Будући развој штампе, радија и телевизије (тезе)

1. На развој штампе, радија и телевизије утиче неколико чинилаца, од којих су најважнији:

— општи економски потенцијал земље, величина националног дохотка и животни стандард становништва;

— културно–образовни ниво становништва, развијеност културних потреба, могућности и заинтересованост појединца да користи модерна средства информација;

— друштвени и економски положај средстава информисања, и начин на који она врше своју улогу;

— технички напредак у развоју штампе, радија и телевизије у свету и утицај тог развоја на наше прилике.

2. За СР Србију је карактеристично да се сви видови информисања развијају али у различитој мери, и различитим темпом (фабричка штампа, локална штампа, локални радио, штампа, радио и телевизија).

• Данас у Републици излази 8 дневних листова од којих по један на албанском и мађарском језику.

Тираж дневних листова се кретао:

Година	Годишњи тираж	Дневни тираж	Тираж по листу	Породица на 1 примерак
1964.	263,906.000	723.000	120.000	2,84
1970.	312,596.000	854.000	142.000	2,46

 

Дневна, тзв. политичка штампа не стагнира. Извршена је прерасподела између јутарњих и вечерњих листова у корист вечерњих. Ово је одговор на савременије потребе читалаца. (69/70: „Борба“ — пала, „Политика“ — стагнира, „Експрес“ и „Новости“ у порасту).

• Периодична штампа је углавном остала при својим тиражима, са благим падом у укупном тиражу (посматрани: НИН, Илустрована политика, Свет, Кекец, Политикин забавник, ТВ новости).

Периодична забавна и илустрована штампа (6 листова);

Година	Годишњи тираж	Недељно примерака	Тираж по листу	Породица на 1 примерак
1965.	57,763.000	1,110.000	185.000	1,85
1970.	54,325.000	1,042.000	173.000	2,01

5. Снажну експанзију је доживела ревијална штампа. Према подацима од пре две године (јун 1969.), 21 ревијални лист (недељни) имао је укупно 2,257.000 примерака.
6. Према подацима из 1967. године у СР Србији је излазило 30 локалних листова са укупним тиражом од 160.000 или 5.300 примерака по листу. Листове издају комуне или заједнице комуна.
7. Не постоји тачан преглед листова радних организација (фабричка штампа). Зна се да многи радни колективи имају своје листове. Фабричка штампа све више изграђује своју физиономију и побољшава садржајни и журналистичко–стручни ниво.
8. Очигледно је да су се у штампи одигравала значајна померања изазвана општим економским и културним напретком и специфичним дејством радија и телевизије. Не улазећи шире у оцену нивоа штампе, може се рећи да је она напредовала у борби за читаоца на тржишту. Иако јој се стављају оправдани и неоправдани приговори, забавна штампа значи нову могућност релаксације — она је у корелацији са општим порастом стандарда живота.

Поплава шунда и неефикасност свих досадашњих мера, наносе огромне штете у васпитном погледу.

9. Око 18 листова на језицима народности излази данас у тиражу од око 120.000. Може се очекивати даља експанзија ове штампе, нарочито на Косову, где се управо отклањају неки ограничавајући фактори (економска неразвијеност, низак ниво образовања).
10. Радио је доживео снажну експанзију; повећао се број слушалаца, основане су нове станице, уведени нови програми ....

Број претплатника радија СР Србије;

Година	Број претплатника	Број домаћинстава на радио апарат
1964.	876.224	2,5
1971. (август)	1,077.939	2,0

 

Радио Београд емитује четири програма, Нови Сад два и програме за народности, Радио Приштина и Радио Ниш два програма. У СР Србији данас ради 17 локалних радио станица, које у погледу снаге и фреквенције испуњавају услове предвиђене пропозицијама клуба радио станица и садашњим прописима о радио саобраћају.

11. Телевизија је, као најмлађе средство информација, доживела најбржи развој и знатно утицала на померања у свим врстама средстава информација

Развој телевизије је текао овако:

Година	Број претплатника	Број домаћинстава на 1 ТВ апарат
1963.	154.002	13,3
1971. (август)	795.411	2,6

 

Регионални распоред ТВ претплатника је следећи:

Ужа Србија    500.760           62,99 %

Војводина      268.195           33,73 %

Косово            26,456 3,08 %

Карактеристична најбржа експанзија:

Године 69/70: 106.062 апсолутни пораст броја претплатника.

Социјална структура претплатника је следећа:

Установе и организације	Радници	Службеници	Земљо– радници	Остали
5.927	300.029	218.229	31.395	239.831
0,74	36,48	27,42	3,95	30.16

 

Од 1. јануара 1972. године Телевизија Београд почиње емитовање другог програма, који ће бити 70% у боји. Од почетка овај програм ће моћи да прати око 60% ТВ гледалаца у СР Србији.

12. Будући развој штампе, радија и телевизије одређују: а) пораст становништва; б) општи економски развој; ц) образовни ниво; д) ниво урбанизације.

а) У наредних пет година треба прећи границу од 1.000 долара националног дохотка по становнику СР Србије: на овом нивоу се предвиђају већа издвајања за тзв. културне потребе вишег реда у које спада и редовнији контакт са средствима јавног информисања;

б) Осмогодишње образовање већ сада има већина млађег становништва. Проценат становништва са средњим и вишим образовањем, према неким проценама, повећаће се са 8% у 1966. години на 20% у 1985. години;

в) Садашњи степен урбанизације је око 30%. Сматра се да ће 1985. године достићи 45%. Велики део сеоског становништва биће обухваћен поларизационим утицајем градова;

г) У СР Србији има око 2,100.000 домаћинстава. Овај број у 1985. години достићи ће 2,600.000. Дакле, у наредних пет година број домаћинстава ће се увећати за преко 100.000.

13. Тачна процена развоја штампе у следећих пет година још не постоји. Очигледно је, међутим, да су фактори који условљавају тај развитак повољни и да се може очекивати напредак појединих видова штампе. Структурална померања која су се доста бурно одигравала у претходних 6–7 година у основи су завршена. Стога се може предвидети да ће положај штампе бити доста стабилан. Пораст тиража пратиће пооштрени захтев за побољшањем њеног техничког и садржајног нивоа.
14. Радио и телевизија су пројектовали средњорочни развој, који је управо у јавној дискусији.

Предвиђа се да ће радио од садашњих 1,077.939 претплатника на крају 1975. године достићи број од 1,350.000; за телевизију се предвиђа да ће од 795.411, достићи 1,050.000 не рачунајући да садашњи број претплатника износи 40.000 више него што је било планом предвиђено.

Очекивани територијални распоред ТВ претплатника 1976. год.:

СР Србија	Ужа Србија	Војводина	Косово
1,050.000	663.000	326.000	61.000
100%	63,14%	31.04%	5,82%

 

Предвиђа се да ће у овом периоду почети емитовање студија у Новом Саду и Приштини (1974.) и први локални студији (Ниш, Крагујевац, Бор).

15. Наредни период биће у знаку даљег развоја информационих система у комунама и заједницама комуна. У принципу, комуналне заједнице требало би да развијају сва средства информисања, као и шире друштвене заједнице.

Исто важи за радне организације, нарочито веће.

16. Такозвана структурна померања временом ће се испољити још више као корелација и комплементарност између штампе, радија и телевизије, чији заједнички ефекти дају оптималан допринос развоју демократских односа и општем културном напретку. Ипак, главни носилац експанзије информационог система биће телевизија (нарочито због техничких иновација: боја, видео–касета, програмска диференцијација).
17. Најзначајнији социјални простор за даљи продор средстава информисања, нарочито штампе и телевизије, постаје село. Основни услови за овај продор су већ створени; пример радија у томе је поучан.
18. Вероватно најделикатнији задатак представља подизање општег квалитета штампе, радија и телевизије. То је једна од крупних културних акција, која ће вероватно морати да обухвати следеће задатке:

а) одразити сопствену средину, а не остати провинцијално затворен и неосетљив за достигнућа и прогрес других;

б) смелошћу речи, звука и слике бити бар корак испред самоуправне праксе и друштвених кретања;

в) сталном и систематском дифузијом аутентичних културних вредности супротстављати се примитивизму, заосталости, негативним последицама комерцијализације.

 

Ове тезе покушавају да прикажу стање до ког смо дошли, а делимично и генезу тог стања у раздобљу од 6 до 7 година. Указаћемо на могућа кретања у наредним годинама, за штампу доста неодређено, јер не постоје збирне пројекције будућег развоја, које би полазиле од социјалних, економских и културних фактора који на тај развој превасходно утичу.

Пошто се налазимо на Конгресу културне акције Србије, дакле скупу који настоји да уједини друштвене снаге од одлучујућег утицаја на померање њеног културног нивоа у свим структурама које одређују њен културни лик, потребно је рећи још нешто о акционом приступу пословима који нас чекају ради развоја штампе, радија и телевизије, односно средстава информисања. Ова средства се на специфичан начин везују за културну акцију и у њој учествују или агитационо–организаторски или непосредно, културно–васпитним садржајима.

Прво, о распрострањености штампе, радија и телевизије: разуме се, све почиње управо од тога до колико људи стиже штампа, радио и телевизија, колики је њихов стварни информативни, културни, рекреативни и образовни домашај.

Према стандарду који је УНЕСКО назвао „минимумом обавештености“, једна земља треба да достигне број од 10 примерака дневног листа, 5 радио пријемника и 2 биоскопска седишта на 100 становника, да би тај минимум задовољила. Ми смо у Србији управо достигли минимум у погледу дневних листова (са 840 хиљада примерака дневног тиража), два и по пута прешли овај минимум у радију и два пута у телевизији. Али, реч је о минимуму.

И поред тога, у свим средствима масовних комуникација налазимо се на зачељу европске листе, јер су иза нас једино Португалија, Шпанија и Албанија.

Чак и овај ниво распрострањености врло је неравномерно дистрибуиран, и територијално и социјално.

Од 6,081 насеља, колико их има у Србији, дневне листове не прима око 2,000 насеља, тачније 1,250.000 породица, под претпоставком да се цео штампани тираж продаје у Србији и да ниједна породица не купује више од једног листа.

Радио претплатника на крају 1970. године нема у око 850 насеља са 450,000 становника, а телевизора у 2,097 насеља са 978.000 становника.

Шта су, у ствари, показала истраживања распрострањености средстава информација? Пре свега, остварује се такозвана вертикална концентрација штампе, радија и телевизије, односно сва средства стижу обично у иста подручја и исте структуре, пре свега у урбане средине и социјалне групе које у њима живе. Сем донекле радија, ни једно средство није озбиљније продрло у сеоске агломерације и у структуре становништва које се баве примарним и терцијарним делатностима.

Телевизија је, додуше, у прошлој години продрла у 792 нова насеља, али је очигледно да пред свим факторима којих се тиче распрострањеност средстава информација у СР Србији њихово даље продирање остаје далеко најважнији задатак.

Друго, о професионално–журналистичком и културном нивоу штампе, радија и телевизије. Ово је најсложенија и рекао бих најодговорнија тема овог комплекса и немам претензија да је се дубље дотичем. Рекао бих да је то, пре свега, предмет за дискусију. Зато желим само да истакнем неке опште факторе који утичу на ниво средстава информација. То су, у првом реду:

а) општи, културни и креативни ниво средине у којој продукују и распростиру своје садржаје,

б) економски и друштвени услови у којима штампа, радио и телевизија дејствују.

Није саопштена сва истина када се каже да друштво има штампу какво је и само, јер друштво није, и никада неће бити, културно нивелисано. Друштво ће увек имати и културних потенцијала који ће надмашивати стваралаштвом његов просек, а он је, у нашем случају, прилично а негде и врло низак. Али, овога пута се морамо разумети у једном, о чему је већ било речи: наша штампа, радио и телевизија још су у својој примарној, екстензивној фази, у фази продирања у ширину. Штампа (односно и радио и телевизија) морају истовремено да остваре три задатка: да одрже експанзију, одрже контакт са публиком — од које на нашу срећу живе — и буду фактор који ће својим дејством дизати општи низак ниво потрошње за овом врстом употребних вредности. У програмској политици ово одређујемо тиме што сматрамо да треба остварити четири функције: информативну, културну, рекреативну и образовну. Свака од ових функција је на посебан начин наглашена, зависно од листа или програма радија и телевизије. Но, све те функције за полазиште и циљ имају овакву хетерогену Србију у низу њених одлучујућих структура.

Глобална оцена се ипак може дати: штампа, радио и телевизија пратили су општи прогрес друштва и напредовали бар онолико колико су захтеви друштва били евидентни. Штампа се развијала у информисаности, у разноврсности, тако да доживљавамо комплетирање њених структура, оно што је развијена и демократска Европа већ учинила доста давно. Радио и телевизија још развијају своје програме и, слично штампи, освајају оне структуре програма које одговарају развијеној средини. И штампа, и радио и телевизија не чине то увек уз подршку друштва, разуме се, мислимо на ону подршку која не би угрожавала њихов демократски статус, пре свега. Излишно је да овом скупу наводим импозантне цифре свих врста садржаја које штампа, радио и телевизија доносе својим читаоцима, слушаоцима и гледаоцима.

Знам да смо некад задовољни садржајем а некада општим нивоом неких листова и неких програма. Већ су поменути шунд и кич. И спреман сам да о томе водимо дискусију, али она, по мом мишљењу, треба да процени стварне узроке неким појавама и стањима, да не бисмо, попут оног синоћ, спаљивали последице а остављали узроке. Мислим, затим, да не можемо шунд везати само за средства информисања, поготову не тако да не поставимо неке одреднице овом појму, да бисмо имали бар приближно исту јединицу мере. Јер ми заиста повлађујемо општем укусу, понашајући се тржишно и настојећи да остваримо експанзију. Повлађивање је конкретно — оно се чини према тачно одређеној средини. Неки листови, неке рубрике, програми — то чине нарочито. Морамо да утврдимо границе повлађивања; да видимо шта је неопходна консумација једног менталитета који није само наш, који припада свету, или „светском селу“. Мислим да се од света не можемо одбранити, ако се уопште хоћемо бранити, сопственим чистунством, Јер је оно увек неефикасно. Већ за 5 година имаћемо сателитске емисије које се могу примати директно, исто онако као што се данас „Пари мач“ купује у киоску. С тим у вези, треба да разлучимо лажни од правог комерцијализма штампе, радија и телевизије а да при том сачувамо и нашу економску ефикасност и норме естетске и етичке. Ако то не урадимо, можемо бити стављени у ситуацију да останемо у танком контакту са публиком и да се све више окрећемо уским структурама, чак и држави, за дотације у идејама и новцу.

Треће, о друштвеном утицају на средства информисања: ово питање је заиста у дубокој, суштинској вези са првим и другим. Догод је динар друштвено мерило рада, дотле се кроз њега врши друштвени утицај на средства информисања. Рекао бих да је тај динар, та борба за публику у систему наших самоуправних асоцијација, дубоко демократска. Проблем настаје у томе што је друштвени утицај преко тржишта стихијан. Долазимо, дакле до питања изражавања оног друштвеног утицаја који представља виши ниво друштвених захтева, а није супротан нити анулира утицај који долази путем тржишта, већ га ставља у шири контекст.

Реч је о томе како масе потрошача, организоване у друштвеним и другим организацијама по неким другим критеријима, треба да изразе и друге, опште захтеве према штампи, радију и телевизији, а да се при томе ни једна институција или социјална групација не наметну својим парцијалним интересом средствима информација, чинећи то, разуме се, у име социјализма и културе. Питање је: како очувати ону неопходну самосталност средстава информација у оквиру општих развојних трендова друштва. Садашњи издавачки савети у те сврхе нису довољни. Идеја има: оне иду од стварања скупштина гледалаца, слушалаца, итд. до друкчијег укључивања самих стваралаца, пре свега, у стручно–стваралачко конципирање листова и програма.