Млади таленти и њихова судбина

Пријавио сам се за дискусију као представник Уметничких школа. Међутим, у међувремену је подељено делегатима саопштење професора Бруна о питањима уметничког школства где је заиста све тако добро приказано да бих ја можда понављао неке ствари. Желео сам овом приликом само да дотакнем једно питање, а на то ме је подстакло поглавље из саопштења друга Стојичића где је доста стидљиво указано на тај проблем на проблем млади таленти и њихова судбина. Ту је изнет један став који по нашем схватању није потпун и не решава у потпуности проблем младих талената. О чему се ради? Уметничко школство које окупља младе таленте, у ствари, практично представља и уметничке школе из наше Републике, јер су све остале уметничке школе такозване школе уникати и има их по једна. А музичких школа има 45. Од тога су десет средњих школа. Наше музичке школе окупљају те таленте, али ситуација је таква да те школе нису у могућности да све таленте прихвате и да их упуте правим путем не зато што можда нису у могућности према способности свог наставног кадра него зато што је тим школама угрожен опстанак. Друг Стојичић у свом излагању указује да би требало по питању помоћи младим талентима пронаћи разне форме: помоћ друштвених организација, фестивал, такмичења, стипендирање. Међутим, то је само пола посла. Већина младих талената налази се у уметничким, практично музичким школама, које су спремне да младе таленте изведу, да их упуте у живот и да их оспособе, али саме нису нити помогнуте материјално нити формално законским прописима да могу да опстану. Можда је то смешно рећи, али школе за основно музичко образовање данас нису регулисане ни једним законским прописом и на жалост дешава се да је често била та ситуација да када нека општина, односно неки фондови за финансирање школства треба да штеде у првом реду штеде на Музичкој школи. Тако је на жалост укинуто неколико добрих музичких школа. Ја сам само овог пута желео да замолим, да тражим, ако хоћете да инсистирам, да у закључке уђе, ако ништа друго, макар једна реченица: Уметничко школство ради своје специфичности мора бити регулисано. одговарајућим пратећим законским прописима. Зашто ово тражимо? Уметничко школство не може се уклопити у прописе који важе за остале школе. Нећу да вас замарам свим тим специфичностима, али једна уметничка школа, једна средња музичка школа, обједињује у свом саставу два степена; основни средњи степен наставе. У тој средњој школи има три вида наставе: одељенски, групни и индивидуални. Даље, нас везује законски прописи који нису такви да помажу развој тога школства, него му одмажу и штетни су, то су прописи о поправним испитима и понављањима. Ми се боримо за квалитет. Један ученик који жели да се посвети нечему, али му не иде нешто од руке, он по свим прописима има права да понавља и два пута, како то налажу прописи, да оптерећује тај фонд часова, а да за то време нов таленти, многи остали који су талентовани а нису имали среће да буду примљени, да њима заузима место. Ја бих овим завршио, и још једном тражим подршку ове комисије, и инсистирам на томе, у име заједнице музичких школа Србије и у име уметничких школа Београд, чији сам делегат, да у закључке уђе захтев да уметничке школе, односно музичке школе због својих специфичности морају бити регулисане пратећим одговарајућим законским прописима.