Радио–Београд и друштвена акција

У тренутку када Србија дефинише себе на културном плану, гради своју „културну карту“, сагледава претпоставке и токове досадашње акције, открива тачке и циљеве које ваља досегнути, поставља се једно питање међу многим другим: шта је савремени комплекс Радио Београда у тој целини општих токова?

Радио Београд је изишао пред јавност са документима о свом развоју, плановима за наредни средњорочни период. Друштвена обавеза је да се провери. Самоуправна и стваралачка потреба у најширем смислу речи — да придобије, да убеди, да се коригује. Садржински елементи његових програма су многобројни. Радио Београд је данас развође и јединство усмерености и функција. Радио се обраћа сада слојевито, таласима програма посебним корисницима и општем слушаоцу. У тренутку када је богатији програмима него икада, макар колико изгледало парадоксално, постао је потпуније свестан колико остаје дужан различитим интересовањима и потребама социјалних, образовних, културних, политичких и других структура друштва и слушаоцу–претплатнику, као појединцу.

Традиционалне уметности, институције, школе, универзитети, домови културе, музика, литература, позориште ступили су и даномице ступају у контакт са радиом, његовом техником, друштвеним бићем, преносе се њихове вредности а понекад и трансформишу у облике и садржаје који примају своја, радиофонска обележја.

И увек је радио подручје стваралаштва, али и дифузије одређених вредности, наставак креативности у ширем друштвеном смислу која постоји и манифестује се изван радија. Радио израста у општем друштвеном контексту, има преузете мане и врлине других, уноси своје вредности и терете.

Међутим, једно подручје, или један вид активитета заслужује посебно осветљавање: Радио Београд у друштвеној акцији.

Зашто се ова тема чини значајнијом него многе друге?

Радио је по својој природи непрекидно у акцији. Као посебна уметност, вештина, техника, технологија он је априорно нестатично средство. Бави се перманентно пружањем система информација, емитовањем дела мање или више радиофонски транспонованих. Предочава и приближава резултате других, заузимајући активан став према њима.

Полазећи од општих друштвених мерила онако како их друштво утврђује, у току, полазећи од сопствених иницијатива за акцију, или тежећи да иницијативе других субјеката подигне у радио–програмима на ниво акције, Радио Београд настоји да води рачуна о конкретном домашају и друштвеном значају постављених циљева.

У општим цртама могу се разлучити две врсте акција:

— акције на радију, и

— радио у друштвеној акцији.

У прву групу, акције на радију, спадају информације, појединачне или континуиране у току једног дана или дужег временског интервала о иницијативама других, мимо радија. Радио је дужан да „јави“ обавести, информацијама у низу, шта се догађа са појединцем, групом, радним заједницама, различитим структурама. Субјекти у радију врше селекцију, одређују обим, место у једној целовитијој ритмичкој целини као што је комплексна информативна емисија итд.

У другом подручју акција, радио у друштвеној акцији, Радио Београд се јавља као иницијатор или коиницијатор ширих друштвених акција са намером да се интензивније остварују дефинисани друштвени циљеви, да се помаже у дефинисању друштвених интереса, да се обезбеђује артикулација, шири круг оних који учествују у јавном дефинисању циљева, етапних или трајнијих, шири круг следбеника до стварања правих покрета, стваралачки одабирају међуциљеви, етапе, врши избор метода, остварује усмеравање.

И овде, у овом другом подручју, разликујемо у једном практичном смислу две врсте друштвених акција;

—друштвене акције у којима Радио Београд остварује мобилизацију слушалаца, или делова аудиторијума, за извршавање одређеног задатка или групе задатака, и

—друго, друштвене акције у којима се Радио Београд јавља као друштвени субјект који тежи активном учешћу у разради или дефинисању друштвених циљева.

Разлика између ових двеју амбиција, које представљају својеврсне домете дејства радија, утиче и на избор коиницијатора, садејственика, везивање за друге субјекте, услове и избор метода и путева за остваривање жељеног дејства и ефекта.

Из програмске праксе издвојићемо неколико карактеристичних акција једне и друге врсте.

Дечји свет, природно, динамичан, непрекидно у покрету, наручио је, и просто наметнуо, и Радио Београду таласе активности који значе у правом смислу речи претицање из једне акције у другу.

Песничка реч, која је посебно виђење и откриће и када говори о најобичнијој ствари, остаје често статична, заробљеник књиге, антологије, дечје свеске. Изговорена, одрецитована, она добија димензију звука, претаче се из простора у трајање, артикулацију.

Дечја радио–драмска група је отворен студио за неговање поетске и драмске речи. Ако се погледају године њеног деловања, оно што је дуга линија континуитета, лако ће се открити колико је данашњих врсних уметника своја прва опредељења и прве љубави према драмској речи спознало у Дечјој радио–драмској групи.

Дечји стихови у јутру, оживљена, рецитована реч, заузимали су и очували важно место у програму. Радио Београд је кренуо и у школе и у село: потражио је тамо рецитаторе и аутентичност изговорене речи. На пример, деца су писала текстове на теме из живота ватрогасаца. То је био резултат сарадње и једне акције са Ватрогасним одбором у Титовом Ужицу.

Или, да за тренутак изиђемо из оквира програма за децу, емисија „Село весело“ у протеклих шест година окупила је све познатије сељаке–песнике из Србије, а у улози рецитатора и приповедача појавили су се у програму, у двоструком живом дејству, и током извођења приредбе, посела, и током емитовања, а у многим приликама једновремено, носиоци живе речи из неколико стотина села.

Посебну улогу емисија је одиграла у сакупљању народних умотворина насталих у најновије време. Налазећи се непрекидно у друштвеној акцији, емисија је тежила афирмацији и многих других вредности из уметничког стваралаштва на селу. Акција „Златне руке“ окупила је око 800 људи и жена који се баве израдом рукотворина и постижу и уметничке квалитете. Најлепши и најуспешнији радови, као израз стваралаштва појединаца и неговања и култивисања традиционалне народне уметности, били су изложени у Народном музеју у Београду.

У неколико села, протеклих година, долазак емисије „Село весело“ био је прилика, а и подстицај, да се припреме изложбе радова сељака–сликара, жена везиља и плетиља, организује митинг поезије младих, такмичење певача, сеоских оркестара, сусрети приповедача и сакупљача народних умотворина.

Основни комуникациони однос више није само релација емисиони центар—пријемници. Ту се појављује и дом културе у селу, културно–просветна заједница. Сама приредба, емисија, исказује се као тачка укрштања два тока: радио–програмског и тока акције субјективних снага у селу. Ова последња је живела и пре приредбе, али је добила и посебне подстицаје шансом да изиђе из релативно уског атара на широко подручје радио–дифузије. Подстицаји ће трајати и дуго после приредбе, а са сваком новом емисијом у билом ком другом селу добијаће и даље нове импулсе.

Радио Београд је један од иницијатора и стални покровитељ још једне културне акције — „Такмичења рецитатора Србије“. Ангажовање у овој акцији Радио Београда, као једне од установа од прворазредног значаја за културу језика и казане речи, много је допринело да подухват успе. За три године акције број учесника повећао се од 1.500 на 8.000.

Акција „Зрно знања“ која је вођена у „Клубу раноранилаца“ у јутарњем програму заједно са Народном библиотеком и њеним Одељењем за унапређивање библиотечке службе и неким омладинским организацијама, била је такође занимљива. Захтев, и у ствари крилатица „једна прочитана књига преко зиме“, донели су и „више зрна“ и узбудљива сведочанства о односу према књизи. Дечаци и девојчице су питали, између осталог, да ли вреди за такмичење–акцију да прочитају неписменом деди или баби књигу „наглас, али поштено и до краја“.

Донекле сличне природе, само још ширег и продубљенијег дејства је и друштвена акција Радио Београда под називом „Акција тражења, сакупљања и чувања старих, вредних и ретких предмета и књига“. Замишљена је и остварена као широка акција међу младима школског узраста.

Улазећи у ово подручје средином протекле године, Радио Београд је имао следећу идеју водиљу: да се покрене друштвена акција која ће бити прилика за пуно дејство и — зашто и то не бисмо гласно рекли? — самопотврђивање новог радија. Дакле, акција корисна — и за Радио, и на једном ширем културном плану, васпитна — и за учеснике у акцији и за општи аудиторијум Радија, занимљива — за све узрасте слушалаца који се у јутарњем термину нађу ма и за трен крај радио–апарата.

И овде је од самог почетка, од првих аутентичних реаговања младих, било јасно да Радио Београд не може бити „слободан стрелац“. Институције које традиционално делују на овом подручју, имају искуство и дефинисане циљеве. Народни музеј, Народна библиотека, Војни музеј, Етнографски, Историјски и Позоришни музеј Београда прихватили су акцију као своју. На иницијативу Радио Београда образован је Савет акције у који су све поменуте институције делегирале представника. Прикључили су се и Народни музеј у Нишу, Народни музеј у Лесковцу и Градски музеј у Сомбору, а успостављена је сарадња са многим завичајним музејима.

Свакодневно емитовање је показало да акција може бити драгоцена помоћ музејима и библиотекама да дођу до предмета и материјала из нашег културног наслеђа. Истовремено, радио–позив младима, једноставан и непосредан, показао је да се код младих може релативно лако будити и јачати интересовање за проучавање историје и културе наших народа. Ово је свакако и најзначајнија функција акције.

До сада је окупљен велики број младих школског узраста. Веома је интересантно и симптоматично да је претежно део „сакупљача старих ствари“ — са села. Многобројни наставници, музеалци, библиотекари, користећи свакодневни мобилизациони сигнал Радио Београда, општење и ћаскање са децом проналазачима, борцима против заборава, градили су и граде, заједно са радиом, акцију, чији су резултати и непосредно видљиви и далекосежне природе. У више од десет хиљада писама млади учесници су најавили свој „проналазак“ или спремност да се прикључе акцији. У многим школама оживеле су или су основане секције сарадника музеја и библиотека. Основни мото је — сарадња са Радио Београдом, Народним музејом, Народном библиотеком и другим великим институцијама које су отворене, али и са најближим завичајним музејом и библиотеком. Већ данас сусрети са музејским и другим културним институцијама за хиљаде и хиљаде деце и сутрашњих стваралаца у најразличитијим областима друштвеног живота нису сретања са хладном историјом, прохујалим, већ и са културним жариштима у која су и они сами у оквиру једног широког дечјег покрета уградили сопствени допринос.

У току акције дељене су карте за бесплатне посете музејима, каталози Народног музеја најбољим сарадницима и друго. А неки од њих су боравили са археолошком експедицијом Војног музеја у Ћезави на Ђердапу. Група сарадника из унутрашњости била је гост Радио Београда. У току зимског распуста дечаци и девојчице посетили су многе музеје, библиотеке, радионице за конзервацију и рестаурацију материјала и разговарали са познатим стручњацима и научним радницима.

У једном општем смислу, друштвена акција постала је синоним радија. Још и „стари радио“, онај из времена пре 1966. и 1967. године, обраћао је велику, па у неку руку и превелику пажњу друштвеној акцији, друштвеном дејству, својим естетским, педагошким, просветарским и терапеутским функцијама. Претерујући у понечем, па и многочем, подизао их је на пиједестал мисије и мисионарства. Али многе функције и многа дејства и из тог „старог периода“ остваривали су се ефикасно, па их је као драгоцено наслеђе и полазну основу прихватио и „нови радио“, који је и овде преживео „удар телевизије“ и који доживљава — и у нас као и у свету — „своју другу младост“. Уз разлоге опште трансформације радија, ваља додати и наше специфичне: развој самоуправног социјалистичког друштва и његове потребе.

Од друштвених (и културних) акција које премошћују ово раздобље пре и после трансформације радија вреди имати у виду, пре свега, следеће: отворене путеве развоја драмског програма; радио–комедије и хумореске и радио–драмског програма за децу.

Ваља рећи да се драмски програм Радио Београда остварује у оквиру заједничког програма југословенског радија. Данас осам југословенских радио–станица нуди разноврстан репертоар. Он обухвата дела од индијских класика, преко Шекспира и других до савремених домаћих и страних аутора и све до драмских првенаца студената драматургије Академије за позориште, филм, радио и телевизију. Данас можемо навести преко 150 оригиналних радио–драма, осамдесетак домаћих писаца само у продукцији Радио Београда. Програми Радио Београда, Први, Други и Трећи, према синхронизованом распореду, приказују сваког дана једно радио–драмско дело. Можда је значајан и податак да се текстови београдских радио–драмских писаца изводе на 42 стране радио–станице у преводу на 18 страних језика. На међународним конкурсима радио–драмској продукцији Радио Београда досад је двапут додељена посебна награда. Ове јесени, на међународном конкурсу, на коме су учествовале најпознатије светске радио–продукције, највиша награда, Прикс Италија, за радиостереофонију додељена је радио–драмском делу Арсе Јовановића „Крајпуташи“.

Међу покретачима културне акције „Позориште селу“, која треба да драмску уметност приближи најширим слојевима, налази се и Радио Београд. Остали учесници у разговорима о акцији, позоришни и други јавни радници истицали су незаменљиву улогу радија, који може да добаци до најбројнијег аудиторијума на селу драмску реч у тумачењу врхунских уметника. То је огромна помоћ, како је речено, и свим просветним, аматерским и професионалним позоришним радницима, на којима лежи не баш лак задатак рада на позоришној култури у непосредном контакту са публиком. У оквиру ове акције Радио Београд ће емитовати посебан циклус намењен слушаоцима на селу у време за њих погодно.

Нашу радио–драму стварали су и створили млади аутори. На редовним јавним конкурсима за радио–драму, комедију и хумореску, за дечју радио–драму награде су веома често односили млади и најмлађи аутори.

Ова чињеница даје посебну боју целокупном радио–драмском стваралаштву у програмима Радио Београда. То се осећа не само у језику, којим су најбоља дела писана, њиховој модернијој драмској структури, већ и у општем савременом духу којим нека од ових дела зраче.

Радио Београд ће идуће године почети да емитује драмску серију о младом човеку наших дана. Носиоци серије су млади аутори. Инспирација за овај циклус је континуирани револуционарни процес у нас, ново што тај процес свакодневно доноси. И под претпоставком да не оде даље од документа циклус ће бити од друштвеног интереса.

У укупном дејству радија, у друштвеној акцији, у једном комплексу као што је Радио Београд, иницијатива за различита дејства радија се и негује у оквиру различитих програма и различитих емисија. По две или три акције теку и паралелно, или се као жижа једног посебног активитета, јавља редакција за редакцијом. Не ретко испољава се координирано дејство два програма или две или три редакције. У зависности од тога ко покреће иницијативе, ко их прихвата, с киме се као са коиницијатором остварују, зависи њихова природа, њихов домашај, усмереност и ефекат. Али једно је извесно; Радио Београд скоро више и не иде сам у велике друштвене акције. Спреман је да пружи подршку другима, да их покрене, да заједнички делује да би резултати били већи, и да обезбеди у заједничком раду на спровођењу једне акције оно што сам не може или што не може да учини тако добро као у заједници са другим самоуправним субјектима.

Поред коиницијатора и коорганизатора друштвених акција који су већ поменути, јављају се и други. Радио Београд се ослања и на заједничко, интегративно дејство са Телевизијом Београд (акција „Самоуправљач у интеграцији“), са локалним радио–станицама (акција „Заједнички талас“), са листом „Политика“ и Савезом омладине Србије (заједничка тројна акција „Млади самоуправљач“), са „Дечјим новинама“ у Горњем Милановцу и др.

Развијајући комплементарност дејства, рачунајући на њене ефекте, Радио Београд на подручју друштвене акције, колико му то средства дозвољавају, јавља се и као издавач посебних публикација. У комбинованом дејству изговорене и штампане речи, у пружању штампаног избора из ширег обима објављених материјала у оквиру програма, види се могућност да дуже потрају неки садржаји из програма радија који то посебно заслужују. Радио Београд издаје часопис „Трећи програм“ четири пута годишње. Други програм издаје сваке године „Најлепше стихове“, књигу која представља избор оног најбољег што доноси већ устаљена програмска акција, подстицања поетског стваралаштва младих. Емисија „Село весело“ припрема публикацију која ће представљати избор вредних прича, шала и досетки које су се чуле у стотинама села током протеклих година њеног емитовања. Програм радио–школе шаље текстове часова страних језика, преснимава траке различитих часова на захтев школа и појединаца. Редакција програма за децу издала је књигу „Позориште речи“, која представља избор из емитованих драмских текстова а у сарадњи са „Дечјим новинама“ у Горњем Милановцу припрема књигу малих сцена и скечева емитованих у радио–програму.

Најзад, у заједници са Телевизијом Београд, у оквиру заједничке акције „Самоуправљач у интеграцији“ Радио Београд је пред Други конгрес самоуправљача издао публикацију „Радници говоре“. То је био, у ствари, крај акције коју је Радио–телевизија Београд водила током 1970. и 1971. године.

Говорећи о Радио Београду у друштвеној акцији ова последња представља посебан вид акције у којој су управо у извршавању основног задатка који је дефинисало друштво — развој самоуправних социјалистичких односа у СР Србији, остварени нови програмски токови и акценти. До пуног израза дошло је садејство и сарадња истраживачких кадрова у РТБ, Радија и Телевизије Београд, једног броја истакнутих научних радника и универзитетских наставника, као и десетак највећих радних организација у Србији (Рударско–топионичарског басена Бор, крагујевачке „Црвене заставе“, Пољопривредног комбината „Београд“, „Магнохрома“ из Краљева и других). Радио и Телевизија Београд били су у прилици да третирају у програмима најактуелнија питања самоуправног развоја, полазећи од конкретне праксе и да са својим материјалима, прилозима и путем иступања својих представника, узму активно учешће у раду текућих конференција Савеза комуниста Србије.

Полазећи од оваквих својих оријентација на друштвену акцију у програму, чији смо један део и овде приказали, Радио Београд и Радио–телевизија Београд у целини нашли су се, природно, и међу сазивачима Конгреса културне акције Србије. И због тога, између осталог, очекујемо критичку реч и о овој врсти програма, као и о укупном савременом комплексу дејства Радио Београда у целини данашњих и будућих културних и друштвених токова у Србији.