Од образовања ка култури

Пољопривредни комбинат „Београд“ основан је 1946. године, на територији чији је географски назив Панчевачки рит. То подручје је, у ствари, речно острво, окружено Дунавом, Тамишем и каналом Караш. За време високих водостаја ниво тла је за 4 метра нижи од нивоа вода које га окружују.

Пољопривредни комбинат „Београд“ створен је на површини од 17.000 ха (од чега је било свега 4.787 ха обрадиве земље).

Од 1968. године коначно се остварује стара замисао о интеграцији великих пољопривредних произвођача београдског басена, а у састав Комбината улазе бројна предузећа из Војводине, уже Србије и Црне Горе.

Данашња укупна површина Пољопривредног комбината „Београд“ износи 85.000 ха, од чега је 55.000 ха ораница од којих се 12.000 наводњава, а 10.000 ха је под шумом, 3.141 ха воћњака, 1.802 ха винограда итд.

Комбинат запошљава око 15.000 радника, од тога 1.500 инжењера и техничара. Он има 64 самосталне организације удруженог рада, преко 300 радних јединица, а простире се на 30 општина у 5 република.

Увођење савремене технологије у пољопривредну производњу и индустријска прерада пољопривредних производа захтевају стручно оспособљеног произвођача и савременог организатора рада. Стога је у условима ПК „Београд“ требало од неквалификованих радника, бивших сиромашних сељака, створити модерног индустријског радника — пољопривредног произвођача.

Још при постављању основне концепције развоја Комбината рачунало се да ће програм кадровске политике представљати окосницу за реализацију ове концепције. Зато је овај програм чинио саставни део програма производње. Из тога је следило да се проблем кадрова мора решавати, у првом реду, кроз стручно оспособљавање радника.

Развојна концепција Комбината у погледу образовања радника дала је одличне резултате изражене променом квалификационе структуре и великом привредном експанзијом овог колектива.

Крајем педесетих година, нарочито се приступило интензивном раду, да би се путем разних облика стручног оспособљавања, семинара и курсева људи што пре оспособили за успешно овладавање новом техником и технологијом, која је из године у годину непрекидно увођена у процес производње. Тада је основан и Школски центар као посебна организациона јединица, са задатком да се искључиво бави проблемима обуке радника и то кроз све њене видове.

Организација, видови и финансирање образовања радника у пољопривредном комбинату „Београд“

I — Организација. Сви видови образовања у Пољопривредном комбинату „Београд“ изводе се преко Школског центра за образовање радника. Школски центар, као самостална организација удруженог рада, повезан је са Радничким саветом Комбината преко Комисије за образовање. Органи управљања Комбината утврђују политику образовања, а Школски центар — преко програма које саставља сваке године — реализује све видове образовног рада.

Рад на образовању радника у Пољопривредном комбинату „Београд“ организован је кроз следеће видове:

1. Основно и опште образовање радника;
2. Стручно образовање радника: а) редовно школовање у школама за КВ раднике Пољопривредног комбината „Београд“, б) редовно школовање у другим школама за КВ раднике у Београду, в) образовање радника из радног односа, г) дошколовање, д) стипендирање, ђ) специјализација, е) феријална пракса, ж) дипломски радови;
3. Друштвено–економско и идеолошко–политичко образовање;
4. Образовање радника на пољу народне одбране;
5. Физичко образовање и рекреација радника;
6. Културна делатност.

На реализацији програма образовања у Школском центру је стално запослено 28 радника. Поред сталних радника Комбинат ангажује још 50 стручњака као спољне сараднике.

Ради потпунијег остварења програма Центар сарађује са низом просветно–образовних установа из Београда, као и са установама из земље.

II — Основно и опште образовање радника. Овом виду образовања у Пољопривредном комбинату „Београд“ поклања се посебна пажња, јер се полази са становишта да потпуно основно образовање чини основ за даље стручно образовање и усавршавање.

Школски центар је организовао одељење за основно образовање одраслих, а извођење наставе је поверено радничким и народним универзитетима и школама за основно образовање одраслих. Уз програм основног образовања организује се припремна настава за стицање друштвених квалификација.

У раду на општем образовању радника постигнути су значајни резултати. У периоду од 1959. године закључно са 1968. годином 813 радника завршило је четири разреда основне школе, а потпуну осмогодишњу школу 300 радника. У старом делу Комбината број неписмених сведен је 1968. на свега 3,13%. То су радници старији од 45 година, махом жене које због породичних обавеза нису могле бити обухваћене основним образовањем. Током 1969. и 1970. године, услед извршених интеграција, знатно се повећао број радника без основног образовања. Због тога су предузете мере да сви запослени радници млађи од 45 година буду укључени у одељење за основно образовање одраслих и да стекну потпуно основно образовање, у погледу чега су их обавезивала и нормативна акта Комбината (Статут и Правилник о образовању радника).

Повећање броја одељења и полазника може се видети из следећег прегледа:

 

Школска година	Нижи ст.	III год.	IV год.
1969/70.	I–IV раз.	V–VI раз.	VII–VIII	Укупно
— Број одељења	2	35	12	49
— Број полазника	49	948	306	1.303

 

Од укупно 1.057 обухваћених радника основним образовањем у 1969/70. години, на крају школске године разред је са успехом завршило 770 радника или 92% а потпуно осмогодишњу школу 280 радника или 98,7%. Са успехом је, према томе, завршило разред или потпуну осмогодишњу школу 990 радника или 93%.

 

Школска година	Нижи ст.	III год.	IV год.
1969/70.	I–IV раз.	V–IV раз.	VII–VIII	Укупно
— Број одељења	4	27	34	65
— Број полазника	91	438	652	1.181

 

У школској 1970/71. години, основним образовањем обухваћен је кроз 65 одељења 1.181 полазник. Од тога је потпуну осмогодишњу школу завршило 588 или 95,47% а разред 476 или 90% полазника.

За полазнике основног образовања одраслих, поред редовне наставе, организоване су филмске представе, посете позоришту и разне екскурзије. Као додатак редовном школском програму, одржавају се предавања из области породичног васпитања, здравственог просвећивања, друштвено–економског и идеолошко–политичког образовања.

Приликом организације наставе водило се рачуна да одељења буду што ближе радном месту и месту становања радника, а настава је усклађена према њиховом слободном времену.

Тако је омогућено да радници редовно похађају наставу и да се осипање сведе на минимум.

III — Стручно образовање радника. Стручно образовање се организује кроз редовно школовање омладине у школи за КВ раднике Пољопривредног комбината „Београд“, у другим школама за КВ раднике, кроз школовање радника из радног односа, као и путем разних курсева и семинара за оспособљавање радника на радном месту.

1. Редовно школовање омладине у школи за КВ раднике. Одлуком Радничког савета Комбината 1964. године отворена је Школа за КВ раднике сточарског, ратарско–тракторског и металског смера, а 1968. године и прехрамбеног.

Школа је образована ради задовољавања потреба Комбината за овим профилима, и то на нивоу који одговара захтевима савремене технике и технологије у производњи, као и ради омогућавања школовања деце радника Комбината. Школу је до сада завршило око 450 ученика и сви су засновали стални радни однос у Комбинату на послу за који су се школовали.

Ученици су материјално обезбеђени месечном накнадом од 150–210 динара, зависно од тога у којој су години школовања. Правилником о расподели личних доходака, за ученике је предвиђен стимулативни део: за одличне 80, за врло добре 40 динара месечно. Сви ученици су здравствено и социјално осигурани и обезбеђена им је радна одећа и обућа, као и додатак за исхрану од по 65.— динара.

Обука ученика се врши организованом теоријском и практичном наставом, по програмима одобреним и усвојеним од стране надлежних републичких органа. Настава практичне обуке обавља се под стручним надзором наставника практичне обуке у школским радионицама и индустријским погонима Комбината.

За последњих пет година позитиван успех постиже у просеку 85–95% ученика, што је на нивоу бољих средњих школа у Београду.

Поред редовног школовања омладине у Школи Комбината, за потребе терцијарних делатности Комбината, трговину, и угоститељство, ученици се школују у одговарајућим школама за КВ раднике у Београду, Пули итд. Овим ученицима обезбеђују се исти услови као и ученицима у школи Комбината.

Ради стварања повољнијих услова становања и учења, Комбинат је обезбедио интернатски смештај ученика. Дом ученика налази се у адаптираном самачком хотелу и располаже са 140 лежаја у трокреветним и четворокреветним собама. Собе за становање су опремљене савременим намештајем. Поред тога, Дом располаже просторијама за дневни боравак, у којима се свакодневно организује учење под контролом васпитача, као и библиотеком и читаоницом где су телевизијски и радио пријемник.

У Дому ученика створени су сви услови за боравак, учење и систематски рад са ученицима. Надзор и бригу о ученицима воде 4 васпитача, а велику помоћ у васпитном раду пружају ученичке организације, у првом реду Домска заједница ученика и организација Савеза омладине. Учење и слободно време ученика организовано је према Правилнику о унутрашњем животу и раду у Дому. Слободно време ученици користе за организован културно–забавни живот и физичку активност у разним спортским играма.

Своја самоуправна права ученици остварују преко ученичких организација и Комисије за кућни ред, дисциплину, учење итд.

Васпитачи дома су у сталном додиру са наставницима теоријске и практичне наставе. На овај начин стиче се потпуније мишљење о сваком појединцу. Овакав рад је омогућио да се из редова ученика најбољи приме у Савез комуниста. Прошле године, у СК су примљена 53 ученика.

Састав ученика који станују у дому је хетероген, јер су то деца из различитих крајева наше земље, са различитим навикама, тако да треба улагати доста труда ради постизања успешних резултата у васпитном раду.

2. Стручно образовање радника из радног односа. Стручно образовање радника из радног односа обавља се кроз припремну наставу за полагање испита у школским центрима за одређена занимања. У Комбинату је уведено у праксу да се постојећи кадар упућује на дошколовање кроз редовне средње, више и високе школе, факултете и постдипломске студије.

Активност Школског центра на овом послу се из године у годину шири и повећава упоредо са развојем производних капацитета Комбината и технолошких достигнућа у производњи. Ово је имало великог утицаја да се квалификациона структура умногоме измени

У 1968. години око 90% радника стекло је квалификације. Резултати постигнути у оквалификовању радника виде се из следећег упоредног прегледа.

 

Квалификација	1957.	1960.	1968.
Неквалификованих	1.334	928	595
Полуквалификованих	105	1.061	1.100
Квалификованих	210	435	1.964
Висококвалификованих	29	28	719
Укупно:	1.678	2.062	4.378

 

Организованим радом на стручном образовању, током година се мењала интензивним темпом квалификациона структура запослених у Комбинату. Поређење са квалификационом структуром у педесетим годинама то најбоље показује. У 1957. години, неквалификованих радника било је око 4/5, квалификованих око 1/10, а висококвалификованих свега 0,25%.

Већ у 1960. години, број неквалификованих радника знатно се, и релативно и апсолутно смањио. Те године било је највише полуквалификованих, а удвостручен је број квалификованих радника. Такав темпо промена квалификационе структуре спровођен је и даље, тако да већ у 1968. години највећи број запослених (готово њихову половину) чине квалификовани радници. Број неквалификованих се у 1968. години веома смањио а број висококвалификованих повећао у односу на 1957. годину за преко 30 пута.

У табелама које дајемо у прилогу, ове промене квалификационе структуре приказане су по годинама и струкама.

У уводном делу смо напоменули да је, од 1968. године, са Пољопривредним комбинатом „Београд“ интегрисано више радних организација и да је квалификациона структура припојених радних организација била знатно неповољнија од квалификационе структуре радника Комбината. Због тога је Раднички савет Комбината донео одлуку да се у овим радним организацијама побољша квалификациона структура. За раднике који су испуњавали опште и посебне услове које је утврдио Раднички савет организовани су курсеви за више квалификације.

Квалификациона структура у периоду после интеграције а по извршеном квалификовању изгледа овако:

 

Квалификација	1969.	1970.	1971.
Неквалификованих	560	2.577	2.078
Полуквалификованих	2.068	2.792	3.364
Квалификованих	2.983	4.617	5.191
Висококвалификованих	1.149	1.386	1.681
Укупно:	6.760	11.372	13.334

 

У 1969. години, на овај начин, стекло је квалификације укупно 2.933 радника, и то: полуквалификацију 1.159, квалификацију 496 и високу квалификацију 278 радника. Током 1970. године, у 13 самосталних организација удруженог рада, 306 радника стекло је полуквалификацију, 472 квалификацију а високу квалификацију 132 радника. Укупно у 1970. години 910 радника.

У 1971. години, за период јануар — август, оквалификовано је укупно 467 радника.

3. Курсеви и семинари. Да би се радници усавршавали на радном месту, овладавали новом техником и технологијом и обучавали у погледу заштите на раду, организују се базни курсеви и семинари.

Само у периоду до 1968. године, разне курсеве и семинаре за усавршавање на радном месту завршило је 7.975 радника. У 1969. години, разне семинаре за усавршавање на радном месту завршило је 1.502 радника, а у 1970. години њих 1.194. Према томе, укупно је досад у периоду од 1957. до 1970. године разне семинаре за оспособљавање на радном месту завршио 10.671 радник.

Ради обуке тракториста за рад на новим машинама, за заштиту на раду и вожњу у јавном саобраћају одржавају се курсеви и семинари, а исто тако и за раднике млекаре — за рад на новим машинама и примену технолошких новина; за раднике у трговини и прехрамбеној производњи, — курсеви „санитарног минимума“; за стручњаке којима је потребно знање страних језика — курсеви страних језика итд.

4. Дошколовање. За раднике са дугогодишњим стажом у Комбинату, за чија радна места је потребна виша школска спрема од оне којом располажу, организује се дошколовање у средњим, вишим и високим школама, на факултетима као и на постдипломским студијама.

У периоду од 1963. до 1968. године 80 радника завршило је разне средње, више и високе школе.

Током 1969. године, на постидпломским студијама било је 16 стручњака, а на факултетима и средњим школама укупно 168 запослених радника.

У школској 1970/71. години, на постдипломским студијама било је 25 стручњака а 192 радника у разним средњим школама и на факултетима.

Свим радницима који се налазе на дошколовању, Комбинат плаћа трошкове школовања, путне трошкове и обезбеђује плаћено одсуство за полагање испита према Правилнику о општем и стручном образовању радника.

5. Стипендирање. У политици стипендирања води се рачуна да се обезбеде стручњаци који су потребни Комбинату за поједине профиле за које се нису могли наћи кандидати путем редовног конкурса. Приликом одлучивања о додели стипендија предност имају деца радника Комбината. У овој години Комбинат стипендира 55 студента и ученика средњих школа.
6. Специјализације. Програмом специјализација предвиђа се усавршавање наших стручњака у земљи и иностранству. Програми се утврђују за више година унапред и реализују преко Републичког завода за техничку сарадњу.

Програм специјализације до 1975. године обухвата 125 тема.

У исто време омогућује се страним стручњацима специјализација у Комбинату.

IV — Остали видови образовања и задовољавања културних потреба радника. У ПК „Београд“ поклања се значајна пажња и друштвено–економском и идеолошко–политичком образовању, подстицању спортских и других активности на пољу физичке културе, као и стварању услова за задовољавање и развијање културних потреба радника.

1. Друштвено–економско и идеолошко–политичко образовање организује се са задатком да се радници Комбината упознају са савременим кретањима у земљи и свету. Овај вид образовања организује се путем предавања и краћих семинара. Програми овог вида образовања утврђују се са одговарајућим друштвено–политичким организација града. За предаваче се углавном ангажују стручњаци Комбината, а исто тако и стручњаци са стране, што зависи од теме која се обрађује на предавању или семинару.
2. Активност радника на пољу физичке културе организује се радом спортског друштва Комбината чији клубови учествују у квалитетним лигама града и Републике, као и преко радничко–спортских игара, као форме масовног учешћа радника на пољу физичке културе. Такмичења у овим играма трају преко целе године и њима се просечно обухвата око 600. запослених радника.
3. Услови за културни живот радника такође су предмет посебне бриге у Комбинату.

На подручју старог дела Комбината, пре двадесетак година, изграђени су домови културе, са салама за филмске и естрадне представе, библиотекама и читаоницама.

Од самог почетка постајања Комбината културно–аматерска активност радника и омладине била је врло жива. У Комбинату се сваке године, по традицији, спроводи такмичење омладинских културно– уметничких аматерских група.

Оснивањем Културно–уметничког друштва радника Пољопривредног комбината „Београд“ удружене су бројне аматерске групе и клубови који су деловали у насељима ПК „Београд“. При том се и број активних аматера и организатора, као и помажућих чланова Културно–уметничког друштва знатно повећао.

Поред запослених радника, у аматерску активност укључени су ученици и студенти — деца радника Комбината.

Организовањем филмских и позоришних представа задовољава се један део културних потреба радника. Организују се посете радника позоришним кућама у Београду, као и гостовања позоришних група за оне организације удруженог рада у Комбинату које се налазе ван територије Београда.

Комбинат је члан Позоришне комуне и, за последње три године, организоване позоришне представе просечно је посећивало око 5.000 радника годишње.

V — Финансирање образовања. Целокупно образовање у Пољопривредном комбинату „Београд“, школовање из радног односа и редовно школовање омладине у школама за КВ раднике, финансира се из средстава радне организације.

Комбинат, преко општинског и републичког доприноса, издваја знатна материјална средства за образовање и тиме у потпуности испуњава своје обавезе према друштвеној заједници. Општински и републички допринос, само за 1970. годину, износио је око 870,000.000 ст. динара.

Поред овога, Комбинат за све видове образовања издваја накнадна средства у висини од 2% од бруто личних доходака свих запослених радника Комбината. 

* * *

Овакав рад на образовању Комбинат је могао да оствари не само радом стално запослених радника Школског центра, већ и широким ангажовањем осталих стручњака Комбината. Исто тако, у погледу образовања сарађује се готово са свим образовним установама у Београду и једним бројем установа са шире територије Србије.

Комбинат је такође саоснивач Факултета организационих наука, Више школе за спољну трговину у Београду и Школског центра за робни промет у Пули.