Улога радничких и народних универзитета у трстеничкој општини
Рисимић, Верољуб (1972): „Улога радничких и народних универзитета у трстеничкој општини”. У: Група аутора (1972): Конгрес културне акције у СР Србији : Крагујевац, 28, 29. и 30. октобар 1971. Београд: Републичка конференција Социјалистичког савеза радног народа Социјалистичке Републике Србије, стр. 655–658.
Трстеник је схватио да је култура саставни део живота људи и да без ње нема напретка. Трстеник је у култури важан више по ономе што тренутно хоће (нешто од тога је до сада и учињено. У овом граду културну делатност обавља раднички универзитет који је од почетка свог постојања радио на стварању животног простора стварним уметничким вредностима и на развијању културе уопште.
У трстеничкој општини велики број радника запослених у привреди станује и живи у селу. У жељи да помогне овим људима и да им живот испуни културним садржајем, раднички универзитет преко својих центара програмира политику развоја културе на територији општине. Отворени су и извесно време су радили библиотечки пунктови, формирана је покретна библиотека, радиле су литерарне секције, али уместо да нам ти облици оживе, доживели смо њихово гашење.
Недефинисаност финансирања ових делатности у протеклом периоду имала је у томе пресудну улогу. Гашење ових културних делатности ипак нас није помирило са насталом ситуацијом, већ су се чинили напори да се и у времену ове финансијске недефинисаности неке активности задрже.
Оснивањем Заједнице културе у Трстенику, дефинисањем програмске усмерености и укључивањем радних организација из области привреде, друштвених делатности и месних заједница, дошло се до новог односа у култури, што се може видети из износа средстава обезбеђених за 1970. годину. Донесен је програм по којем се не финансира институција, већ делатности у култури. Раднички универзитет са својим центрима (Матична библиотека, Центар за културу, Центар за музичко образовање) прихвата дефинисани програм у култури и први пут налази себи одређеније место у културној делатности своје средине.
Ове године, због јасноће програмске усмерености Заједнице културе, уводи се и нови облик финансирања потреба културне делатности. Средства више не зависе од буџета и не издвајају се из буџета, већ самоуправним договором, верификованим од стране Скупштине општине, радне организације издвајају за потребе културе 1% од бруто личних доходака. Тај 1% обезбеђује око 100 милиона старих динара, што је много повољније ако се упореди са 8 милиона динара колико је било издвојено 1969. године Важно је напоменути да је ова одлука и сагласност радних организација плод јавне дискусије о развоју културе у трстеничкој општини за наредних 5, односно 10 година.
Друштвеним договором је решено да се сви задружни домови наше општине претворе у домове културе. Заједница културе и Раднички универзитет постепено реализују овај посао, тако да је већ извршена адаптација у неколико већих сеоских центара.
Центар за културу бави се и организовањем позоришних представа, ликовних изложби, музичких концерата, музејских и других изложби. Циљ организовања ових манифестација је стварање културних навика. Наставници и професори одржавали су часове на изложбама репродукција великих мајстора и на музејским изложбама. На самосталне изложбе људи су већ навикли, па су оне и најпосећеније. И баш због те навике осећа се потреба за формирањем центра за ликовну културу, што ће се идуће године сигурно учинити.
При радничком универзитету у Трстенику ради већ десетак година Центар за музичко образовање. Овај центар успешно обавља своју функцију. Свако ко воли музику може наћи своје место у његовим делатностима: свира се клавир, виолина и хармоника. Свакодневно се обављају пробе хора и оркестра. И основни циљ је постигнут — млади се свакодневно окупљају и остварују своје склоности у музици. А што је најважније — у домовима овог малог града (у коме је пре формирања овог центра постојао само један стари клавир у неком хотелу) сада се често чују звуци клавира, што је већ уобичајена појава.
Друга је година како при овом центру постоји течај балета са преко 40 полазника, који окупља женску децу с циљем да се код њих негује правилно држање тела, правилан ход, грациозност, смисао за лепоту покрета и игре.
Ове делатности, укључујући и рад матичне библиотеке, утичу и на прилив стручног кадра у наш град, на опредељење да се живи у нашој средини.
Шта универзитети могу учинити на селу? То зависи од услова и специфичности структуре самог становништва. Раднички универзитет у Трстенику остварује своје задатке у култури на селу преко својих пунктова. И нешто што је чисто техничко питање: вођење пункта универзитет даје свом стручном сараднику кога бира из средине где је пункт лоциран. Он води послове библиотеке, организује живот у клубу, наравно уз помоћ стручних сарадника из матичних центара овог универзитета, клуба завичајаца, месне заједнице, основне школе и других фактора.
Искуство је показало да се програм не може наметати са стране, већ да он мора произаћи из потребе сеоских средина. Обезбеђени елементарни услови за развој делатности у селу Милутовцу преко клуба завичајаца у Дому културе могу нам послужити као пример утицаја средине на програмирање културних садржаја. У оквиру тог дома културе отворена је библиотека са читаоницом, основано је културно–уметничко друштво, а ради и фото–кино клуб, који је већ показао добре резултате. Адаптирани простор у овом дому културе постао је универзалан — служи за све активности, од просвећивања па до низа облика културе: сусрети са писцима, сусрети са књигама, организовање изложби, припрема програма и организовано прикупљање омладине преко диско–клуба. Центар за културу овог универзитета организовано помаже формирање било које секције на сеоском подручју за које средина буде заинтересована. Но, те секције морају радити под стручним руковођењем. Основне школе су изванредан извор таквих стручних профила и то треба искористити.
Чини се напор да у наредном временском периоду оживи већи број домова културе, али онако како смо замислили — да у њима настане прави културни живот. Јер, није довољно, на пример, основати библиотеку и читаоницу, треба да та библиотека живи, да буде пуна свакога дана.
У Трстенику је библиотека у саставу Радничког универзитета. Мислимо да је у нашим условима то добро решење за њено обављање матичне функције, јер је универзитет технички опремљен, има екипу стручних лица која воде остале центре, а циљ им је исти: да култура буде сваком човеку приступачна, да му буде неопходност. Обављајући културну делатност преко сеоских пунктова, у сарадњи са основним школама и Заједницом културе, универзитет се труди да пронађе начин (пут) да добра књига дође до читаоца, да књига буде стална човекова потреба. То је онај најтежи део посла који се мора обавити. Универзитет је заинтересован за овај део посла библиотеке, јер је он претпоставка за успешан рад других делатности. У том циљу библиотека овог универзитета организује гостовања писаца, књижевне вечери, вечери међу књигама, предавања о књизи, наградне темате и друго. У оквиру вечери међу књигама библиотека води разговор са читаоцима о избору књига које треба набавити, што је посебно важно за сеоску средину.
Напоменућу: у непосредној близини града, у манастиру Љубостињи живела је и стварала прва српска песникиња Јефимија, која је мотив за конституисање сталне културне манифестације „Јефимијини дани“. Ови дани су манифестација жене уметничког ствараоца и жене као инспирације стварања уметничких дела. Специфичност овог манастира и ове манифестације је у томе што је ово, можда, једини манастир у свету који је сазидан у име световне љубави. Свесни смо да ће ова манифестација имати свој смисао само ако буде мотив за нова уметничка стваралаштва.
И на крају желим да кажем: народни и раднички универзитети, развијајући културу, морају имати за циљ да човек буде учесник у култури, да има своје мишљење, свој поглед, да бира, да буде покренут за стваралаштво. Могућности су велике а резултати зависни од специфичности услова, али је сигурно да су циљеви исти и да се мора радити организовано и стручно.