у Србији и због тога се њена историја може сматрати у маломе историјом развоја просвећености и културе у Србији, јер је велики део онога што је чинило интелектуални живот Србије почињало да стиче своје образовање у овој гимназији. Дакле, дуготрајном историјом у нашим условима може се похвалити само мали број гимназија у Србији, јер и јуче смо чули све институције културе образовања код нас због одређених друштвено–историјских услова имају углавном кратак век, кратку историју за собом. Ова гимназија настоји да и данас ради у најбољем духу управо оне идеје које су истакнуте као тема за дискусију у овој комисији и сматрамо да ако са ове говорнице треба данас упутити некакав позив онда би то, између осталог, био и позив школским институцијама да се врате оној изванредној мисији коју су вршиле врло дуго у нашој земљи, односно да се врати и својој културној мисији у средини у којој раде. Ми са жалошћу констатујемо чињеницу да се данас школе све више претварају само у образовне заводе, а све више занемарују своју истинску комплетну културну функцију у средини у којој делују. Исто тако, констатујемо са жалошћу чињеницу да огромна армија сигурно 80 до 100.000 просветних радника у Србији више не врши онакву културну мисију какву је раније вршила у нашој земљи. У једном кратком разговору овде констатовали смо, да ако би 80.000 просветних радника само три сата недељно аматерски радили на неким од послова културе, онда би то било 250.000 сати недељно рада организаторског и сваког другог у области културе и очигледно је да би онда жеђ за кадровима у области културе била нешто мања него што је то случај данас. Мислим да треба с овог конгреса у целини упутити позив и апел просветним радницима да тај део посла, који им такође припада треба да прихвате енергичније него што је то до сада био случај, па сам чврсто убеђен да би послови културе кренули много брже, да бисмо много брже решили неке од елементарних проблема културе који у многим срединама још увек нису решени. Како рекох, ова гимназија настоји да делује управо у том духу и ми ћемо у наредних пет година имајући евентуално на уму да ће се из овога конгреса изродити и неко такмичење школа, просветних радника, различитих средина, ко ће више да учини на развоју културе — настојати да пре свега у гимназији организујемо послове који ће младим људима омогућити да се, поред освајања научних знања, у слободним часовима посвете културно–уметничким активностима и на тај начин своју личност свестраније развију, а тиме у исто време допринесу да културни живот у средини у којој наша школа ради крене бржим корацима напред. Очекујући да ће и ово бити једна од порука Конгреса, поздрављам све присутне госте и делегате и желим комисији успех у раду и пријатан боравак у нашој згради.