Место и улога Удружења естрадних уметника и извођача у развитку културе

Када се говори о развитку културе у СР Србији, ни за тренутак се не сме изгубити из вида ни Удружење естрадних уметника и извођача СР Србије, његово место и улога.

Да би се добио прави увид о значају естрадне уметности, морамо у неколико речи изнети историју ове делатности.

Може се рећи да је естрада стара колико и човек, а са тиме и њена улога у култури. То је културна установа која најнепосреднијим путем ствара присне контакте између уметности и најширих слојева.

И стара и савремена естрада имале су и имају видно место и улогу у развитку културе. Пре рата, између осталог, естрада је била политичка трибина и гласило напредног покрета и протеста против једнога друштва које се није могло волети; путујућа позоришта у Крагујевцу, Сомбору и другим местима представљала су естраду, а људи у њима били су естрадни уметници. Познати певач Сима Беговић, графички радник, који је стрељан као напредан човек, био је такође естрадни уметник. Послужићемо се речима књижевника Душана Матића и Вељка Петровића:

„Савремена естрада је забавна и зато је дубоко људска ствар. Да би се пронела нова песма, игра, нова реч, глас, музика, потребни су радио, телевизија, филм. То је медијум, то је уметничка средина у којој естрада узима водећу реч. Она одговара огромном аудиторијуму великог града и свих оних који желе и хоће да буду живо присутни у уметничким манифестацијама широког карактера. Са новим техничким могућностима комуникације међу људима естрада је добила свој најшири значај“.

Свака активност која успева да мобилише људе, да их анимира за неку идеју, добија одређену функцију у друштву. По овој замисли, улога естраде остаје врло значајна. Нашем човеку је неопходна разонода. Овај популаран облик стваралаштва осваја најшире слојеве.

Неоспорно је да естрада задовољава једну значајну потребу друштва. Естрадни уметник и естрадни извођач није анонимна личност. Он је свакако од свих представника уметности најближи широким народним масама. За естрадну делатност не постоје границе ни разлике у друштвеном уређењу. Она спаја све народе света. Нашу културу заступају и репрезентују у иностранству (на свим континентима света), међу нашим бројним уметностима и уметницима у великој мери и естрадна уметност и естрадни уметници. Са естраде уметник приближава широким народним масама најактуелније друштвене проблеме и расположења. Рецитујући стихове, приказујући драмско дело, Мајаковски, Јесењин, Јевтушенко можда никада не би окупили толико љубитеља књижевности да нису изабрали естраду као средство за успостављање контакта између публике и уметности. Улога естрадних уметника биће већа ако окупи већи број младих, а разноврсност облика допринеће већој афирмацији естрадне уметности.

Многи сматрају да је забава културна делатност ниже вредности, да то није културна активност, већ нешто чему не треба поклањати ни пажњу ни мисли. Они истичу да су они који се баве забавом, било као ствараоци или извођачи, мање значајни, мање способни, па и мање корисни. Међутим, у многим земљама се стварање и извођење народне и забавне музике сматра озбиљним послом. Несумњиво је да забави припада, као и другим уметничким и културним утицајима, одређено место. Као и свака друга квалитетна и културна акција, и свака вредна забавна манифестација представља допринос културном животу. Забава је негде својина младих, негде пак део културног рада и представља значајни садржај слободног времена радних људи. Утицај забаве није мали. То је први сусрет са лепим, са културним. Треба подржати вредна забавна остварења, осигурати простор, дати јој признање као дисциплини, а и њеним ствараоцима и извођачима.

Посебно поглавље је забава у кафанама (угоститељско–туристичким објектима), јер су оне и те како погодно место за наступање естрадних уметника и извођача. Естрадни уметници не би смели имати предрасуда када су у питању она места где не постоји атмосфера која карактерише концертни подијум и дворану, или студио радија, телевизије, филма. Треба се борити да се на јавним местима елиминише вулгарно презентирана песма. Удружење као стручна сталешка организација, требало би да буде позвано да даје оцену квалитета и састава програма естрадне уметности у угоститељско–туристичким објектима. Свакако би се тада смањила разлика у погледу квалитета између концертног и кафанског подијума.

Већ је речено да је естрадна уметност веома значајна за наше друштво. Због своје ширине естрадна делатност има и важну улогу и задатке, па ћемо неке од њих, по нашем мишљењу најбитније и навести. Наиме, Удружење није у стању да извесне проблеме само реши, већ му је потребна помоћ законодавца, културних институција и установа, синдиката, привредних организација, комора итд.

Потпуно је евидентно какав је и колики допринос естрадне уметности. Велики број наших чланова испуњава програме радио–станица и телевизије, бројни су њихови концерти и приредбе. Забавни програми у угоститељско–туристичким објектима, многи снимају грамофонске плоче и др. Многе радне организације живе и од рада и производа естрадних уметника и извођача. Већ смо рекли да је улога Удружења значајна и задаци вишеструки. Издвојићемо неке од њих:

— вођење културне политике;

— залагање да учешће непосредних произвођача буде веће у самоуправном социјализму;

— стручно усавршавање и подизање нивоа естрадне уметности;

— борба за углед естрадног уметника и извођача;

— тежња да се оствари контрола над деловањем иностраних естрадних уметника у нашој земљи;

— регулисање права из социјалног осигурања;

— сарадња са Радио–станицом, телевизијом Београд, Београдском естрадом, концертним пословницама и установама, културним институцијама и свима који ангажују естрадне уметнике, почев од радних организација до комуна које приређују велике културне манифестације;

— борба против шунда у естрадној делатности, која је врло често на удару, иако, по нашем мишљењу, има шунда и у другим уметностима и областима;

— иако самоуправљање сваког дана јача, иако је рад основно мерило, естрадни уметници и извођачи нису у довољној мери заступљени као непосредни произвођачи у органима управљања радних организација и установа у области културе, а управо њима је овде место;

— залагање за спровођење одлука о утврђивању доприноса на основу прихода од уметничког рада.

С обзиром на изложено, јасно је како би требало гледати на улогу и место естрадне уметности и естрадних уметника и извођача. Међутим, ни до данас нисмо добили легитимацију, ни право, ни место које нам у нашем социјалистичком друштву у оквиру културе припада. Неки потези у овом правцу су учињени, и ми очекујемо и захтевамо да се реши питање места и улоге Удружења, а тиме и још неки проблеми.

У излагању о месту и улози Удружења естрадних уметника и извођача СР Србије дотакли смо се делимично и неких проблема, захтева и предлога, али желимо да кажемо и нешто више о томе.

Неке ствари треба рашчистити. На пример, поставља се питање, ко, шта, како, где и за кога интерпретира, затим ко живи од естрадне уметности, ко на том пољу стиче афирмацију. Осим тога, јавља се проблем — где и под којим и каквим условима наступају естрадни уметници и извођачи, а нарочито млађи који треба тек да се пробију. У многим земљама постоје школе и педагози који спремају естрадне уметнике. О томе се код нас мало, готово никако, не говори, а управо ту треба да се води борба за стручно усавршавање и квалитет забаве која се пружа нашем радном човеку. Могао би се наћи излаз у обезбеђивању средстава за стручно усавршавање, а тиме и подизање уметничког нивоа. С тим у вези може се размотрити и питање расподеле средстава од извођачких права јер сматрамо да се ту могу наћи боља и правилнија решења.

За нас је веома значајно питање дужине радног стажа. Треба поново размотрити захтев уметничких удружења, као и документацију стручњака медицине рада, поднесену пре неколико година, у вези са смањењем дужине радног стажа. При решавању овога питања треба се ослободити погрешних схватања у погледу нашег позива.

Борба против шунда је наш дуг заједници, иако ми сами не можемо да то питање решимо. Сматрамо да је управо недовољна сарадња са свима који користе нашу уметност, наше услуге, створила шунд у нашем културно–забавном животу иако, понављамо, шунда има и ван естрадне уметности. Поред тога, није утврђен ни довољно прецизан критеријум. Разлози су углавном комерцијалне природе. Има ту и кратковидости, примитивизма, сопственог неукуса и одсуства воље да се оно што је културно и уметнички осмисли са становишта културног прогреса.

Један од задатака, који је код нас, може се рећи, у првом плану, јесте сарадња са свим институцијама, установама, радним организацијама у области културе, као и сарадња са корисницима дела естрадне уметности. Оваква сарадња је неопходна јер формирање социјалистичког естрадног уметника није само ствар стручне сталешке организације — Удружења.

Уверени смо да ће захваљујући овом Конгресу у будућности постојати веће разумевање за естрадну уметност, за њено место и улогу у нашем друштву.