Смотра рецитатора Србије
Тодоровић, Радомир (1972): „Смотра рецитатора Србије”. У: Група аутора (1972): Конгрес културне акције у СР Србији : Крагујевац, 28, 29. и 30. октобар 1971. Београд: Републичка конференција Социјалистичког савеза радног народа Социјалистичке Републике Србије, стр. 935–938.
Да би се сагледала слика културног тренутка у Републици Србији и да би се на неки начин на досадашњим искуствима могли да граде нови односи у култури за њен бржи и свестранији раст, даћемо податак о досадашњим искуствима на подручју наше Заједнице културе.
Заједница културе у Великој Плани и Савез аматерских позоришта Србије, под покровитељством Радио–Београда, одржавају три године Републичку смотру рецитатора Србије „Песниче народа мог“. Повод за овакву манифестацију јесте жеља да се настави традиција систематског неговања поетске речи и да се репертоар рецитатора прошири и обогати, и то у свим местима наше Републике у којима се одржавају овакве манифестације. Ова иницијатива добила је свестрану подршку, и то од стране књижевника, позоришних радника и педагога. Овај вид сценске уметности изазвао је посебно интересовање међу рецитаторима, а то потврђује и велики број учесника на ове три смотре. Свака смотра доносила је већи број учесника. Учешће у смотри узеле су обе покрајине — представници свих народности, тако да су рецитације извођене, осим на српскохрватском, и на језицима народности, и то: словачком, русинском, албанском, румунском и мађарском. Реална је претпоставка да ће оваква манифестација прећи оквире Социјалистичке Републике Србије и постати опште југословенског карактера. То потврђује и изјава Мише Спајића, секретара Заједнице културе просветних организација Југославије:
„Слушао сам о овој манифестацији и ево ме данас ту. Чуо сам најбоље рецитаторе револуционарне поезије из Србије, Војводине, са Косова, и поруке песника свих наших народа. Овакве манифестације сваке године чују се на Козари, Сутјесци, Охриду у Луков Долу („Гораново Пролеће“, у Жабљу, Никшићу, Кули ...)
Драго ми је што је Радио Београд покровитељ ове манифестације и што ви знате тако добро организовати. Али још би ми било драже кад би све локалне, републичке и покрајинске радио станице умјесто неких емисија укључиле најбоље рецитаторе и пјеснике са свих овако већих манифестација па да се чује оно најбоље, да се чује она порука пјесника, она истина коју би данас милиони слушалаца у нашој земљи жељели чути, она права истина толико драга и блиска нашем човеку. Нешто од те истине у последње вријеме чули смо од Тита. Била би то најбоља и највреднија емисија која се икад чула преко радио таласа.
Покушајте, ви сте велики домаћини, иницијатори и организатори“.
Да ће ова манифестација прерасти оквире Републике мисле многи људи у Великој Плани као и наш гост и члан жирија Кољ Широка, секретар Културно–просветне заједнице САП Косово. „Мени је ово друга година како долазимо и искрено говорећи одушевљен сам како организацијом тако и врло топлим и срдачним пријемом.
Могу рећи да је Плана одлично место за лоцирање овакве једне значајне манифестације, са изврсном салом и рекреационим центром за смештај учесника. Постоје сви услови да Плана буде добар домаћин можда још шире смотре. Посебно добар гест учињен је што је такмичење проширено такмичењем пионира основних школа на којима, уосталом, лежи наша будућност“.
Трећа Републичка смотра рецитатора „Песниче народа мог“ била је посвећена прослави тридесетогодишњице народноослободилачке борбе и сваки рецитатор имао је обавезно једну рецитацију из Револуције. Овогодишња смотра имала је још и ту новину што је један дан посветила пионирима из целе Републике. Ова манифестација све више има своје поборнике лепе речи, тако да је на овогодишњој смотри у Србији учествовало око 10.000 рецитатора, који су се такмичили по школама, радним организацијама, домовима културе, општинским, регионалним и покрајинским смотрама и најзад на Републичкој смотри у Великој Плани.
Републичка смотра рецитатора има огроман значај за нашу општину, јер је собом повукла читав талас младих љубитеља поетске речи, јавља се велики број младих писаца–почетника, приређују се књижевне вечери где млади читају своје прве стихове.
Ево шта о томе мисли Момир Ђурић, директор Основне школе „Моша Пијаде“ из Велике Плане: „Смотра рецитатора Србије посебан је доживљај за мене. То је, заиста, величанствена манифестација која ће ускоро бацити у засенак многе мање важне приредбе, смотре, фестивале... Наш град је постао жижа у коју се сливају песничке речи, риме и ритмови песника са свих меридијана, на уснама деце, девојака и младића.
Речи буне и отпора, речи бола и туге, речи младости и усхићења... нашле су своје право место у овој смотри која треба да прерасте у најлепшу културну манифестацију у Србији“.
А Раша Плаовић, драмски уметник из Београда: „Дивим се смеру, дивим неговању језика нашег, духа песничког и одајем најтоплије признање и захвалност људима који су покренули и воде овај посао. Од срца желим све најбоље“.
Зарија Павковић, земљорадник из Великог Орашја: „Организатори овогодишње смотре рецитатора „Песничке народа мог“ су дошли на оригиналну идеју да уврсте и нашу поезију из наше револуције, јер она, по мом мишљењу, на веома потресан начин описује наша страдања“.
Митић Веселин, возач из Велике Плане: „Смотра је добра ствар и треба је подржати. Као грађанин Велике Плане врло сам срећан што се смотра одржава овде. Све приредбе обавезно посећујем“.
Марковић Милун, ученик из Велике Плане: „Оваква приредба је потребна, јер се ту, на једном месту, нађу најталентованији омладинци.
Посебно ми је драго што је Смотра посвећена Револуцији којој дугујемо све што имамо“.
Мира Алечковић — књижевник из Београда: „Нада је то да овај народ није с поезијом живео само у прошлости, да живи и данас, и да ће и сутра друговати с њом.
Зато хвала онима који су ове сусрете љубитеља поезије оживотворили“.
Бошко Бошковић, доцент Академије за позориште, филм и телевизију из Београда: „Ову смотру сам заволео још од прошле године и преко ње и Велика Плана постала ми је ближа. У Плани сам преко ове смотре стекао нове пријатеље.
Иначе, мислим да је организација на високом нивоу, а смотра представља једну изузетну културну манифестацију у Републици“.
Миша Комњеновић, естрадни уметник из Београда: „Први пут долазим овде и одушевљен сам дочеком. Све је тако лепо, врло лепо.
Сматрам да је овај скуп окупио велики број талентованих младих људи, који су, да не претерам, талентованији од многих професионалаца. И зато ми је жао што поједине институције немају толико капацитета да приме све те људе и оспособе их за глумачки позив“.
Зоран Јованов, ученик гимназије — Краљево: „Сматрам да је ово једини начин да млади таленти дођу до изражаја и покажу своје квалитете.
Просто сам изненађен организацијом и пријемом. Ово што овде доживљавам је као сан“.
Скупштина општине Велика Плана и најодговорнији другови у њој свесрдно помажу ову манифестацију. На једној својој седници Скупштина је донела одлуку да то буде традиционална манифестација у Великој Плани.
Друштвено–политичке организације, радне организације, радни људи, ученици, сви, осећају то као свој најдражи празник и живе за те дане.
Мислимо да то најречитије говори изјава председника Општинске скупштине, Боривоја Живановића: „Трећа републичка смотра рецитатора „Песниче народа мог“ је за све грађане наше општине велики празник. То је празник распеване младости, празник поетске речи, речи човека. Већ годинама те речи живе у нама и са нама и ми се радујемо што су оне постала наша неотуђива својина.
Са осећањем пријатности очекујемо ову смотру, јер је она истовремено и смотра братства и јединства народа и народности наше Републике“.
Добривоје Милосављевић, потпредседник Скупштине општине Велика Плана: „Кад је организована прва смотра рецитатора „Песниче народа мог“ нисам ни претпостављао да ће она добити овакве размере и значај и да ће постати део животног збивања нашег града и наше општине. Данас, после одржане две смотре видим да ова смотра поезије добија посебан значај на упознавању младих људи, припадника свих народа и народности наше Републике.
Овогодишња смотра има и тај значај што се уклапа у општенародну прославу тридесетогодишњице устанка“.
Поред тога што ова манифестација све више окупља око себе заљубљенике поетске речи, младе песнике и рецитаторе, у Великој Плани се родила идеја о стварању библиотеке југословенске поезије.
У почетку би то било одељење матичне библиотеке „Радоје Домановић“ из Велике Плане, а касније — кад се средства обезбеде — то би била потпуно засебна библиотека. Замисао је таква, да сви песници Југославије, остављају збирке песама овој библиотеци са посветом, постајући у исто време почасни чланови Библиотеке. И издавачке куће би јој слале своја прва издања. На тај начин, створила би се једна јединствена Библиотека, која би могла да рецитатору стави на располагање сваку песму наших песника.
Већ две године Велика Плана негује и младу сликарску колонију код цркве Покајнице. У њој углавном раде сликари Подунавске сликарске групе. Смисао Колоније је у томе што сликари бораве у колонији 15 дана о трошку Заједнице културе из Велике Плане а за узврат Заједници остављају по једно своје дело.
То би била нека искуства и акције на територији општине Велика Плана.