Аматеризам у култури

Говорити о аматеризму у култури данас, значи имати у виду бројне промене које су настале у културном преображају нашег друштва, све јачи утицај радија и телевизије, професионално врхунских екипа и, посебно, већ изграђен квалитетно виши критеријум широких маса које конзумирају производе културног рада.

Одувек присутна опасност од дилетантизма, у садашњим условима, постаје све оштрије изражена претња општем организационом јачању квалитетног аматеризма.

Имајући у виду све елементарне карактеристике и појаве које условљавају динамику развијања аматеризма у култури наше Комуне, можемо констатовати да су резултати које постижемо у тој области производ повећаног напора ентузијаста, културних радника, више него стварних услова за рад. А резултати рада нису мали.

Наиме, за протекле две године створена је више клима за рад него што су материјално–финансијски услови тај рад омогућавали. Мењањем схватања о значају културне делатности у склону духовне надградње, неадекватно вредновање рада људи који раде у култури је превазиђено и таква атмосфера је одговарала интензивирању већег броја људи да се ангажују у овој области.

Чињеница да се у садашњим условима напори појединаца и група који раде у области културе приметно цене колико и оних у осталим значајним друштвеним делатностима (политички рад, рад с омладином, образовни рад и сл.) имала је видног утицаја и на интензитет рада у овој области. То ипак не значи да су проблеми отклоњени или да се мање оштро постављају. Рецимо, ако је реч о раду на селу, што треба да је основа овом мом излагању, ваља истаћи да основну сметњу интензивном раду чини још увек нерешен статус сеоских домова културе који су све друго само не оно што по свом називу треба да су. У њима су, изузев три дома која обављају своју основну функцију, и магацини, продавнице, кафане, све оно што би се могло само финансијски правдати. Ми сматрамо да тај проблем није само проблем појединаца и организација које се баве организовањем културних акција већ проблем опште друштвени и као такав га у целини треба решавати.

Непостојање елементарних услова за окупљање људи озбиљно утиче на ентузијазам аматера у култури.

Напори које улаже Културно–просветна заједница у организацији смотри културно–просветних и културно–уметничких друштава дају резултате који прелазе оквире наше Општине.

Смотре се одржавају сваке године и резултати су такви да можемо бити задовољни. Од 13 села данас је већ као сталних учесника у овој манифестацији десет КПД–а са села. Два КПД–а су учествовала на смотрама у Београду, Загребу, Неготину и снимана су за телевизију, а екипа из Сења је овогодишњи добитник Октобарске награде. Друштво „Полет“ из Бигренице је добитник III награде Телевизије–Београд у оквиру емисије Село моје.

У граду постоје и раде два радничка КУД–а која су се последњих година такође посебно истакла. Активностима је свакако допринела и Међуопштинска смотра (радничких) КУД–а за Поморавље. У оквиру те смотре, коју сматрамо вршним примером подстицања радника да своје слободно време проводе у културно–уметничким друштвима, ова друштва су постигла завидне резултате, тако да је за њихову будућу активност овај подстрек добро деловао.

Нема сумње да је пажња коју посвећују културни радници раду школских КПД–а и КУД–а од великог значаја по развој аматеризма на подручју општине Ћуприја. Она су извор ентузијаста–аматера који своје одушевљење преносе и у сеоска и радничка друштва: отуда доста иницијатора за покретање активности у овим друштвима од младих.

Само у току 1970. године КПД–а и КУД–а дала су у граду или ван града 240 приредби са преко 10.000 учесника у програмима које је посматрало скоро 90.000 гледалаца. Нема сумње да цифре могу само да осветле а не и да подробно прикажу ове активности. Ипак, и оне су неки вид документа о времену и, поред интензивирања бројних других видова културног деловања, могу допринети увиду у духовни преображај наших људи.

Ми смо навикли да млади буду носиоци овог вида активности. И то је у реду. То је покретачка снага аматеризма, како на селу и у радним организацијама, радничким КУД–а. Ми то имамо у виду и ценећи значај аматеризма тежимо да имамо што више младих у културно–просветним и културно–уметничким друштвима. Ваља, истаћи, међутим, да је последњих година све више старијих активних учесника у раду КПД–а и КУД–а. Квалитет њиховог рада је такав да учествују на смотрама; на Сабору у Београду, на телевизији, у Загребу на Међународној смотри фолклора, у прослави Мокрањчевих дана у Неготину и сл.

Треба запазити и истаћи тежњу свих ових аматерских друштава, сеоских, радничких и школских, да својим активностима захвате све области културног деловања; фолклор, драму, рецитације, соло певање и сл. У интересу квалитета и домета развоја извесних области, пред нама је обавеза да, на неки начин, каналишемо снаге да би се оне ослободиле евентуалних импровизација и дилетантизма.

Књига као вид културног деловања на народне масе и код нас, у Ћуприји, последњих година има све виднији утицај. Стварањем Заједнице културе и одвајањем већег процента финансијских средстава за куповину књига Матичној библиотеци осетило се интензивније деловање и ове установе. Иако ради у врло лошим смештајним условима, она је 1970. године располагала са 15.000 књига које је користило 2.500 сталних чланова. Има наде да ће 1973. године, 100-годишњицу свога постојања прославити у бољим условима и интензивнијем раду, посебно на јачању истурених сеоских библиотека, од којих сада ради само пет. Наравно, допринос утицају књиге дају библиотеке ПИК–а и Дома ЈНА, као и школске књижнице које располажу знатним бројем књига.

Овај кратак преглед није имао задатак да анализира постојеће стање, отуда му недостаје подробнија документација, већ да подстакне на дискусију и стави до знања да аматеризам о коме се у нас уопште — у Комуни не! — говори као о преживелом виду културног деловања, — није преживео.

Тежња за формирањем хуманог друштва не сме долазити само са стране већ она мора, кроз ангажовање већег броја људи, да се утка у живот обичног човека и његовим активним учешћем у култури а не само конзумирањем. Нема сумње да то тражи напоре, али док је ентузијаста — а њих увек има! — биће и аматеризма, биће и активности у култури.